 Politika, 09.02.2009. „Recite mi, molim vas, zašto je tavarišč Lenjin mumificiran i zašto ga drže izloženog svima na uvid”,upitala je davno Borka Pavićević jednog ruskog disidenta, a on joj reče: „Izložen je baš zato da bi ga svi videli”. Kakva lekcija iz primenjene politike – u devet reči! U mitomanskim narodima poput ruskog, a bogami i srpskog, ovo je veoma koristan način da jednom zauvek obavestiš narod o tome kako stvari stoje i šta se u toj zemlji može, a šta ne.
I tako ja naučih da sve što je u politici važno, mora da bude javno, makar bilo zgužvano kao Lenjinova mumija. Ali me ovih dana jedan oveći broj uglednih ljudi ubeđuje u suprotno, tvrdeći da treba ukinuti skupštinska zasedanja. Poslanici, kažu, šire govor mržnje, podilaze najnižem ukusu, to je jedan grozni rijaliti šou.
Da citiram najpre NUNS-ovo saopštenje od 2. februara, gde kažu kako su oni „još pre dve godine bezuspešno od aktuelnog rukovodstva RTS-a tražili obustavu direktnih TV-prenosa iz Skupštine Srbije”.Prenosi su, kažu, „izgubili svoju izvornu pluralističko-demokratsku svrhu”, jer suvereni tumač demokratske svrhe prenosa upravo je taj NUNS, je l’da.
Još je korak dalje otišla gospođa Suša (u „Blicu”, od 31 januara) tražeći da se prenosi ukinu i da se zamene „jeftinijim i delotvornijim modelom koji podrazumeva jedino prenose izuzetno važnih zasedanja”. Gde bi tu izuzetnu važnost odmeravao, pretpostavljam, neki centralni komitet (neko mora, šta ćete). „A javni servis bi umesto skupštinske okupacije Drugog programa, kroz satnu ili polustanu emisiju, sveobuhvatno i objektivno, bez imalo partijskog favorizovanja, izveštavao o skupštinskom zasedanju i javnosti ne bi bila uskraćena ni informacija ni atmosfera u Narodnoj skupštini Srbije”. Ali zar partije neće biti životno zainteresovane da vrše pritisak na ove, inače, nepogrešive i objektivne izveštače? Evo nama dva zla od ovog predloga: dobijamo novi izvor korupcije – i lažirane skupštinske izveštaje.
I guverner Jelašićnedavno vrlo je rezignirano izjavio da uopšte ne vidi svrhu skupštinskih TVprenosa. Onima koji baš hoće to da gledaju guverner je poručio da lepo dođu u parlament, mogu i sendvič tamo da dobiju. Pa jeste, stvarno. Čime je srpsko izborno telo zaslužilo tu privilegiju da kod svoje kuće, u direktnom prenosu,može da prati rad onih koje su izabrali? Doduše, baš su pametno postupili onomad, kad su glasali za G17 plus i time g. Jelašiću obezbedili mesto guvernera NBS. Nakon toga, svi ti glasači postali su krajnje nepotrebni i dosadni, n’est pas?
Ali da krenemo dalje, na suštinu, a to je – šta nam ovi ljudi, koji predlažu ukidanje TV prenosa, zaista poručuju? Ukratko, oni kažu: parlament je lakrdija, ovi ljudi tamo ne rade svoj posao. Tačno, kažem i ja. Ali tvrdim da taj njihov recept, da zbog toga treba ukinuti TV prenose, nema nikakvog smisla. Meni to stvarno liči na onaj čuveni savet – ako ti je kosa prljava, nemoj se gledati u ogledalo, pa će to proći, videćeš. Ali neće proći. Jer nije ni bio problem u prenosima nego u lošem funkcionisanju parlamenta, a najviše u izostanku volje DS-a da stvari dovede u red. Dakle, treba pričati o šamponu, ostaviti ogledalo na miru.
Moramo priznati da je čak i ovakvo ogledalo, to jest ovakav srpski parlament imao svojih demokratskih i estetskih pomaka. Da nije bilo javih prenosa, skoro sam sigurna da ne bi bilo ni afere Bodrum, jer sumnjam da bi se vladajuća stranka pretrgla u želji da nas „objektivno i sveobuhvatno” izvesti o tome. Na Drugom programu možda bismo za to vreme slušali odlomak iz operete „Šišmiš” Johana Štrausa Mlađeg. Kao što sumnjam da bismo u skraćenom snimku ikada videli kako DS elegantno pušta radikale da ceo dan smenjuju Bojana Krišta zbog velike plate. A tek što binam uskratili užitak u posmatranju žaketića boja albanske zastave,čime nas s vremena na vreme počasti predsednica parlamenta, dok onako vešto vodi skupštinska zasedanja.
I da završim. Niste vinovinari i izabrani funkcioneridoneli u Srbiju slobodu TV prenosa, nego smo je doneli – mi vama. Pa ne možete ni da nam je ukidate, po principu „ja sam te rodio, ja ćuda te ubijem”, jednostavno zato što vi ništa niste ni rodili nego smo to učinili mi, sami sebi, na izborima.
Da ponovim – nije stvar u ogledalu, jedva smo ga nabavili i nemojte ga lomiti, molim vas.
profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, članica CLDS-a
[objavljeno: 07/02/2009] |
.jpg)
