Vojvodina treba da ima Ustav

(Politika, 17.11.2009)

Pošto u svakoj uzbuni ima namerno stvarane panike i izmišljotina, pritisaka i nagoveštenih pretnji, tako je bilo i sa vojvođanskim statutom. Te subote kad je u Vojvodini ,,šišana” autonomija u ,,glavni administrativni centar” Vojvodine doputovala je teška artiljerija SPS-a, a agilni beogradski narodni poslanik iz DSS-a sa 9,4 svojih stranačkih pristalica izvodio je hepening pred zgradom D. Brašovana pod nazivom ,,Srbija cela, iz jednog dela”, ili tako nekako.Jer, i tim pritiskom trebalo je zaplašenim poslanicima stranaka sa centralom u Vojvodini pokazati ko je gazda na ovom ravničarskom terenu.

Davni uzroci problema u Srbiji u vezi sa vojvođanskim statutom leže u Miloševićevom Ustavu iz 1990. godine. Taj Ustav je pokrenuo lavinu rigidne centralizacije koja blokira privredni, socijalni, zdravstveni, prosvetni, naučni, regionalni i svaki drugi život Srbije. Ustav iz 2006. bio je od strane desnih i ultra nacionalnih stranaka (SRS, SPS, DSS, DS) redizajnirani Ustav iz 1990. godine.Srbija je tako jedina zemlja u svetu koja je isti Ustav donosila dva puta – 1990. i 2006.Ta ,,nepodnošljiva lakoća centralizacije” odgurnula je iz zajednice sa Srbijom i Crnu Goru i Kosovo! U takvom, ekstremno centralističkom ustavnom ozračju Vojvodina je ostala bez minimalne autonomije.Umesto Ustava iz 1974. Vojvodina je 1991. godine dobila Statut APV. Tim statutom pokrajina je ostala bez izvornih i autonomnih nadležnosti. Sadašnji Predlog statuta Vojvodine suštinski ništa više ne daje u odnosu na Statut od pre dve decenije. Naprotiv, moglo bi se reći da sadašnji Predlog statuta predupređuje svaku mogućnost Vojvodini da dođe do nekih ,,svojih” ovlašćenja ili nadležnosti. To se najbolje vidi kada se Predlog statuta APV dovede u vezu s Predlogom zakona o nadležnostima Vojvodine. U oba akta reč je samo o poverenim nadležnostima.

Šta u suštini predstavlja ,,poveravanje nadležnosti”?

To je ustavni trik obilato primenjivan u Miloševićevo vreme. Poverena nadležnost je ona nadležnost koja izvorno pripada centralnoj vlasti, ali se ona, ,,iz razloga lukavstva” ili nekih drugih pragmatičnih povoda prenosi na decentralizovanu jedinicu! Pri tome, centralna vlast je zadržala mogućnost kontrole kako zakonitosti, tako i celishodnosti izvršavanja. Dakle, onu nadležnost koju centralna vlast dádecentralizovanoj jedinici ona može da joj oduzme kad hoće i ne mora da pruža nikakva objašnjenja za takvu svoju odluku.Decentralizovana jedinica obavljatakve nadležnosti, ali joj one ne pripadaju i mogu biti uvek promenjene ili ukinute (od strane centralne vlasti).

Eto zašto tu za Vojvodinu nema dobitka od Statuta.

Bilo kakav novi, inovirani, menjan ili dopunjen Statut Vojvodine samo zadržava postojeći status kvo i Vojvodine i Srbije.

Statut Vojvodine, ovakav kakav je, ima za Vojvodinu emotivnu ali nema nikakvu pravnu vrednost! U pravnom smislu Statut Vojvodine spada u ,,perolaku” kategoriju, on nije ni ,,aneks” Ustava Vojvodine, ni ,,Bil o pravima” Vojvodine, ni amandman na Ustav Srbije, suštinski to je pravnoparadni akt koji ne obavezuje ni Srbiju, ni Vojvodinu niti ima bilo kakav pravno respektabilni karakter u pravnom sistemu Srbije. Oko Statuta Vojvodine bilo je previše uzbune, po onoj narodnoj: ,,Na vuka povika, a lisice kokoške kradu”, a suština stvari ostala je nepromenjena! U političkom smislu statut je skretanje Vojvodine na sporedni kolosek; to je pristanak Vojvodine na inferioran status, na političko poniženje i ulogu političkog adolescenta.

I šta sad?

Vojvodina treba da ima ustav! Dakle, ne ustavni zakon, ne osnovni zakon, ne statut, već ustav!! Taj vojvođanski ustavobuhvatao bi moderan katalog ljudskih i manjinskih prava; samostalne i garantovane zakonodavne, izvršne, sudske i ekonomske nadležnosti; i svoj posedovni list! I ništa manje od toga!

Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu