Sve se vrti oko Nemačke

(Vreme, 18. avgust 2011)

Ni kriva i nimalo dužna, Nemačka je upala u makaze svetske finansijske i evropske dužničke krize: s jedne strane Evropska centralna banka (ECB) i ekonomski ugroženi evropski partneri od Grčke i Irske, preko Italije, pa sve do glavnog saveznika Francuske očekuju da najjača evropska ekonomija još više odreši kesu i spasava što se u evrozoni spasite može; s druge strane "radni, disciplinovani i štedljivi" Nemci pitaju se sve glasnije: zašto bi oni preko svake mere plaćali za tuđe dugove i nečiji život iznad sopstvenih mogućnosti? Kancelarka Angela Merkel još uvek neodlučno balansira između spoljnopolitičkih pritisaka da Nemačka podmetne i drugo rame pod tuđe dugove, i pretnje koalicionog partnera njene Demohrišćanske partije (CDU) – liberala (FDP) – da bi u tom slučaju izašli iz vlade.

Koplja su nanovo počela da se lome oko nove "čarobne reči" u evropskom paketu za spasavanje prezaduženih država evrozone – "evro-obveznica" (Eurobonds). Oko njihovog eventualnog uvođenja preventivno je izbila svađa u nemačkoj koalicionoj vladi – koja se tome za sada protivi – oko njih tek predstoji velika svađa na evropskom nivou. Princip evro-obveznica bio bi u suštini ništa drugo do da zemlje evrozone zajednički garantuju za nove kredite zemalja članica po ujednačenim kamatnim stopama, što bi prezaduženim, rizičnim državama omogućilo da dođu do svežeg novca za refinansiranje dugova po znatno nižim kamatnim stopama nego do sada. Za Nemačku sa visokim kreditnim rejtingom, međutim, osim što bi bila glavni "žirant" za nestabilne evropske ekonomije, to bi značilo da bi morala da plaća za preko dva odsto veće kamate nego do sada.

Od Nemačke ostatak Evrope traži ni manje ni više nego da preskoči preko sopstvene senke i sopstvenih dosadašnjih fiskalnih principa. Dok su za koalicione partnere CDU-a kancelarke Angele Merkel evro-obveznice "đavolja posla" i načisto ne dolaze u obzir, Merkelova je izjavila da one nisu ispravna mera i da "za sada" nisu na dnevnom redu. Nemački nedeljnik "Špigl" to "za sada" tumači tako da se u CDU ipak uveliko razmišlja o "najgorem scenariju" – worst case – ako sve druge antikrizne mere propadnu i ako dođe do toga da evrozonu i evro treba spasavati baš svim raspoloživim sredstvima. Takav ishod nije isključen, jer su sve mere koje su do sada preduzimale političke i finansijske institucije Evropske unije u suzbijanju prvo finansijske, pa zatim dužničke krize izgledale kao da vatrogasci požar širokih razmera gase tako što na pojedina žarišta periodično dolivaju vodu, a požar, naravno, ne jenjava, već se širi. Primer Grčke pokazuje kako je EU odobrila jedan paket finansijske pomoći, pa zatim drugi, prošireni, sve uslovljeno rigoroznim merama štednje grčke vlade, a da posle svega grčka država i banke duguju 311 milijardi evra i dalje ne znaju kako to da otplate.

Rasterećenje kamatnih troškova za dodatne kredite prezaduženih zemalja Nemačku bi koštalo milijarde evra. S druge strane, pobornici zajedničkih evropskih obveznica smatraju da bi takva mera konačno dovela do suštinskog obnavljanja poverenja u države koje grcaju pod dugovima i dala im malo manevarskog prostora uz mogućnost da dođu do jeftinijih para. Za to su i šef Evro-grupe Žan-Klod Junker i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, i predsednik ECB-a Žan-Klod Triše, a da o kandidatima za bankrot sa juga Evrope ne govorimo. Za evro-obveznice je odnedavno i Francuska, kojoj kao i u slučaju SAD preti da joj kreditni rejting sa vrhunskih AAA opadne, pa bi tako porasle i kamate pod kojim bi dolazila do svežeg novca. U utorak je Merkelova otišla u Pariz da bi sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem razgovarala o merama za prevazilaženje dužničke krize u EU i njihovoj boljoj koordinaciji. Zvanično, evro-obveznice nisu bile na dnevnom redu. Nezvanično, krizni sastanak bi mogao da ima moto "sestro, spasavaj". Jer, francuska privreda stagnira, prema nedeljniku "Žurnal di dimanš" u budžetu će zbog manjih prihoda od poreza nedostajati oko 10 milijardi evra, zato će biti potrebno uvođenje još većih mera štednje, a 2012. je izborna godina u Francuskoj.

