Tadić predstavlja uzemljenje za srpsku naciju

(Pres, 31.12.2009)

Aleksandar Tijanić, generalni direktor RTS-a i jedan od najboljih srpskih novinara, u tradicionalnom, novogodišnjem intervjuu za Pres govori o nemilosrdnom ratu na srpskom televizijskom tržištu, ali i o ekonomskim i političkim perspektivama Srbije....

Gde ste Vi, gospodine Aleksandre Tijaniću, bili u 2009?! Skoro da se niste oglašavali? Zlobnici tvrde da Vam je ponestalo hrabrosti...

- U pravu ste. Jedva sam sakupio nešto malo hrabrosti za polemiku sa Canetom, koji je najopasniji čovek na Balkanu, sa Biljanom Kovačević-Vučo, koja je najopasnija žena u Srbiji, i sa parlamentom oko direktnih TV prenosa. Priznajem, nije mnogo. Starost. Strah. Siromaštvo...

U 2010. godine ističe Vam mandat na RTS-u. Da li ćete ostati na Javnom servisu ili ćete preuzeti neku novu televiziju?

- Razmišljam isključivo kad moram, i to u samoodbrani. Mandat mi ističe tek u junu. Videću šta da radim u meri koja zavisi od mene i ponuda koje pristignu.

Šta mislite o ideji televizija Pink, B92 i dela štampanih medija, da se na RTS-u ukinu reklame?

- Svi koji traže ukidanje marketinga RTS - a to je ogromnih 40 procenata našeg ukupnog godišnjeg prihoda - zapravo traže ukidanje RTS-a! Ništa to neće pomoći papirnim medijima. Ali, Željko sa Pinka kupiće još jedan avion i još jednu jahtu za 15 miliona evra, koliko se nada da će oteti od RTS-a. Veran sa B92 planira da se sa naših 15 miliona evra izvuče iz krize. Nije sporno da su komercijalne stanice i novine u krizi i da im treba pomoći. Ali, ne mogu se spasavati vlasnici privatnih medija time što će se zadaviti Javni servis. Pink se možda i izvuče, ali B92 mora hitno da se proda ili će za četiri godine završiti u sastavu RTS-a kao jedan segment našeg programa.

Koliko ljudi u Srbiji plaća TV pretplatu i koliki je prihod Javnog servisa od pretplate?

- Procenat plaćanja pretplate je najsigurniji sonar za merenje dubine ekonomske krize u Srbiji. Građani danas plaćaju tačno polovinu moguće sume. U Beogradu i Vojvodini naplaćuje sa 65 procenata, a na jugu i istoku Srbije od dvadeset do trideset posto. Pretplata i marketing zajedno godišnje čine budžet RTS-a od oko 90 miliona evra. To nas ubraja među 20 najvećih srpskih kompanija.

Da li je u 2009. godini Javni servis prvi put izgubio bitku sa „rijaliti Srbijom", pre svega sa „Farmom" TV Pink?

- Duhovito. Prema zvaničnim podacima jedine licencirane agencije za merenje gledanosti, RTS je petu godinu zaredom ubedljivo nadmašio sve konkurente u svim segmentima i u svim žanrovima programa. Od deset najgledanijih emisija na svim srpskim televizijama, devet je sa RTS-a. Šampioni su serije „Ranjeni orao" i „Selo gori, a baba se češlja" sa fantastična 72 procenta gledanosti. Tek na šestom mestu, jedina emisija sa Pinka, jeste finale „Farme" sa 60 posto. Na listi deset najgledanijih sportskih prenosa svih deset je sa RTS-a. Pogledajte, na primer, informativni program. Naš Dnevnik je u proseku imao godišnji rejting od 17,2 i šer od 45. Dnevnik Pinka samo 7,3 i šer 19. Vesti B92 imaju rejting od 4,2 i šer od 12,4... Nadam se da sad razumete razloge zbog kojih komercijalne TV napadaju RTS.

Zašto je RTS-u i komercijalnim televizijama toliko važna gledanost?

