Трамп и друштвене мреже - Птичица га довела, птичица га одвела

Шта није схватио Доналд Трамп? Владање у виртуелном свету је тек илузија, лажна представа о моћи, дизајнирана холограмска маштарија која ће се, гле апсурда, за извесно време обити о главу новим господарима, окупљеним око Џоа Бајдена

Да му је ова памет, још пре шест-седам година, када је одлучио да крене на дуги марш ка Белој кући, Доналд Трамп би купио акције „Твитера”. Тако Доналд не би трајно укинуо сам себе, односно свој налог, што му дође на исто. Овако је актуелни председник САД одлепршао из кавеза плаве птичице, одлуком имагинарног цензора приватног корпорацијског џина.

Имају ли у „Твитеру”, још једној компанији рођеној у Сан Франциску, престоници Силицијумске долине, редакцијски колегијум који потом комуницира с осталим друштвеним мрежама, а онда и тамошњи уредници акламацијом трајно бришу налоге човека који је још три дана председник Америке?

Али, шта је Трамп желео, то је и добио. Вероватно није читао Сун Цуа. „Уколико не познајеш ни себе ни свога непријатеља, у великој си невољи”, написао је кинески мудрац шест векова пре Христа. Никада није био актуелнији, што потврђује Трампова политичка судбина. Птичица га је довела, птичица га је и одвела! Користио је „Твитер” као кључно политичко оружје, а потом га је оно прецртало једним кликом. Уместо да осматра пажљиво околину, што ће рећи стварни свет и замку коју му спремају момци са Волстрита, Силицијумске долине и племство из Обаминог наследног реда које је преузело демократе, Доналду је поглед исувише дуго био прикован за дисплеј његовог мобилног.

Шта није схватио? Владање у виртуелном свету је тек илузија, лажна представа о моћи, дизајнирана холограмска маштарија која ће се, гле апсурда, за извесно време обити о главу новим господарима, окупљеним око Џоа Бајдена. „Твитеру” је већ пала вредност акција за неколико милијарди долара, а чак ни Ангели Меркел није најјасније како је могуће цензурисати председника Америке. Узгред, Доналд Трамп јој је био највећи спољнополитички непријатељ, а сада је доспео у позицију смарача кога је девојка блокирала на свим мрежама.

Протерујући милионе Доналдових следбеника с друштвених мрежа, у операцији детрампизације не само прокључале Америке већ и читавог света, који се, као мигранти оностраног, селе с мреже на мрежу, солидаришући се с Трампом и тражећи ново уточиште, та армија прокажених ће се коначно отрезнити, што ће рећи – треснуће о земљу. Кажу да их је прихватио „Телеграм”, који контролишу Руси, иако су се пре тога масовно уселили на „Парлер”, али како „Гугл”, „Епл” и „Амазон” и тамо имају власничке невидљиве пипке, сага милиона прогнаника с интернет магистрале се наставља. Где ће на крају завршити? Можда у избегличком кампу? Или ће коначно удахнути ваздух и коначно схватити реплику Бруса Вилиса из филма „Последњи скаут”: „Небо је плаво, море је влажно и жене имају тајне.”

Шта је четврто? Појма немам. Гуглујте, можда доживите провиђење. Исто оно које је доживео Џулијан Асанж. У својој књизи „Кад је ’Гугл’ срео ’Викиликс’” Асанж подсећа да је „Гуглов шарени”, забавни лого, утиснут у мрежњаче људи скоро шест милијарди пута сваког дана, 2,1 билион пута годишње – а то је права прилика за условљавање корисника какву ниједна компанија није имала у историји.

Али, цитирам даље Асанжа, ухваћени су на делу када су петабајте личних података давали на увид обавештајној заједници САД. То их није омело да наставе да промовишу своју крилатицу „Не буди зао”. И „Гугл” је, наравно, шутнуо Трампа. Један је од највећих донатора Бајденове инаугурације, заједно са „Мајкрософтом”.

Иако нисам грађен као диносаурус, осећам се да имам нешто заједничко са том кабастом, а ипак складно грађеном животињицом. Предосећам да нестајем у информатичком леденом добу новог тоталитаризма. Прво, мозак нам је истог обима, дакле, скромних размера. Друга сличност јесте та да осећамо ледени дах смрти у том бесмисленом и бескрајном сајбер-космосу, где би Пруста прогласили преопширним, а Достојевског десним екстремистом.

Зашто је Раскољников убио бабу лихварку, уместо да је ожени и слике са свадбе окачи на „Инстаграм”? Набацио би толико пратилаца да би веома брзо почео да рекламира брендове и ослободи се коцкарских дугова. Да су у време Фјодора Михајловича заиста постојале друштвене мреже, великог писца би, да је којим случајем остао доследан, апологете политичке коректности у најмању руку прогласиле за идиота. Ако разумете ову игру речи.

Дакле, боравак на друштвеним мрежама сматрам траћењем времена, те не разумем појединце који испаљују по стотињак твитова дневно, а потом сврате до „Инстаграма” и заноће на „Фејсбуку”. Сабирајући пријатеље постају све усамљенији. Питајте, уосталом, Доналда Трампа где му је нестало друштво. Расељени су по целом свету, оном имагинарном, тражећи сигурну јазбину одакле ће кликнути. Хипнотички пут ка апокалиптичкој виртуелној реалности јесте пут без повратка. Ако неко ипак успе да се врати назад, нећемо га препознати. Ко још озбиљно разговара с роботима.

Али, како се те машине увелико масовно производе, могуће је да ће несхватљиво ућуткивање Трампа ипак отрезнити заблуделе хомосапиенсе. То би значило да ће се одселити с друштвених мрежа и вратити кући. Иако је никад нису ни напустили.

У међувремену, планирам да се обогатим. Како годинама нисам твитнуо, могао бих да свој налог продам Трампу. Ако Бајден има нешто против, објавићу лицитацију. Почетна цена, права ситница.

(Политика)