Sukob sa EU oko Kosova nije u interesu Srbije

(Blic, 22.6.2010)

EU ide „korak po korak“ u procesu priključenja novih kandidata i posle odluke da se počne sa ratifikacijom SSP sledeći korak je odluka da se Evropskoj komisiji pošalje zahtev Srbije da dobije status kandidata, kako bi Komisija mogla da počne da priprema svoje mišljenje. Mnogi očekuju da će ministri spoljnih poslova to odlučiti ove jeseni - kaže u intervjuu za Blic Stiven Vordsvort, britanski ambasador u Beogradu, i dodaje da bi britanski parlament krajem ove ili početkom sledeće godine mogao ratifikovati SSP sa Srbijom.

Vordsvort naglašava da više niko u EU ne dovodi u pitanje uključenje svih zemalja zapadnog Balkana, pa i Srbije i Kosova, u EU, ali da svako priključenje članice EU košta milione, čak milijarde evra i da kandidati treba da se dokažu i da sve birače i skupštine uvere da će „EU biti jača i stabilnija ako primi nove kandidate“.

- Kandidati to mogu da dokažu sprovodeći reforme, čišćenjem sistema od korupcije, jačanjem sudstva, borbom protiv organizovanog kriminala.

Da li je uslov za sticanje statusa kandidata da Beograd reši pitanje Kosova?

- Ne, mi ne možemo da rešimo to pitanje, ali i ne tražimo od Srbije da prizna Kosovo. Međutim, na Srbiji je da pronađe način šta će da radi s tim što se o tom pitanju ne slaže sa 22 članice EU koje su priznale Kosovo. Dalje sukobljavanje nije u interesu Srbije. Potrebno je da odlučimo kako ćemo dalje s tim što se „slažemo da se ne slažemo“.

Koliko su realna očekivanja naših vlasti da će se posle odluke MSP otvoriti prostor za nove pregovore?

- Kosovska nezavisnost je činjenica, sviđalo se to nekome ili ne. Pre nekoliko nedelja bio sam u Briselu i sreo se sa mnogim visokim zvaničnicima i niko ozbiljno ne misli da će kosovske vlasti prihvatiti vraćanje srpske vlasti na Kosovo. Takođe, niko ne misli da bi podela Kosova bila dobro rešenje. Naprotiv, misle da bi bilo opasno jer bi moglo da izazove veće probleme širom regiona. Zato ne može biti novih pregovora posvećenih isključivo statusu Kosova. Status se neće promeniti, a insistiranje na pregovorima Srbiju bi odvelo u ćorsokak. Ali može i treba da bude razgovora između Beograda i Prištine o širokom spektru pitanja.

Da li će povlačenje velike nemačke kompanije VAC iz Srbijeposlati negativne signale investitorima iz Velike Britanije?

- Ne mogu da komentarišem konkretan slučaj o kome nemam dovoljno informacija. Srbija treba da učini najviše što može da poveća svoju atraktivnost za strane investitore tako što će uvesti jasne, jednostavne i transparentne procedure i pravila koja svi poštuju i koja se ne menjaju iznenada i nepredvidljivo. Investitori koji vide da su procedure suviše komplikovane, ili ne dobijaju brze odgovore i odobrenja, ili vide da se pravila stalno menjaju, na to odgovaraju jednostavno: investiraju drugde.

U čemu je, po vama, Srbija najviše napredovala u poslednje četiri godine?

- Biću tu do novembra, tako da ima još vremena. Učinjen je ogroman napredak, ali bilo je i problema, posebno povodom Kosova i napada na britansku i druge ambasade, kada je poginuo jedan demonstrant. Mnogi veruju da su napadi bili koordinisani od političara koji su tada bili na vlasti. Ako je tako, odgovornost za smrt tog mladog čoveka je na njima. Nadam se da će jednog dana neko na sudu odgovarati zbog toga. To bi bio značajan signal.

Pored toga, dogodio se fundamentalan, seizmički pomak u srpskoj politici, i to u proevropskom smeru. To je, pre svega, zasluga predsednika Borisa Tadića, ali i Ivice Dačića, koji je odlučio da se pridruži vladajućoj koaliciji, kao i Tome Nikolića, koji je konačno uvideo da je SRS na putu koji nikuda ne vodi i formirao svoju stranku. Zahvaljujući tome, u Srbiji više neće biti rasprave da li će se ići ka Evropi ili od nje. Bitno je istaći i vredan doprinos boraca za ljudska prava, nevladinih organizacija, nezavisnih medija koji su branili „evropske vrednosti“, nekada suočeni sa realnom opasnošću za bezbednost. Njihov predani rad je doprineo stvaranju temelja promena čiji smo svedoci u prethodnih nekoliko godina.

Sve glavne stranke su sada na istom putu. Žrtva tog procesa su radikali, za njima nisam ni suzu pustio jer takva vrsta ekstremnih nacionalista nema mesto u modernoj evropskoj politici, ali i DSS je na marginama. To je šteta jer još ima mnogo dobrih „Evropljana“ u toj stranci. Nadam se da će uskoro naći način da se vrate u glavne političke tokove jer su potrebni Srbiji.

Koliko su opravdane spekulacije da u timu Vilijama Hejga, novog ministra spoljnih poslova, postoji bosanski lobi i da li će se menjati politika prema Republici Srpskoj?

- Nije tajna da je jedan od Hejgovih savetnika - Armika Helić - poreklom iz BiH. Takođe, ministar blisko sarađuje sa lordom Ešdaunom, bivšim visokim predstavnikom u BiH i bivšim liderom liberal-demokrata, koji su u koaliciji sa konzervativcima u novoj britanskoj vladi. Naš cilj u BiH ostaje podrška Dejtonskom sporazumu i napredak BiH ka EU i članstvu u NATO. Proces integracije zahteva promene i sadašnja struktura mora biti promenjena kako bi BiH bolje funkcionisala kao država i govorila jednim glasom. To istovremeno ne znači da smo za centralizaciju, poštujemo postojanje dva entiteta, ali smo za veću efikasnost države.