- Bez gledanosti nema uticaja i nema marketinga. Ali, postoje dve vrste gledanosti. Uprkos kritikama, RTS je svoju gledanost napravio sopstvenim emisijama izbacujući iz programa španske serije, rijaliti-programe i folk muziku. Naše najgledanije emisije su Dnevnik, „Slagalica", „Jutarnji program", „Oko", „Beogradski program", „Upitnik", „Kvadratura kruga", „Sasvim prirodno", „Svedok".... Taj naš rezultat naterao je B92 da u potrazi za rejtingom prikazuje „Velikog brata" i time ozbiljno naruši sopstveni identitet. Pink je posebna priča, jer smo naterali tu televiziju da sedam sati dnevno prikazuje „Farmu", a uveče da slika nesrećnice koje odgovaraju na pitanja da li su doživljavale orgazam dok ih je otac silovao. Ovakav razvoj Pinkove koncepcije dovešće do brazilskog sindroma, gde je voditelj tamošnje televizije u potrazi za gledanošću naručivao ubistva i snimao ih skrivenom kamerom. Protiv toga Srbija nema odbrane i mislim da će sledeće godine Pink čitav program zasnivati na „Farmi".

Kažete da nikako ne biste prihvatili da vodite dnevne političke novine u Srbiji. Zbog čega?

- Sporost. Nepismenost publike. Nesposobnost novinara. Srbija ima samo deset sposobnih urednika i novinara u papirnim medijima.

U 2009. godini Srbija se suočila sa ekonomskom krizom u kojoj su političari opet bolje prošli od običnih građana, a kriza će, kako se najavljuje, biti nastavljena i u 2010. godini...

- Osećam da je krizi kraj. Ali, znam da nije. Sledeća godina je i za vlast i za opoziciju doba „Novog realizma". Naime, pre ili docnije, svaka politika sretne svoj umor. Reči više nisu moneta, jer opstaje nepremostivi ponor između „Hiljadu zlatnih Srba" - koji imaju sve što požele - i običnog sveta koji nema ništa. Ali se boji i za to „nešto". Naša deca će zauvek raditi za nadnicu za potomke „Hiljadu zlatnih Srba". Takva nemoć više proizvodi politički apsentizam i klonulost, nego bilo kakvu vrstu revolucije. Sledeća godina je vakuum; dole nemamo kud, a bez snage smo da krenemo naviše.

Da li će i kada ta ekonomska kriza prerasti u političku i izazvati vanredne izbore?

- Vrenje u društvu lakše nastaje kad život postaje bolji, ali nedovoljno brzo. Ili ne zahvata sve slojeve društva. Ako razmišljamo o izborima, pošteno je reći sledeće: svaki novi izbori u Srbiji predstavljaju pobedu nade nad iskustvom. Sami po sebi, izbori ne rešavaju ništa, jer je manevarski prostor svih politika u Srbiji jako sužen. U takvoj situaciji postoji opasnost da se čežnja za promenom vlasti optički prikazuje kao rezultat i napredak po sebi. Novi izbori, kad god da dođu, samo će precizno izmeriti veličinu jedne nove stranke.

Na Vas su nekako najviše ljuti funkcioneri SNS-a jer smatraju da nisu dovoljno zastupljeni u programu RTS-a. Da li su oni u pravu i da li RTS namerno medijski sputava naprednjake?

- Slučajno znam da Nenad Lj. Stefanović, glavni i odgovorni urednik njuz-programa RTS-a, meri štopericom svaki sekund podele programa na vlast i opoziciju. Uostalom, rejting naprednjaka ne zavisi od toga ni šta rade, niti od broja njihovog pojavljivanja na RTS-u. Oni su još uvek u ugodnoj, verbalnoj zavetrini.

Kao neko ko vrlo dobro poznaje sve političare u Srbiju, kakvo je Vaše mišljenje o Tomislavu Nikoliću i kakvu političku budućnost predviđate njemu i njegovoj stranci?

