Prenosimo | |||
Tužbe treba povući |
četvrtak, 19. mart 2009. | |
(Večernje novosti, 19.03.2009) Srbija će pozvati zvaničnu Hrvatsku da povuče tužbu protiv Srbije za genocid, a naša država će, u tom slučaju, odmah povući kontratužbu protiv Hrvatske - izjavio je, za “Novosti”, predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. Uoči svog prvog susreta sa premijerom Hrvatske Ivom Sanaderom u petak u Beogradu, premijer Cvetković, ekskluzivno za naš list, iznosi svoja očekivanja od tog važnog razgovora: - Odnos Srbije i Hrvatske ima otvorenih pitanja koja i dalje opterećuju naše odnose i smetaju punom unapređenju važnog regionalnog partnerstva. Hrvatska i Srbija su značajne države zapadnog Balkana i od naše saradnje u velikoj meri zavisi i brzina ulaska celog regiona u EU, što je strateški cilj obe zemlje. Bolje razumevanje i saradnja Beograda i Zagreba su uslovi za razvoj ekonomskih i političkih veza među državama ovog regiona i garancija pobede evropske perspektive nad prošlošću. Koje teme će dominirati u razgovoru sa hrvatskim premijerom? - Važno je što ćemo imati priliku da usaglasimo stavove oko pitanja koja previše dugo opterećuju naše odnose i čije efikasno rešavanje predstavlja svojevrstan test naše zrelosti za evropske integracije. Srbija i Hrvatska imaju evropsku budućnost i, u razgovoru sa mojim hrvatskim kolegom Ivom Sanaderom, razmotrićemo sve mogućnosti za poboljšanje odnosa. Pričaćete i o tužbi za genocid koju je Hrvatska podnela protiv naše zemlje? - Jedno od najvažnijih pitanja je ta tužba. To je velika prepreka razvoju dobrih odnosa. Dakle, pozvaćemo Hrvatsku da svoju tužbu za genocid protiv Srbije povuče iz procedure. Srbija bi u tom slučaju odmah bila spremna da povuče svoju kontratužbu. To je mogućnost da, na duži rok, normalizujemo odnose dveju zemalja i jasno pokažemo da smo kao susedi otklonili tu prepreku nasleđenu iz bliske prošlosti i nametnutu iz političkih motiva. Tužbe nisu jedina prepreka, ostaje i pitanje povratka izbeglica... - Veoma je važno i otvoreno pitanje povratka i tretmana izbeglih Srba iz Hrvatske. U Hrvatsku se, sudeći po informacijama relevantnih međunarodnih organizacija, vratilo nešto više od 100.000 izbeglih Srba koji su sistematski prognani iz svojih domova u operaciji “Oluja”, 1995. Srbija je veoma zainteresovana za povratak svih izbeglih, da im se vrati ili kompenzuje na pravičan način oduzeta imovina, kao i da im se omogući pristojan život i uslovi stanovanja i zaposlenja kakve imaju i drugi građani Hrvatske. Kao prepreka povratku izbeglica često se navodi postojanje takozvanih tajnih poternica? - Smatramo da je veoma važno da Hrvatska pokuša da smanji izuzetno veliki broj “crvenih poternica” za ratne zločine, kojih, kako se tvrdi, ima više od 900. Smatram da bi ta brana povratku bila otklonjena ukoliko bi Hrvatska objavila tzv. tajne optužnice. Šta bi se posle toga promenilo? - Veliki broj ljudi bio bi oslobođen pritiska i sumnje i to bi, verujemo, pokrenulo proces povratka i ubrzalo rešavanja tog problema na civilizovan način. Da li je Srbija spremna da procesuiše i “tajne optužnice”? - Srbija je zainteresovana za ustupanje i procesuisanje bilo koje optužnice za eventualne ratne zločine, što smo u skoroj prošlosti i dokazali efikasnim radom srpskog pravosuđa u predmetima ratnih zločina. Vlada Srbije se zalaže za personalizaciju svih zločina, pa bi bilo dobro i da se našoj javnosti, medijima i svedocima, omogući da prisustvuju suđenjima u Hrvatskoj u sličnim slučajevima za zločine počinjene u operacijima “Oluja” i “Bljesak”. Da li Srbija i Hrvatska mogu unaprediti ekonomske odnose? - Srbija je zainteresovana za ukidanje veštački stvorenog disbalansa u trgovinskoj razmeni i deficitu koji sada postoji. Zalažemo se za slobodan protok robe i kapitala. Smatram da je to najsigurniji put za poboljšanje veza između naših država. Želimo da srpska preduzeća slobodno mogu da učestvuju na hrvatskom tržištu bez prepreka. Od izuzetne je važnosti da se srpskim kompanijama omoguće isti uslovi poslovanja i ulaska na tržište, kako je to omogućeno hrvatskim kompanijama u Srbiji. Svetska ekonomska kriza upućuje na zajednička tržišta i na saradnju sa susedima... - Ovo su teška ekonomska vremena za ceo svet, pa tako i za naš region. Baš zbog toga mi moramo da sarađujemo na ekonomskom planu, međutim ta saradnja mora da bude saradnja jednakih, na jednakim i pravičnim tržišnim osnovama. Ako saradnja nije dvosmerna, onda ona nema ni ekonomske logike, ni političkog opravdanja. Zbog toga imamo puno vere u razumevanje hrvatske vlade i otvorenost prema srpskim kompanijama i kapitalu. Da li nameravate da pokrenete pitanje definisanja državne granice sa Hrvatskom? - To pitanje je od izuzetnog značaja i mi ćemo na konstruktivan način prići njegovom rešavanju. Očekujemo da naiđemo na razumevanje Hrvatske strane za naš stav oko granice na Dunavu i da se najzad pomerimo sa mrtve tačke. Kada će doći do razgraničenja i šta je predlog Srbije? - Smatramo da pitanje granice sa Hrvatskom mora biti što pre rešeno i naš predlog je da granica prolazi sredinom Dunava. Ako sada rešimo taj problem, izbeglo bi se njegovo politizovanje i eventualne teškoće prilikom ulaska u EU. Hoćete li izneti naš predlog premijeru Sanaderu? - Spremni smo da što pre nastavimo razgovore na tu temu sa hrvatskim kolegama i iskoristiću priliku da premijera Sanadera pozovem da se to reši. Građani, sa obe strane Dunava, imaju poteškoća zbog nerešenog pitanja granične linije i moramo da im izađemo u susret. Tako bi se izbegle tenzije i pokazala zajednička zrelost pred ulazak u EU. Da li će biti više srpskih proizvoda na hrvatskom tržištu? - Očekujem više proizvoda srpskih preduzeća na hrvatskom tržištu, jer su trgovine u Srbiji pune proizvoda hrvatskih preduzeća, bez ikakvih blokada. Mi ćemo svakako i dalje biti otvoreni za hrvatski kapital. Očekujete li veća ulaganja srpske privrede u Hrvatsku? - Poznato je kakav tretman imaju hrvatski ulagači u Srbiji, kojima je potpuno slobodno omogućeno da dođu u posed nekih naših najpoznatijih kompanija. To bismo želeli da vidimo i u Hrvatskoj. Takav potez hrvatske vlade omogućio bi veliki napredak u našim odnosima i razvoj ekonomskih odnosa. |