Данашње стање је специфично и кораци који ће се предузимати морају бити у складу са тиме, а то искључује сваку врсту оружане или војне акције. Међутим, суштина проблема остаје иста. Изнад свега, неопходно је да оживимо дух оних времена. 

Није ово сукоб две личности, него судар концепција о томе где ће Србија, као безбедна земља, бити 2015, 2020. Грађани Србије морају знати како се паре троше. Ово је сукоб концепције Генералштаба и недостатка било какве концепције Министарства одбране.

Значи – нема више заљубљених принцеза, храбрих витезова и осталих пропагандних сценарија због којих индоктринирани клинци израстају у окореле хетеросексуалце склоне да хомосексуалност сматрају за не тако „магичну и специјалну“.

За овог колумнисту Блица и беспоштедног хроничара нашег културног живота сасвим је политички коректно и допустиво да питање решавања судбина Косова и Метохије ставља у исту раван са Падињаком и Забелом, и при томе он тврди да је овај његов текст намењен разбибризи и едукацији.

Из овог саопштења може се закључити да су ухапшени поново доказали своју довитљивост, јер су, поред тога што су фарбали камење,у свом злочиначком науму пришивали и фантомке на дуксеве, тако се припремајући за рушење демократског поретка и српске „социјално одговорне Владе“.

Медијски поглед на сусрет Путина и Николића је међутим био сасвим другачији. О разговору два председника највеће агенције су просто написале неколико информативних реченица о договорима, или како су прекинули преговоре да би честитали имендан руском Патријарху

Интересантан је још један парадокс, организације као што су Пешчаник и остале које се диче залагањем за одбрану људских права, дијалога и толеранције тако олако захтевају забрањивање других политичких организација.

После „свођења рачуна“ са Србијом и стабилизовања „државе Косово“, преостаје Република Српска као следећи „реметилачки фактор“ који стоји на путу учлањења БиХ у НАТО.

У већини српских медија за ксенофобију се сматра исказивање критичких ставова према Западу, који у геополитичком смислу обухвата највише милијарду људи, али не и простачко пљување "азијских хорди" и "афричких племена", односно Истока и Југа.

Зато нас, чак и без Косова, иста она (европска) логика која је довела до бриселске ампутације без анестезије, наводно у име „европске будућности“, може удаљити и од демократије и од замишљене Европе и од бољег живота.