DEŽURNI KRIVAC: Šta god uradila, Nemačkoj preti opasnost da postane dežurni evropski krivac: ako odbije evro-obveznice, optužiće je za eventualno propast evrozone, ili makar ekonomsku propast pojedinih država; ako pristane, Nemačka će svakako pristati samo pod sopstvenim, jasno definisanim uslovima, a onda bi mogli da je optuže da želi da dominira Evropskom unijom. "Evro-obveznice su isključene, dokle god članice evrozone vode samostalnu finansijsku politiku", izjavio je nemački ministar finansija Volfgang Šojble. Cena bi, dakle, bila pojačana evropska integracija, naglašeno politička unija, pogotovo u sferi finansijske politike. Naravno da bi u tom slučaju Nemačka tražila veća prava u Evropskom parlamentu, nedodirljive kriterijume za finansijsku stabilizaciju i mehanizme za sankcionisanje država koje ih se ne pridržavaju.

Osnivač hedž-fondova i "finansijski genije", koji se obogatio špekulacijama na berzi kada je funta pala, DŽordž Soroš u Nemačkoj već sada vidi "najvećeg krivca za eskalaciju krize evrozone". "Nemačko oklevanje je dovelo do toga da Grčka kriza poraste, da se proširi i pretvori u egzistencijalnu krizu Evrope", napisao je Soroš za nemački "Privredni list" (Handelsblatt). Po njemu, u startu je bila greška što za isplatu dugova nije garantovala Evropska unija, već pojedine države članice. Nemačka snosi posebnu odgovornost, jer "samo Nemačka može da preokrene dinamiku evropskog propadanja". Politika "malih koraka" kancelarke Angele Merkel je isuviše spora, piše Soroš, a situacija sve više postaje "neodrživa". On objašnjava da je aktuelna krizna strategija sa kreditima za Grčku i paketom za spasavanje za koji garantuju pojedine države neodrživa, jer tako, na primer, Italija i Španija moraju da plaćaju veće kamate za svoje državne obveznice nego što same dobijaju od Grčke za kredite koji su joj odobreni kao potpora. Sada i Soroš jedini izlaz vidi u zajedničkim evro-obveznicama, koje bi prezaduženim državama omogućile povoljnije refinansiranje kredita. On kaže da je ta "prljava" reč "evro-obveznice" neophodna, jer "evro može da funkcioniše samo ako su članice evrozone u stanju da veliki deo svojih dugova refinansiraju pod istim uslovima". On kaže i da bi evro-obveznice trebalo uvesti pod jasnim finansijskim pravilima, koja bi bila prihvatljiva za nemačke birače i poziva Nemačku kao najjaču državu EU da formira i diktira pravila, koja bi drugi sledili, jer "samo tako može da se odbije nova bankarska kriza i svetska depresija". Za grčku krizu kaže da se prema njoj do te mere "loše ophodilo" da je "regulisani izlaz Grčke iz evrozone možda sada zaista i najbolje rešenje". Isto važi i za Portugal, a "EU i evro bi to preživeli", zaključuje Soroš.

NADGLASAVANjE: Uprkos izrazitom protivljenju Nemačke, Evropska centralna banka je samo u sedmici pre 12. avgusta za 22 milijarde evra kupila državne obveznice dugovima opterećenih zemalja evrozone kako bi ih finansijski poduprla. Iako ECB detalje ne objavljuje, stručnjaci tvrde da su tom prilikom uglavnom kupljene obveznice Italije i Španije. Prošle godine je Evropska centralna banka kupovala državne obveznice, pre svega grčke, portugalske i irske, te je sa ovom novom intervencijom nagomilala "trule" obveznice ekonomski i finansijski nestabilnih država u vrednosti od ukupno 96 milijardi evra. Objašnjenje za kupovinu državnih obveznica posle četvoromesečne pauze: povećao se pritisak na Italiju i Španiju, koje su morale poveriocima da plaćaju kamate više od šest odsto, a najnovijom intervencijom ECB-a renta na italijanske i španske obveznice pala je na pet procenata, čime je praktično omogućila da ove dve zemlje ostanu likvidne i smanjila pritisak na lokalne banke. Program otkupljivanja državnih obveznica prezaduženih zemalja evrozone započela je kao antikrizna mera ECB-a u maju 2010. godine. Kritičari smatraju da ECB tako indirektno državama pozajmljuje novac da bi ostale likvidne i da se na taj način odriče sopstvene samostalnosti.

