Onda je prešao u Basarin kolumnistički opus postavši dugogodišnja muza njegovog stvaralaštva. Zenit crne slave doživljava posle napada na Brisa Tatona, kada na konferenciji gradonačelnik Đilas optužuje Vukadinovića zbog kolumne o zviždanju Marseljezi.

Srpske muke se nastavljaju. Jedni zovu na jedinstvo i solidarnost nacionalnog bića, drugu ga bagatelišu i odlamaju parče po parče. Kada bi to radio samo inostrani faktor, bilo bi nam lakše u borbi za dostojanstveno postojanje.

Pitanje za čelnike SPS-a glasi – da li su vas neo-autonomaši izigrali? Ako jesu, da li ćete dozvoliti da se to i ozakoni u Narodnoj skupštini, što će imati neposredne posledice i po državu u celini?

Nakon obrta od 7. novembra, Statut više nije tako zlokoban državni dokument kakav je bio pre amandmana SPS-a, što otvara dva pitanja – usled čega je došlo do ovog obrta i šta opozicija dalje može da uradi u vezi sa Statutom i Zakonom o prenosu nadležnosti?

Iskreni motiv srpske regionalizirajuće pseudoelite jeste mogućnost lakšeg dostupa predpristupnim fondovima EU. Kao i kod svake pseudoelite, lukrativni momenti uvek preovladaju, dok ideološki služe samo kao paravan ili obrazloženje namenjeno masama.

Možda više nego ikada ranije, Emir Kusturica našao se u tom intervjuu u istoj onoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija, zemlja koju je odabrao za svoju domovinu. I Srbija, poput Kusturice, svako malo mora da pojašnjava zbog čega je pila viski sa Miloševićem i zašto je pevala Radovanu Karadžiću.

Čovek čija reputacija ni posle 30 godina u novinarstvu ne samo da nije narušena, nego je čak i narasla, poslednje je što neka vlast želi u svom zatvoru. A ova naša je jednog takvog smestila upravo tamo. Što pre uvide razmere svoje kabadahijske nepromišljenosti, bolje za Kačketa.

Toga dana, među 120 zakona koje je usvojila srpska skupština, naći će se i Zakon o potvrđivanju sporazuma o pristupanju Srbije u NATO. Opozicija će da izrazi negodovanje što je jedna takva odluka donesena suprotno volji naroda. Ali, o tome, naravno, nećemo imati prilike da išta čujemo u TV Dnevniku RTS.

Kada predsednik Republike u isto vreme nastupa kao ministar spoljnih i unutrašnjih poslova, predsednik vlade i na kraju kao predsednik vladajuće stranke, onda dolazi do gubljenja demokratske supstance.

Spaljivati američku ambasadu je manje-više opravdano, a bacati pivske flaše na Grčku je već delo koje se karakteriše kao međunarodni terorizam. Grčka ambasada je očito "stradala" u malo pogrešnom trenutku za osumnjičene.