- Šešelj je znao kakve su sposobnosti Nikolića kad ga je unapredio u radikala broj Dva. Sada Toma treba da pokaže koliko je spreman da bude broj Jedan. Nadam se da shvata da promeniti Srbiju i vladati Srbijom nisu iste stvari. Drugi njegov problem je njegovo kontroverzno biračko telo. S jedne strane, to su mlitavi radikali s istim konfekcijskim brojem. S druge, Srbi u večitoj potrazi za čovekom koji ima čarobni štapić da ih poštedi napora tranzicije. To je eksplozivni spoj frustracije i nade.

Da li je Tomislav Nikolić u pravu kad kaže da je politika predsednika Srbije i DS-a Borisa Tadića dobra, samo je problem što se ona ne sprovodi?

- Toma je izabrao najopasniju taktiku prema Demokratskoj stranci. On, praktično, tvrdi da je za građane Srbije svejedno da li glasaju za Borisa ili za njega. U situaciji kad postoji konsenzus oko pet krupnih nacionalnih pitanja, a u nedostatku velikih tema i manevarskih mogućnosti, Nikolić istura koeficijent pretpostavljene efikasnosti kao mamac za birače.

Znači, dvopartijski sistem u Srbiji?

- Dvopartijski sistem mi se činio dobrom idejom. Međutim, ortačka vladavina dve najveće stranke poništiće na osam godina svaki trag srpske opozicije. Time će potencijalni ortaci, umesto da se kontrolišu međusobno, napraviti ugodnu dugovečnu većinu koja će pod svoju kontrolu entuzijastički staviti ne samo državu već i društvo. Ali, možda će ih baš ta mogućnost približiti.

Delite li entuzijazam vlasti u vezi sa srpskim evropskim integracijama?

- A gde drugo da idemo? Greška je, međutim, što brbljivi ministri licitiraju godinom ulaska u Evropsku uniju. Naš je posao da Srbiju sredimo kao državu, da izvozno usmerimo našu ekonomiju, da pobedimo u ratu sa korupcijom, da pružimo svakom talentovanom potomku šansu da uspe u ovoj zemlji. Ulazak u porodicu evropskih nacija formalna je potvrda da je naša Srbija ozbiljna država. Samo članstvo je, bez unutrašnje ozbiljnosti, čaplinovski model bugarskog evropeizma.

Koliko je, prema Vašem mišljenju, realna politika „i Evropa i Kosovo"?!
- Verujem da ćemo biti izloženi nekoj vrsti ultimatuma tipa: „Ili-ili". Ne isključujem da Srbija jedinstveno odbaci ultimatum da se za nagradu, zauvek i neopozivo, odrekne celog Kosmeta. Kad se jednom naruši princip međunarodnog prava, sve je moguće. Kakvi su to principi na delu kad se na liniji Kipar-Priština-Beograd-Sarajevo primenjuju tri principa i pet politika?! Ali, videćemo odluku Međunarodnog suda i potom - hoće li Srbiji biti dozvoljeno da trijumfuje ili da časno remizira. Više od toga je utopija.

Kakvo je Vaše mišljenje o politici koju sprovodi predsednik Boris Tadić?
- Tadić, na mnogo načina, predstavlja uzemljenje za srpsku naciju. On je obezbeđenje od šokovitih, masovnih strujnih udara. Politikom „korak po korak", ne prelazeći nosivost Srba, jasno je definisao orijentaciju države. Njegov je problem što - u vremenu kada je od političara postao državnik - ova godina, kao godina spoljne politike, prelazi u 2010, koja će predstavljati dominantno godinu unutrašnjepolitičkih pitanja. Spektakularno je njegovo približavanje sa Vašingtonom. Ulaznicu je predstavljala politika mira u regionu, ali i politika rata sa mafijom i međunarodnim narko-kartelom. Tačno je da gazi Amerikance po cipelema kad je u pitanju Kosmet, ali je tačno i da uživa status glavnog regionalnog igrača u očima Evrope i Amerike. Upućeni kažu da je to igra sa ulogom njegove glave. No, njegova će pozicija sledeće godine zavisiti od toga hoće li uspeti da stavi „kokošku u lonac" svakom srpskom domaćinstvu.

(Razgovarali Đ. Kesić - S. Marjanović - D. J. Vučićević)