Потписивањем договора о флоти и Криму баш у Харкову, а не у Кијеву на пример, Медведев и Јанукович шаљу Европи и САД поруку да дужи крај конопа за потезање овога пута држе Русија и “руска Украјина”. Украјина и Русија, две главне државе бившег СССР, још једанпут су заједно.

Циљ свих споља гледано наивних „трагања за историјском истином“ јесте рушење ослонаца друштва, култивисање у душама руских људи осећаја одвратности према себи самима, својој историји и култури.

Политичка судбина Ангеле Меркел, која покушава да оправда немачко ангажовање у Авганистану упркос томе што је јавност одавно постала свесна да се у тој земљи бране амерички интереси, као и будућност немачке мисије, умногоме зависе од амбивалентног односа са САД.

Грчка се налази на историјској тачки преклапања неразвијених светова Медитерана и Балкана, и то има огромне импликације по њену политику и економију. Па ипак, баш као што је географија поделила Европу, она је и уједињује.

За турску владајућу Партију правде и развоја се каже да земљу социјално и политички усмерава према ауторитарним режимима Блиског истока. У стварности, она је можда најбољи бранилац европских вредности којег Турска данас има.

Са вашингтонске тачке гледишта, понашање Турске као савезника, према ирачкој политици, није било за поштовање. Са Анкарине тачке гледишта, политика САД према Ираку је трапава и поткопава турске интересе.

Четворица немачких професора који су 1998, отпочели безуспешни анти-евро процес пред уставним судом, сада спремају нову правну акцију. Њихове тврдње овога пута имају много веће шансе за успех.

Американци су упрли очи у Грчку, питајући се да ли ће њена судбина постати и њихова: старење становништва, ниска продуктивност и привредни раст, корумпирана влада, пренадувана овлашћења и политичка парализа – и на крају банкрот.

Времена се срећом мењају, па са појавом нових чиниоца на међународној политичкој сцени као што је Русија, ми можемо да се конкурентски поставимо и према ЕУ и према САД. Тиме ћемо да повећамо своју „цену“. Наравно, најпре треба да то и да хоћемо.

Како је Николић био раније изиграван у коалицијским преговорима (Коштуница и Дачић) то је исти извесно тражио да договор буде записан црно на белом, уз посредовање и гаранцију Империје.