Илустроваћу то са два „судбинска“ датума за њену будућност према тврђењу наше политичке елите: 16. април и 28. јуни. Наиме, ове године ће тих дана ковачи наше европске судбине у Бриселу у лику Европске комисије одлучивати о испуњености услова који су Србији постављени.

За све грађане Србије врло злокобну тужбу НУНС-а могу да оборе материјални докази, тј. мапе, слике разрушених српских села у Далмацији, Крајини, Лици, Кордуну, Банији, Славонији, БиХ, КиМ, као и статистички подаци о геноциду над православним Србима током НДХа, Туђманове или Тачијеве демокрације.

На време сам схватио да нам међу њима нема Прометеја, нема Лазара и да су у заблуди сви они који данас мисле да следе визију Зорана Ђинђића јер су стали уз оне који су га лично познавали и тврде да „правоверно“ тумаче његову заоставштину.

Случај Жарка Лаушевића је неспорна трагедија. Двојице младића више нема, а Лаушевићев живот је разорен. Два суђења нису помогла да се случај довољно расветли. Бројна питања остају. Да ли су те вечери он и његов брат само бранили своје животе?

Синдикалне вође су биле стално на челу притисака на колебљиве народне посланике да оборе владу и изазову изборе који би могли да окончају Папандреуову политичку каријеру. После његове непромишљене најаве референдума и догађаја који су уследили, можда ће и постићи то што желе.

Можда Папандреу покушава да изнуди још уступака од Француске и Немачке. У том случају могао би да се врати у Атину и каже да је погодио још бољу понуду. Али није изгледно да су Француска и Немачка расположене за ценкање са изнуђивачем.

Живимо у атмосфери привођења, а сви смо већ у затвору, само многи тога још нису свесни. „Радосна вест“ стигла је из кабинета председника Републике, лично. Постоји ли још игде земља у којој председник објављује хапшења својих сународника?

Присталице различитих модалитета ове стратешке опције на француској политичкој сцени су лидери левице, центриста Франсоа Бајру и издвојена фракција владајуће УМП на челу са Домеником Де Вилпеном, који је формирао и нову странку чији је лидер Покрет за републику.

Ако је Борис Тадић у понедељак увече, када је из његовог кабинета јављено да је Радован ухапшен, могао да замисли последњи дан своје владавине, морао је да помисли да ће са те тачке јасније него било шта друго видети Радована.