U nedavnom broju “Vremena” pokrenuta je tema nastave matematike, tj “bauka matematike“. Nažalost, u tekstu je izostao kritički osvrt nad obiljem ukorenjenih predrasuda koje se već duže vreme uzimaju zdravo za gotovo o praktično svakoj diskusiji o obrazovanju.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije prošle nedelje se raspravljalo i glasalo o dva zakona o obrazovanju: Zakonu o osnovama sistema i obrazovanja i Zakonu o visokom obrazovanju.

Izgradnja skraćenog Nabuka ostavlja mogućnost da stari projekat jednom ipak bude realizovan u slučaju pokoravanja Irana, koji je i zbog toga umnogome meta planova zapadnih stratega.

Da li je Vladi Divcu falila dlaka s glave što je, uoči američkih izbora 2000. godine, prvih u SAD na kojima je imao pravo glasa, javno poručio da će zaokružiti DŽordža Buša, jer Alu Goru ne može da oprosti što je bio u administraciji koja mu je bombardovala otadžbinu?!

Strah na naše oči nestaje, kopni i oslobođeni duhovi se preobražavaju u oličenja hrabrosti. Nešto što skoro nismo videli na licima napaćenog i izmučenog naroda. I što je još važnije, on je još jedini koji može da na političkoj sceni razreši najčuveniji Gordijev čvor - aktiviranje okorelih apstinenata.

„Novopečeni“ kritičari Ćosića ili ne razumeju šta je sistem ili ne razumeju šta je država. U svakom slučaju, mnogi za i od ideologije žive, ali su retki oni koji poput Ćosića, zbog iste, stavljaju glavu na panj savremenih ideologa.

Društvu su za opstanak važniji državni univerziteti, škole i gimnazije, nego Ministarstvo prosvete, bitnija je Filharmonija od Ministarstva kulture. Ako ova zemlja ostane bez Ministarstva kulture, njena kultura će nekako preživeti. Ako ostane bez Filharmonije, spasa joj nema.

Dve decenije nakon uvođenja višestranačkog sistema prisustvujemo izrazito retrogradnom procesu u kome se jasno prepoznaje autoritarni obris naprednjačkog režima. Zato se i opravdano javlja dilema, zašto sadašnja opozicija ne pokreće pitanje  ravnopravnih izbornih uslova koji danas očigledno ne postoje. O tome ima sijaset ubedljivih svedočanstava,a savremena politička dešavanja samo su ponavljanje antidemokratske društvene prakse koja je dominirala osamdesetih godina.

Na dočeku nove godine u Beogradu ubodeno je nožem sedmoro ljudi. Sasvim slučajnih prolaznika. Izjednačenih u siromaštvu. Ono što je zanimljivo u najnovijem incidentu je podmuklost i očaj.

I tek je kriza, tzv. financijska kriza, koja se na svjetskom planu jasno očitovala ujesen 2008, reaktualizirala pitanje ljevice. Pokazalo se da je posve slobodno tržište u svojoj biti autodestruktivno, te tendencijski vodi u katastrofu nesagledivih razmjera.