Kao i ranije, i ova najnovija intervencija ECB-a izazvala je oštre reakcije u Nemačkoj. "ECB ne sme da postane institucija koja na duge staze ispravlja propuste pojedinih nacionalnih budžeta, kao sada u slučaju Italije. To nije njena uloga i to smanjuje pritisak na pogođene zemlje, da same svoje budžete dovedu u red", izjavio je predsednik vlade pokrajine Hesen, Folker Bufije. Nemački mediji prenose izjave političara i bankara da je ECB ovim postupkom izgubila "institucionalnu samostalnost", da je prekoračila "finansijsko-političke kompetencije, koji su osnova evropskih ugovora", da "nemačka centralna banka (Deutsche Bundesbank) nikada ne bi finansirala državne dugove na uštrb vrednosti novca", te da je to "veliki udarac za kompletnu izgradnju evra".

Bivši šef nemačke centralne banke Aksel Veber se još pre godinu dana oštro protivio planiranim intervencijama ECB-a, to jest kupovini državnih papira prezaduženih zemalja. On je to nazvao "jasnom povredom ugovora" na kome se zasniva ECB, jer jedna centralna banka mora da odoleva pritiscima vlada. Savet ECB-a je pre godinu dana ipak većinski odlučio da se otkupi deo grčkih državnih obveznica.

Baš kao što je sada većinski doneo odluku da se otkupi paket italijanskih i španskih državnih obveznica, čemu se ovoga puta protivio novi predsednik nemačke centralne banke Jens Vajdman. Kao i njegov prethodnik, bio je nadglasan. Ovo nadglasavanje šefa centralne banke najčvršće i najjače evropske privrede u Nemačkoj sve više nailazi na negodovanje. Revolt kod nemačkih građana izaziva to što dužničkom krizom opterećene evropske institucije i države neće da prihvate savete zemlje koja očigledno zna šta radi i što se tiče privredne i što se tiče finansijske politike. Posmatrano iz nemačkog ugla, neprestanim refinansiranjem kredita i basnoslovnim finansijskim injekcijama, smanjuje se pritisak na pojedine nacionalne vlade da maksimalno stegnu kaiš i dovedu u red odnos između realnih prihoda i rashoda države, a od nemačkih poreskih obveznika drugi Evropejci, koji nisu spremni ničega da se odreknu da bi se izvukli iz situacije za koju su sami krivi, očekuju da finansiraju njihov život iznad sopstvenih mogućnosti.

EVROPSKA MONETARNA SAVEST: Suštinsko neslaganje Nemačke sa nekim drugim članicama evrozone tiče se uloge ECB-a. U tradiciji nemačke centralne banke je da se nemilosrdno rukovodi uterivanjem finansijske discipline. Ona je sada, međutim, deo evropskog sistema centralnih banaka u čijem se središtu nalazi ECB. Nemačka centralna banka u okviru monetarne politike za mnoge je bila i ostala "monetarna savest" Evrope, ako ne i čitavog sveta. A njen osnovni princip je oduvek bio: centralna banka treba da suzbija inflaciju, da snabdeva privredu gotovinom – a inače po mogućstvu da ne radi ništa. Centralne banke treba da budu nezavisne, a njihovi rukovodioci tvrdi i nepokorni.

Takav je, piše "Špigl", i Jens Vajdman, predstavnik stare nemačke škole. On nedvosmisleno ponavlja da odbija da se ECB sve više uvlači u suzbijanje finansijske i dužničke krize. Obveznice bankrotiranih država ECB ne treba ni pod kojim uslovima da se tretiraju kao bilo kakva garancija i ne treba da se kupuju nikakvi državni papiri zarad podrške pojedinim tržištima. "Kolektiviziranje rizika u slučaju nesolidnih državnih finansija i pogrešnog ukupnog razvoja privrede slabi osnove monetarne unije koja se zasniva na ličnoj odgovornosti, jer će u suprotnom u budućnosti biti samo još teže da se održe podsticaji za solidnu finansijsku politiku", kaže Vajdman.

Međutim, takvi argumenti u Evropi trenutno ne prolaze. Pod pritiskom sa svih strana koleba se, izgleda, i kancelarka Angela Merkel.

