Бојим се да ће Медведевљева питања бити далеко значајнија и тежа од назива улица. А ако се председник Русије баш и дохвати те теме, остаје нам само да се молимо да ће добити неки смисленији одговор од овог који му је Ђилас припремио. Добиће Совјети улице, али по закону?!

Како можемо да се љутимо на Хашки суд што је ослободио Готовину и Харадинаја који су одговорни за страдање наших сународника, када ми трпамо у затворе и осуђујемо властите грађане који су бранили сопствено достојанство, имовину и интегритет.

Нобелов комитет изјавио је да је Обамина заслуга његов „огромни напор за учвршћивање међународне дипломатије и сарадње међу народима“. Скоро као Брежњев! Обамина међународна делатност углавном се до сада сводила на попуштање по иницијативама које су на сто поставиле друге стране.

Каже вицепремијер – у кризи смо због Косова. Много се, каже, крало. Свакакве малверзације и шта ти га ја знам, и сада плаћамо цех лоше косовске политике. За коју није одговоран он, као бивши радикал. Није ни Тадић, како јадан да се снађе с оним лопужама.

Читалац Данаса без икаквог историјског и друштвеног контекста проглашава Гаврила Принципа за ординарног убицу. Умро је од болести у затвору, каже овај предлагач назива улица и додаје да не види разлог да се по убици дâ назив улици у Београду.

Уколико не дође до споразума, претпостављам да је статус кво најбоље решење за сад, уз појачање заштитних мера и надзор и гаранције и контролу од стране међународне заједнице. Уз то, потребна је широка расправа, а не разговори у четири ока, можда једна конференција о Косову.

У ријалити шоу програму који се зове Србија, главне улоге у епизоди "Пети октобар" играли су Коштуница и Милошевић. Зато бих о годишњицама петог октобра више волео да чујем и прочитам шта има да каже Војислав Коштуница, него шта ми поручују живковићи, јовановићи, мићуновићи, илићи, љајићи, Милош Васић...

Српска напредна странка постала је тзв. Франкенштајново чудовиште које се отело контроли својих твораца и почело да једе своје родитеље – у најмању руку- ДС и неподобне тајкуне. То чудовиште је превазишло издајничку политику претходне владе и квислинштво странака које су је чиниле, па је и формално извршило чин велеиздаје земље.

У сукобу непоколебљивост власти у Србији у одбрани хрватских интереса и непоколебљивости српских ратних и војних инвалида у одбрани српских интереса, победили су борци и инвалиди. Наиме, власт у Србији одустала је од постављања „обележија“.

Српски политичари с Косова – они који нису у „дилу“ са најнижим шљамом остатака некаквих српских служби на Косову – наћи ће пут. Налазили су га и када смо их свим силама спречавали, и да се нисмо мешали бољи би седели у том несрећном парламенту Косова.