Веровање да отуђене западне елите, којима није стало ни до сопствених нација, уопште маре за прокажене „балканске дивљаке“, кад-тад мора бити проглашено за миленијумску глупост.

То што Руси можда неће моћи више да купују италијанско вино или да увозе дамски веш из Француске- то је за граЂане најмања брига. Иако је, према извештајима статистичара, цак 95 одсто интимног дамског веша који се данас продаје у Русији, произведено негде на Западу, пре свега у Француској.

Југославија је почетком седамдесетих била једна од најмоћнијих земаља у Уједињеним нацијама: за сваку резолуцију коју би предложила могла је у старту да рачуна на подршку бар шездесет земаља.

И шта се нуди као политичка алтернатива- изборни савез ДС, СДС, ЛДП, Нове Странке, ЛСВ-а и сијасет политичких актера који немају озбиљан политички утицај и значај. Међутим овакав превазиђен начин окупљања праве опозиције отвара суштинско је питање?

И тако, са отварањем канцеларије Приштине у Београду биће до краја реализован „модел две Немачке“, који је Тадић помињао као једно од својих креативних решења косовског питања. Но ако то стварно буде последица признања Косова*, наш креативни председник ће морати признати да не разуме политику.

Да не испадне како смо ми једини пацијенти тешко оболели од акутне потрошачке грознице, треба рећи да је конзумеризам већ одавно почео да личи на нову светску религију, која савременом секуларном друштву пружа очигледно неопходну дозу ритуала, коју му је некада обезбеђивала црква.

Медији ипак имају пуно право да јавности предоче све доступне информације о политичким личностима, што Србљановићка свакако јесте, без обзира да ли такво извештавање задире у сферу приватног живота, или, како је овде случај, у сферу криминала.

Филмови Педра Алмодовара стекли су славу уношењем постмодерних, високостилизованих елемената поп-културе у обрасце класичне мелодраме, која се, из филма у филм, кроз комплексни наратив, увек бави граничним или патолошким појавама.

Уместо да почива на солидарности и разумевању, влада Ердогановог режима стално проналази нове начине да против себе окрене одређене слојеве друштва. Што се тиче алевита, навећа провокација је било прошло годишње отварање трећег моста преко Босфора.

Одбијајући да признају да Велика криза уопште постоји, а посебно да траје, они су „грчку финансијску трагедију” минимизирали више од немачких гласача. А немачки политичари зависе од тих „приземних страхова” појединаца који су као мишеви.