Bio je svedok i učenik istorijskih događanja, kako u svojoj zemlji, tako u Evropi i svetu. U svojim javnim istupanjima svedočio je i o eri vrhunca hladnog rata, o kubanskoj krizi, o stvaranju i ulozi PNZ, o padu Berlinskog zida, o širenju NATO na Istok. 

Bilo bi lepo da nas država obavesti koliko je narkomana posle boravka u ovim ustanovama izlečeno. Bilo bi lepo, zatim, broj izlečenih koje je država izlečila putem svojih organa i metoda uporediti sa brojem izlečenih u Crnoj reci. Postoji li takva evidencija?

S druge strane, Okupirajmo Vol strit odabrao je nepokretnu metu. I niste postavili krajnji rok svog prisustva ovde. To je mudro. Pustićete korenje samo ako postojano stojite u mestu. To je ključno.

Ne kažem da bi u tom slučaju Velika Albanija baš stalno opstruirala tu komunikaciju, ali povremeno sigurno bi. Tek da se zna da nam diše za vratom, i da istu kontroliše. Možda bi jednom godišnje bio opljačkan ili možda granatiran neki kamion, svejedno.

Pristojnost komentara, naravno, nikako nije smela ići nauštrb otvorenosti; i tu smo iskopirali ono što je, verujem, zaštitni znak NSPM-a – da cveta što više komentatorskih cvetova. Posebno su nam bile drage posete neistomišljenika, bilo s koje strane da su dolazili.

Svrha preuzimanja uloge u sapunskoj operi blsikoistočne politike bila je čvrsta namera Erdoganove vlade da Tursku u arapsku politiku vrati kao prvorazrednu silu, nezaobilazan faktor u rešavanju (produžavanju, kako vam draže) izraelsko-arapskog sukoba.

Za razliku od korektne izjave francuskog ambasadora da problem spomenika predstavlja ne samo isključivo stvar Srbije već da se pored pitanja njegove legalnosti nameće i konstatacija da njegovo prisustvo oživljava stare tenzije, nemušte izjave ostalih se mogu dvojako tumačiti.

Kada se ocenjuje današnjica, onda se zaključuje kako, za razliku od nekad „nema dostojanstva“ – iako danas nijedno dete ne mora da sluša priče iz predsednikovog detinjstva i peva pesmice o njemu, „nema slobode“ – mada niko zbog ispričanog vica ne završava na prinudnom letovanju. 

Američka štampa konstatuje da sama po sebi, ta činjenica, odnosno ponovni dolazak Putina u Kremlj, ne mora biti negativna, jer je Putin, kako se ističe, ,,dao saglasnost’’ Medvedevu za resetovanje odnosa sa Amerikom.

Neke odrednice iz obrazloženja uz Rezoluciju su, najblaže rečeno, čudne. Ako se KiM definiše kao autonomija u okviru Srbije, kako je moguće da se u tački „G“ predviđa donošenje ustava AP KiM. Zar ustav nije najviši pravni akt suverene i nezavisne države.