Kontraargument glasi: da za nemačko finansijsko-tradicionalističko popovanje, dok se evrozoni urušava tlo pod nogama, jednostavno nema više vremena. Jer, svetska kriza tržišta novca, koja je prerasla u bankarsku krizu, iz koje se iznedrila dužnička kriza, a koja lako može da mutira u državnu krizu, dosegla je tolike razmere, javni i privatni dugovi premašili su sve istorijske rekorde, te je potrebno da se odmah premošćuju tektonski poremećaji kako ne bi došlo do urušavanja sistema.

Kako kaže jedan nemački komentator: kratkoročna nužnost dobija prioritet nad onim što bi dugoročno bilo ispravno – drastične posledice osetićemo svi. Principi popuštaju pred naletom panike.

U takvoj situaciji, dok se u EU vode krizni sastanci o opstanku evrozone, a sve se nekako vrti oko Nemačke, kabinet kancelarke najavljuje da bi Angela Merkel 22. avgusta trebalo da dođe u službenu posetu Zagrebu i Beogradu, te da sa hrvatskim i srpskim zvaničnicima razgovara o "bilateralnim i međunarodnim pitanjima". Srpski mediji prenose da će se pričati o situaciji na severu Kosova, kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, privrednoj saradnji i uticaju ekonomske situacije u Evropi na Srbiju... Možda bi Merkelova mogla da se informiše kako su Slovenci krajem osamdesetih godina prošlog veka počeli da se bune da neće više da finansiraju ostale jugoslovenske republike i pokrajine koje ništa ne rade i samo se zadužuju dok oni vredno i disciplinovano rade, a sa juga zajedničke zemlje sa zajedničkim tržištem i monetom im poručivali da su se Slovenci upravo obogatili na njihovoj jeftinoj radnoj snazi, uzimajući im jeftino sirovine, da bi na to zajedničko tržište plasirali finalne skupe proizvode.

Evro-obveznice

Sve države evrozone periodično uzimaju pare sa tržišta novca da bi investirale. Za novac samostalno garantuju državnim obveznicama na različite vremenske periode da bi pri njihovom isteku otplatile kompletan dug. Ako neka država svoje dugove kada dođe vreme za naplatu ne može da otplati, formalno bi bankrotirala. Da se to ne bi dogodilo, države koje ne mogu da otplaćuju dugove refinansiraju stare kredite novim kreditima, ali pod nepovoljnijim uslovima, jer im u tom slučaju opada kreditni rejting.

Jer na tržištu kapitala vlada zakon: što je veći rizik da jedna država ne može da otplati svoje dugove, to su veće kamate koje investitori zahtevaju. Nemačka tako može relativno povoljno da se zadužuje, a Grčka, Irska, Španija, Portugal ili Italija samo pod visokim kamatnim stopama. Nedavno obaranje kreditnog rejtinga SAD sa maksimalnih AAA izazvalo je novi svetski talas krize, a slično preti da se dogodi i Francuskoj.

Drugim rečima: Za zemlje sa finansijskim teškoćama svež novac je skup, a neophodan da bi prevazišle finansijske probleme, što samo pogoršava situaciju. Vrzino kolo visokih kamatnih stopa na kredite za krizom ugrožene zemlje trebalo bi da razbiju evro-obveznice. Evropska "dužnička agencija", koja bi tek trebalo da se osnuje, mogla bi da u ime svih zemalja evrozone izdaje zajedničke obveznice kao garanciju za nove kredite. Time bi zemlje evrozone nastupale kao jedinstven dužnik.

Nestabilni dužnici kao Grčka tako bi znatno povoljnije mogli da dođu do svežeg novca, jer bi i zemlje sa visokim kreditnim rejtingom kao Nemačka ili Austrija za to garantovale: procena rizika bi se smanjila, a s njom i kamate. Za Nemačku i druge finansijski stabilne zemlje, međutim, krediti bi u takvom sistemu bili skuplji, jer Grčka i ostali "bankroteri" povećavaju procenu rizika pa time i kamatne stope.

Nemačka takvu mogućnost ne razmatra zbog socijalne ili nekakve druge solidarnosti, već kao dodatnu meru da se spreči eventualni bankrot velikih dužnika, u kom slučaju bi nemačke banke ostale bez milijardi evra koje im ove duguju. Naravno da postoji rizik za stabilne zemlje evrozone – to tvrde kritičari – da se sav taj silan novac prosipa u rupu bez dna i da u zaludnom pokušaju da spasu evrozonu u sadašnjim okvirima samo slabe sopstvene ekonomije.