Грчка драма

(К.Х. из Атине, 1.11.2011)

Грчка није само колевка демократије. Она је и колевка драме. Ово друго је нарочито присутно после изненадне најаве њеног премијера, Јоргоса Папандреуа. Он је на брзину објавио план за референдум о новом пакету за спасавање [евра] који је одобрен на самиту ЕУ прошле недеље. Папандреу је прво морао да се конфронтира са противљењем у свом кабинету. Затим се суочио и са претњом побуне у сопственом Панхеленском социјалистичком покрету (ПАСОК). Осим тога, 2. новембра ће бити приморан и да пропусти почетак заседања грчког парламента у дебати о поверењу влади, јер су му Ангела Меркел, канцелар Немачке, и Никола Саркози, председник Француске, наредили да дође на хитне разговоре у Кан. Покушаће да га убеде да одустане од референдума, који је један западноевропски посматрач окарактерисао као “политичко самоубиство и финансијску пропаст Грчке“.

ПАСОК-ови посланици су напросто побеснели када су чули обећање о одржавању референдума. Двојица су чак изјавила да ће од сада бити независни посланици, што смањује парламентарну већину социјалиста на бедни минимум од свега 151 од укупно 300 посланика. Трећи социјалистички посланик, Васо Папандреу, бивши министар за развој (није премијерова рођака), рекла је да је грчком председнику, Кароласу Папуљасу, предложила да сазове састанак у циљу организовања владе националног јединства. Та влада би требало да прогура пореске и структурне реформе и да затим води земљу до избора. Госпођа Папандреу је упозорила: „Грчка је суочена са директним банкротом.“ Независно од ње, шест сениора-чланова ПАСОК-а су захтевали да премијер поднесе оставку, рекавши да он „гура земљу натраг у 1950-е године“ – што је био мрачан период грчке историје са општим сиромаштвом и масовном емиграцијом.

Политичари – како левице, тако и деснице – сложили су се у позивању на хитне изборе. Антонис Самарас, вођа конзервативне опозиционе странке Нове демократије, казао је да су избори “национални императив“. Референдум би „гурнуо у ризик како државу, тако и будућност Европе“. Алексис Ципрас, вођа леве групације Сириза, такође је захтевао изборе, рекавши да је г. Папандреу „најзад, под страховитим притиском, гурнут према гласачким кутијама – али то неће бити референдум, него избори“.

Ова политичка криза могла би да подстакне Евенгелоса Венизелоса, амбициозног министра финансија, да покуша да избије у вођство. Он је нестао са видика код избијања ове кризе. Како кажу његови помоћници, примљен је у болницу са стомачним тегобама. Али – те тегобе га нису спречиле да телефонски комуницира са својим немачким колегом Волфгангом Шојблеом и осталим водећим личностима ЕУ. Господин Венизелос је касније казао грчким новинарима да је г. Папандреу требало да писмено обавести вође ЕУ о свом плану за референдум.

Многи Грци криве политичаре за већину проблема у земљи. Међутим, разборитији посматрачи се питају зашто су људи настављали да гласају за ту корпумпирану и неефикасну елиту. „Кривица је и на нама. Не можемо рећи да нисмо знали какви су они“ каже Димитрис, компјутерски техничар. Као и многи други Грци који раде самостално, и он се пита да ли да дигне руке од одржавања свог посла и емигрира у Аустралију.

Најновији пакет за спасавање Грчке неће побољшати расположење. Банке су сада суочене са национализацијом због тога што су државне обвезнице у њиховом поседу изгубиле 50% од вредности. Доћи ће до додатног отпуштања још 100.000 запослених у јавном сектору. Очекује се да ће рецесија потрајати до 2013, а да ће незапосленост вероватно премашити 20%.

До тренутка када је г. Папандреу тако изненада “иступио из равнања“, Грчка је требало да добије следећу порцију од 8 милијарди евра из одобреног зајма за спасавање, што би јој омогућило да исплаћује плате и пензије до краја године и отплати 2 милијарде од својих дуговања која за исплату доспевају у децембру. У Кану ће га [сада] упозорити да би тај новац могао да буде и заустављен – а исплата би требало да буде следуће недеље. Извештај експерата ЕУ и ММФ-а о напретку у остваривању [планова штедње] хвали владине реформске напоре – али и летимичан поглед на његов додатак са списком мера “које још треба да се обаве“ показује на десетине рупа. Један западни посматрач каже: „Ни једна једина реформа није довршена ове године.“

Приватизација је посебно болна тачка за међународне зајмодавце. Пољопривредна банка Грчке, која има велике губитке и која је позајмила на стотине милиона евра [невраћеног новца] грчким политичким партијама, требало је почетком ове године да буде продата, али је баш недавно од Министарства финансија затражила инјекцију свежег капитала од 290 милиона евра – да би још шест месеци могла састављати крај с крајем. Новостворена Агенција за приватизацију, која је од продаја требало до децембра да буџету допринесе 5 милијарди евра, смањила  је своје планове на свега 1,7 милијарду евра. До тога је дошло због заостатака у сређивању података о државним некретнинама које би требало да се продају.  

Зашто Грчка није током ових годину и по дана, откако је г. Папандреу затражио пакет готовине за спасавање, уз техничку помоћ ЕУ и ММФ-а довела у ред своје домаћинство? Један од разлога за то је недостатак политичке воље у његовом кабинету, у коме су реформисти у мањини. Други разлог лежи у неспособности старомодних и дубоко исполитизованих државних службеника. А сада је међу њима, пошто су тешко погођени најновијом траншом строгих мера штедње, правило да се у раду слепо придржава [компликованих] прописа.

Недавни штрајкови пореских и царинских службеника, као и других службеника министарства финансија, значе само још више одлагања у притицању прихода. Јанис Стурнарас, директор института ИОБЕ, каже: „Целокупни апарат јавног сектора је паралисан. Не обавља се ништа.“ Без очајничког напора у последњем тренутку, заостаци у прикупљању нових државних прихода и пореза на некретнине који су најављени у септембру, довешће  – како песимисти кажу – до тога да ће планирани буџетски дефицит за ову годину (7,6%) бити знатно већи и могао би доспети до 10% БНП-а. То би, још и пре но што почне следећа година, избацило буџет из колосека и довело до нових мера штедње и повећања пореза.

Трећи разлог за оклевање су моћни синдикати јавног сектора, који се упињу да ишчаше реформе. Њихови руководиоци су тврдокорни социјалисти, који се не слажу са Папандреуовим напорима за модернизацију Грчке. Њихове изјаве казују да су сигурни да ће ЕУ и ММФ бесконачно финансирати Грчку. Један од њих каже: „ЕУ и ММФ ни не могу ништа друго да раде, јер – када бисмо ми банкротирали – то би имало нежељене ефекте по целу Јужну Европу.“

Синдикалне вође су биле стално на челу притисака на колебљиве народне посланике да оборе владу и изазову изборе који би могли да окончају Папандреуову политичку каријеру. После његове непромишљене најаве референдума и догађаја који су уследили, можда ће и постићи то што желе. То може бити демократски, али то неће окончати ни грчку драму, ни склонити њене дугове.

Превод са енглеског: Василије Клефтакис