Početna strana > Prenosimo > Zašto bi vlada morala da odustane od izmene zakonika o krivičnom postupku
Prenosimo

Zašto bi vlada morala da odustane od izmene zakonika o krivičnom postupku

PDF Štampa El. pošta
Ivan Janković   
sreda, 20. oktobar 2010.
(Danas 20. 10. 2010)

Zakonik o krivičnom postupku, zajedno s Krivičnim zakonikom, predstavlja temelj kaznenog sistema u državi. Svaka, pa i najmanja promena u tim sistemskim zakonima ima dalekosežne posledice.

Zato se svaka promena dugo i pažljivo priprema, a o njenim dobrim i rđavim stranama se raspravlja u stručnoj i široj javnosti pre nego što predlog zakona o izmenama uđe u skupštinsku proceduru. Iz istog razloga je vreme između usvajanja tih zakona i početka njihove primene (vacatio legis) po pravilu znatno duže nego kod drugih, manje značajnih zakona, pa ponekad iznosi godinu i više dana, umesto osam ili petnaest, kako je to inače pravilo.

Ministarstvo pravde od pre nekoliko dana predlaže da se izmenama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) proširi primena pritvora i produži njegovo trajanje za „lakša“ krivična dela i da se to učini takoreći odmah, bez ikakve javne rasprave, s tim da izmene stupe na snagu isto tako odmah, tj. prvog dana posle objavljivanja. Proširenje osnova za izricanje pritvora i produženje njegovog trajanja imaće dalekosežne i dugotrajne posledice po čitav kazneni sistem ove zemlje. A ta, tako dalekosežna izmena se predlaže od danas za sutra samo zbog jedne fudbalske utakmice, koja treba da se odigra 23. oktobra u Beogradu (i koja, po postojećim pravilima, može da se otkaže ili da se odigra bez publike na stadionu).

Da li će ova zakonska izmena delovati preventivno na fudbalske huligane, tj. da li će se oni zbog nje uzdržati od nasilja na utakmici 23. oktobra i na svim budućim utakmicama. Odgovor je: neće, jer ko je spreman da ide u pritvor na osam dana, spreman je i na trideset. Drugo, zašto je uopšte potrebno produženje pritvora? Nasilje na stadionu se detaljno snima policijskim i drugim kamerama, a huligani - kolovođe su dobro poznati policiji (pa i široj javnosti), tako da se dokazi mogu pribaviti i istraga okončati i bez produženja pritvora. Produženi pritvor nije potreban ni radi obezbeđenja prisustva okrivljenog, s obzirom na to da huligani nikuda ne beže niti se kriju - kao što znamo, oni su na svojim „radnim mestima“ svake nedelje. Izgleda da je jedini razlog za ovu dalekosežnu izmenu jednog sistemskog zakona - želja vlasti da u javnosti stvori utisak kako se aktivno suprotstavlja huliganima i preduzima stroge i, navodno, efikasne mere u tom pravcu.

Ali, čak i kada bi, nekim čudom, predložena izmena zaista mogla da suzbije fudbalsko huliganstvo 23. oktobra ili i na vjeki vjekov, ona se ni onda ne bi smela donositi, jer će sasvim sigurno (za to nije potrebno nikakvo čudo) znatno povećati broj pritvorenika i pogoršati sadašnju, ionako veliku, pretrpanost kaznenih zavoda. Opšte je poznato, ne samo stručnoj nego i široj javnosti, da su zatvori u Srbiji pretrpani, jer broj lica lišenih slobode daleko premašuje zavodske kapacitete. Na to je Srbiju upozorio Evropski komitet za sprečavanje mučenja u svom izveštaju 2009. godine. Na pretrpanost je ukazao i zaštitnik građana posle svojih poseta pojedinim kaznenim zavodima, a o njoj rečito govore i godišnji izveštaji samog ministarstva. Pretrpan zatvor je nefunkcionalan zatvor, a boravak u njemu je boravak u nečovečnim i ponižavajućim uslovima, kako to utvrđuju brojne presude Evropskog suda za ljudska prava. Time što drži lica lišena slobode pod takvim uslovima, Srbija krši i sopstvene zakone i obaveze koje ima na osnovu člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Da li je, pre nego što je predložilo ovu zakonsku izmenu, Ministarstvo pravde analiziralo njene posledice? Da jeste, ne bi je predložilo. Za koliko će ona povećati broj lica lišenih slobode? Koliko ljudi će zbog nje boraviti u nečovečnim i ponižavajućim zatvorskim uslovima? Da li će i u kojoj meri ona podstaći pobune u kaznenim zavodima? Predložena zakonska izmena će se vratiti pravosudnom i penitencijarnom sistemu kao bumerang, pa će uskoro isto ministarstvo predlagati nove izmene, sada radi smanjenja zatvorske pretrpanosti. Pored toga će se proglašavati masovne, politički nimalo popularne amnestije kako bi se proredila zatvorska populacija.

Kada se, kroz godinu-dve, obistine ova mračna predviđanja, nikakve vajde neće biti od činjenice da su vlasti - od Ministarstva pravde do Skupštine - bile upozorene na štetnost mera koje se spremaju da donesu. Zato bi bilo bolje da Ministarstvo sutra odustane od svog predloga za izmenu Zakonika o krivičnom postupku.