Tribunal je diskreditovan

(nedelja, 27 jun 2010 “Fokus”, Banja Luka)

Oko srebreničkih događaja Haški tribunal se dovija, žonglira, izmišlja lažne dokaze, služeći se smešno iskonstruisanim neprofesionalnim argumentima, ali sve je uzalud. Tribunal je beznadežno diskreditovan. Ni deklaracija korumpirane Skupštine Srbije ne može mu obezbediti legitimitet, koji on nikada nije imao, tvrdi Stefan Karganović, predsednik NVO "Istorijski projekat Srebrenica".

U intervjuu za "Fokus" Karganović govori o licitiranju brojem žrtava Srebrenice, kao i kontradiktornostima u presudama Tribunala.

- Pominje se 5.336 žrtava u Srebrenici, ali gde je spisak tih ljudi - zapitao je Karganović.

FOKUS: Postoje li egzaktni dokazi o broju žrtava u Srebrenici?

KARGANOVIĆ: Prva karta na koju je Tribunal zaigrao, od predmeta Radislava Krstića 2001. godine, bili su forenzički dokazi prikupljeni tokom ekshumacija masovnih grobnica, za koje se tvrdilo da su bile povezane sa Srebrenicom. Do izricanja presude generalu Krstiću, Tribunal je raspolagao sa oko 1.800 autopsijskih izveštaja, što je vrlo daleko od neophodnih osam hiljada. Forenzičari Tribunala su 2002. godine prestali da otkopavaju masovne grobnice i da se bave ekshumacijama. U tom trenutku bilo je sastavljeno ukupno 3.658 autopsijskih izveštaja, po principu da jedan izveštaj ne predstavlja jedno telo. U 92 odsto takvih slučajeva ni stručnjaci Tribunala nisu mogli da utvrde uzrok smrti, bez čega je razgovor o genocidu besmislen. Analizom forenzičkog materijala Haškog tužilaštva, doktor Ljubiša Simić je utvrdio, na osnovu prebrojavanja butnih kostiju, da se u svim masovnim grobnicama Srebrenice nalazi ukupno 1.923 osobe.

FOKUS: Kakve dokaze o prirodi zločina u Srebrenici Sud, u stvari, ima?

KARGANOVIĆ: Pokušaj Tribunala da standardnom tehnikom forenzičkog dokazivanja dokumentuje osam hiljada streljanih žrtava bio je razbijen profesionalnom analizom njegovog sopstvenog dokaznog materijala. Sa nestrpljenjem smo čekali da vidimo kako će Tribunal uraditi svoj politički zadatak u presudi u predmetu "Popović i ostali". U presudi je rečeno kako na osnovu dokaza veće staje na stanovište da je najmanje 5.336 identifikovanih osoba bilo pogubljeno nakon pada Srebrenice. Sa izgubljene bitke forenzičkih dokaza, veće je odlučilo da front pomeri na teren DNK.

FOKUS: Zbog čega tvrdite da se DNK analiza zloupotrebljava?

KARGANOVIĆ: Tvrdnja koju je lansirao ICMP da su uspeli da identifikuju preko šest hiljada srebreničkih žrtava zvuči zaista senzacionalno. Podaci ICMP su veoma nepouzdani i, što je najvažnije, oni su u ovom trenutku sasvim neproverljivi. DNK dokazi jesu predočeni pred Haški tribunal u predmetu "Popović", ali na zatvorenoj sednici. Pa čak i to se dogodilo pod opterećujuće ograničavajućim uslovima koji timovima odbrane nisu dopuštali ni vremenske ni materijalne mogućnosti da ponuđeni DNK materijal stručno ispitaju. Imamo razloga za osnovanu pretpostavku da ni Tužilaštvo nije pregledalo DNK dokaze, koji po sebi opet ništa ne dokazuju izuzev krvnog srodstva žrtava sa članovima porodica.

FOKUS: Na čemu temeljite te tvrdnje?

KARGANOVIĆ: Ako je veće, zahvaljujući DNK podacima koje mu je pružila na uvid ICMP, zaista poimenično utvrdilo identitet 5.336 osoba koje su stradale u i oko Srebrenice, neka objavi spisak njihovih imena i prezimena. To veće neće učiniti nikad, zato što su rezultati DNK istraživanja, koje sprovodi ICMP, jedan bezobrazan blef i takav spisak uopšte ne postoji. Ali, teoretski on bi mogao postojati. Ali i da postoji, u krivičnom smislu takav spisak bio bi irelevantan. DNK analiza eventualno bi mogla da poveže preminulu osobu s nekim preživelim krvnim srodnikom, toliko jeste tačno, ali to je apsolutno sve što je ta tehnika sposobna da postigne. Ona nam ne može reći apsolutno ništa o vremenu i okolnostima smrti, a za utvrđivanje krivične odgovornosti samo to je bitno.

Neozbiljna teza o genocidu

FOKUS: Poslednjih godina svedoci smo licitiranja brojem žrtava u Srebrenici. Zašto se to događa?

KARGANOVIĆ: Taj događaj je unapred politički okvalifikovan kao genocid. Teza o genociodu zvučala bi neozbiljno kada bi bila vezana za cifru od nekoliko desetina ili stotina ubijenih osoba. Spletom raznih okolnosti došlo se na magičnu cifru od osam hiljada navodnih žrtava. Pri tome ne pravi se razlika između većine poginulih, koji su stradali u ratnim dejstvima između 11. i 19. jula 1995, i nekoliko stotina ratnih zarobljenika, koji su zaista bili streljani protivno zakonima i običajima rata. Evakuacija žena i dece iz enklave na sigurno, što su srpske snage učinile odmah posle zauzimanja enklave, uz pomoć lažnih antropoloških argumenata Haški tribunal je u predmetu "Krstić" pretvorio u dodatni dokaz da se u Srebrenici dogodio genocid. Tribunal takođe sistematski previđa zaključak prvostepenog veća u predmetu "Krstić" da je 11. jula u enklavi bilo 40.000 ljudi i izveštaja UN od 4. avgusta 1995. da su ukupno 35.632 osobe iz enklave bezbedno evakuisane na muslimansku teritoriju u Tuzli. To tezu o osam hljada žrtava čini matematički nemogućom.

Razgovarao: Mladen Kremenović