Ultimatum Evropske unije Srbiji

(The National Interest, 20.9.2011)

Prošlog meseca zemlja na Balkanu se zatresla, ali o tome niste mogli ništa da saznate iz ključnih medija - što ne iznenađuje, možda zato što nije bilo masovnog nasilja niti finansijskog potresa.

Potres je izazvala Angela Merkel. Ona je umarširala u kabinet predsednika Srbije Borisa Tadića i u razgovoru neuobičajenom za stil EU jasno predočila da je završena politička igra Srbije oko Kosova. Kosovo neće biti podeljeno jer je oblast koju naseljavaju Srbi severno od reke Ibar teritorija Kosova. Srbija mora da prestane da upravlja tom oblašću. Pitanje Kosova mora da se reši pre nego što Srbija uđe u EU.

To je bio šok za Tadića, miljenika Zapada koji je stekao utisak na osnovu pozicije Evropske komisije i nekoliko članica EU da može unedogled da balansira i koristi pitanje Kosova: zadržavanje tvrde linije na severu i odbacivanje postojanja nezavisne države Kosova, a da u međuvremenu započeo pregovore i na kraju uđe (u EU) čak i bez rešavanja ovog problema. Glas Angele Merkel je ključan i njen direktan nastup potresao je političke krugove u Beogradu, koji su bili zaprepašćeni i postali su pesimisti.

Ona je bila neumoljiva i nepristupačna za stavove tipa da traženje od Srbije da ispuni ove zahteve o Kosovu može omogućiti dolazak na vlast ekstremnijih nacionalista. Njene napomene već su uticale na promenu pristupa Beograda u rešavanju pitanja severnog Kosova. Već je ostvaren politički značajan napredak na samom Kosovu, što je primoralo Srbiju da se delimično povuče kada je reč o severu Kosova, a što je ojačalo poziciju vlade Kosova u toj oblasti.

U julu je vlada Hašima Tačija jednostrano poslala malu policijsku jedinicu na sever Kosova da preuzme carinske ispostave na dva granična prelaza sa Srbijom. Delujući u skladu sa principima SAD i EU o uključivanju severa u suverenitet Prištine, ali preduzevši ovu akciju uglavnom na svoju ruku, vlada Kosova je počela da kontroliše, mada slabašno, postojeću granicu ne prihvatajući promene koje je Srbija nametnula. To je bila mala demonstracija suvereniteta, koju su predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu nevoljno, ali odlučno prihvatili.

Štaviše, uprkos ovoj akciji kosovskih vlasti, dve strane su napokon postigle sporazum o carinskim pečatima, što olakšava trgovinu između dve zemlje. Nastojanje Kosova da promeni stanje na severu i preuzme upravljanje carinskim ispostavama dovelo je, što ne iznenađuje, do prepirki i čarki - kosovski Srbi su blokirali puteve, NATO je intervenisao da bi održao pojedine puteve prolaznim - ali za sada je bio veoma malo nasilja.

No, tenzije su daleko od toga da splasnu. Evropska misija na Kosovu je 16. septembra prebacila vazdušnim putem mali tim kosovskih policajaca i carinika na dva prelaza kako bi se izbegle konfrontacije i prepreke na putevima koje su postavili kosovski Srbi, koji se protive novom graničnom aranžmanu i simboličkom prisustvu kosovskih zvaničnika u toj regiji. Nasilje koje su mnogi predvideli još se nije desilo, a demonstranti se još nisu pojavili na ulicama Srbije.

Zvanični Beograd očigledno ne želi nasilje na severu Kosova strahujući da bi to bilo kontraprodkutivno za odluku o njegovoj kandidaturi za članstvo u EU, koju evropski zvaničnici treba da donesu do kraja godine. Kosovo je ponovo promenilo međunarodnu agendu usklađujući svoje poteze sa principima EU i SAD. Problem na severu je, naravno, i dalje opasan i daleko od rešenja. Nasilje može da izbije u svakom trenutku. Srbi sa severa žestoko se protive vladavini iz Prištine. Na kraju, sporazum mora da osigura bezbednost srpske zajednice kao i njeno upravljanje sopstvenim poslovima.

Poruka koju je Angela Merkel poslala u Srbiji, takođe ima posledice po Bosnu, koja je i dalje suočena sa oštrim etničkim podelama. Separatisti iz redova bosanskih Srba u Republici Srpskoj izvrgavaju ruglu Dejtonski mirovni sporazum držeći centralnu vladu u blokadi i postavljajući osnove za moguću secesiju. Njen lider Milorad Dodik naizmenično menja retoriku - između potpune autonomije i nezavisnosti ovog entiteta.

Postoje nacionalisti u Srbiji koji gledaju na srpski entitet u BiH kao istinski deo Srbije. Nastupajući politički veoma obazrivo, predsednik Tadić uvek reafirmiše svoju posvećenost Dejtonskom sporazumu, ali ništa ne čini da obuzda Dodika.

Merkelova je lukavo zaobišla ovu haotičnu situaciju tako što je prešla ćutke na pomen bilo kakve podele Bosne i Hercegovine prenoseći stav Berlina da su granice BiH utvrđene Dejtonskim sporazumom i da ne treba javno ponovo potvrđivati taj princip.

Nedavni razvoj događaja na Kosovu je pomogao da se jasno predoči da je većina na Zapadu izgubila strpljenje za razgovore o novim promenama granica na Balkanu i da nisu dobrodošle dalje podele.

Kao cena za pridruživanje modernoj Evropi, od Srbije se očekuje da se konačno odrekne teritorijalnih pretenzija i ambicija prema svojim susedima kao što su činile ostale evropske države od 1945. godine. Beograd to još nije prihvatio, ali to je važan korak napred. Nemačka kancelarka je jasno predočila i ojačala stav Zapada o tim pitanjima.

(Priredio: Dragan Štavljanin, Radio Slobodna Evropa)