Srbija vredi jedino ako spoji i zemaljsko i nebesko

(Večernje novosti)

MA kako u ovoj fazi kosovsko pitanje bilo postavljeno, ono neće moći zauvek da bude rešeno. Za Albance Kosovo je goli prostor koji treba osvojiti, a za Srbe to je sveti prostor na kojem su se oni, kao narod, duhovno rodili. To što su se zapadne zemlje na tako direktan način u to pitanje uključile i što drže isključivo jednu, albansku stranu, to govori da oni hoće da sprovedu desakralizaciju kosovskog prostora. Kad to obave, onda mogu sa njim da učine što god im je volja. Zato su ga bukvalno predali Albancima u ruke: kako su dali, tako mogu i da uzmu! Sve što se jeftino dobije, može jeftino i da se proda!

Ovo je mišljenje prof. dr Dragana Stanića, predsednika Matice srpske, koji za "Novosti" govori o srpskoj nemoći, dubokim podelama i neophodnom sabiranju, duhovnim uporištima nacije i gubljenju kulturnih putokaza.

* Slažete li se sa onima koji misle da je Srbija jedina od bivših jugoslovenskih republika koja je izgubila sve što je vekovima sticala - uticaj u svetu, autoritet, ali i teritoriju i duhovnu snagu?

- U projekat razbijanja SFR Jugoslavije zapadne sile, koje su projektovale ceo poduhvat, ušle su sa očiglednom namerom da najveći gubitnici u tom procesu budu ne samo Republika Srbija nego i srpski narod kao celina. Jedini istinski dobitak u tom procesu za srpski narod jeste uspostavljanje Republike Srpske, ali i taj dobitak stečen je zahvaljujući odlučnosti da se vodi nacionalno odgovorna politika i da se na tom opredeljenju istraje.

Bilo bi potpuno razumno načiniti obrt u politici, ali takvu alternativnu mogućnost, koja se mora držati otvorenom, niko nije strateški i operativno promislio. U to se ne sme ući nepripremljeno, ali niko još nije pokazao da li je takva politika uopšte realno sprovodiva. Tako nešto nisu učinile čak ni one stranke koje se deklarativno za to opredeljuju.

* Mislite li da je moguće dalje rasparčavanje Srbije?

- Naravno da je moguće. Kad je reč o odnosu prema Srbima i mestu Srba na evropskom i svetskom prostoru, situacija nikada nije toliko loša da ne bi mogla biti još lošija. Mi svoje političke poglede i projekte moramo stvarati u uslovima i sa svešću da se nad nama sistematski sprovodi nasilje, a to nasilje još hoće da za svoja nedela pribavi i našu saglasnost. Zato moramo veoma oprezno i uravnoteženo, ali odlučno i argumentovano povlačiti poteze koji će nas maksimalno zaštititi.

* Predlog deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine, u ponedeljak dolazi na dnevni red. Kako tumačite i doživljavate ovu srpsku temu?

- Vojvodina je realnost koja se ne bi smela poricati, jer to poricanje nema ozbiljnijeg utemeljenja, a uz to bi ono moglo imati izrazitih posledica kako po unutrašnje tako i spoljašnje političke odnose. Istovremeno, svim pokušajima da se pokrajini pribave prerogativi državnosti treba odlučno stati na put.

* Kako, u sklopu tumačenja posledica Briselskog sporazuma, razumete isticanje konteksta "nebeske" i "zemaljske" Srbije?

- Te dve Srbije vrede jedino ukoliko su ujedinjene i objedinjene! Nebeska snaga ne znači mnogo ukoliko joj se ne doda malo zemaljske uverljivosti! A zemaljska snaga ne znači baš ništa ukoliko se ne utemelji na duhovnoj uverljivosti!

* Imamo li danas kao nacija svoje duhovno uporište, da li se nacionalno samoprepoznajemo?

- Nažalost, takvo čvrsto uporište u samome sebi nismo izgradili. A to bi nam morao biti nužni preduslov da najzad postanemo samosvestan, a respaktabilan činilac evropskog i svetskog konteksta. Da to jesmo učinili, mnoge stvari bismo drugačije postavljali.

* Šta, na primer?

- Recimo, ne bismo dovodili u pitanje Njegoševo mesto u srpskoj kulturi i ne bismo se pitali treba li danas da intenzivno promislimo smisao njegovog dvovekovnog prisustva u srpskom narodu. I sad, umesto da se saberemo oko takvih pitanja, umesto da praktično pokazujemo i dokazujemo koliko je Njegoš i danas živ u srpskoj kulturi, mi u ovom trenutku uopšte i ne znamo kakav je stav državnih organa prema ovako važnoj činjenici. Tri izuzetno kompetentne i odgovorne ustanove - Srpska akademija nauka i umetnosti, Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske i Matica srpska, ponudile su veoma obiman i dobro osmišljen program proslave, ali na takvu ponudu državni organi još nisu dali svoj odgovor. Dobili smo podršku predsednika Republike Tomislava Nikolića i patrijarha Irineja, takođe i predsednika Milorada Dodika, ali to izgleda nije dovoljno. Vlada Republike Srbije ćuti, a nadležna ministarstva se ponašaju kao da se to njih nimalo ne tiče. A, uz to, niko da se udostoji da trima ustanovama od najvišeg ugleda kaže, najljudskije i najnormalnije, kako stvari stoje!

* Kojim kursom plovi srpski brod?

Naša državna politika se već 13 godina trudi da pokaže kako zapadne sile nemaju razloga da u nama vide svoje strateške protivnike, već naprotiv: partnere za vođenje zajedničke politike koja bi se zasnivala na jasnim i opšteprihvatljivim načelima. Takvo početno opredeljenje je sasvim ispravno, ali je već vreme da se konstatuje kako je njegov rezultat po nas krajnje poražavajući, a gubici se ređaju jedan za drugim.

Na ovakvom kursu, očigledno, ostajemo samo zahvaljujući tome što smo shvatili dominantni jezik pretnji i jezik prikrivenog ili otvorenog nasilja koje se nad nama sprovodi.

* Kako ocenjujete vest da će Crkva razmotriti predlog da Njegoš bude proglašen za sveca?

- Mitropolit Amfilohije i Matija Bećković su izneli predlog i naveli razloge zbog kojih se Njegoš može i mora smatrati svetim. U našoj duhovnoj istoriji teško je naći većeg mučenika vlastite vere i nacionalne opredeljenosti. Njegoševo posmrtno mučeništvo postaje posebno vidljivo i zadobija moćne simboličke razmere. O tome kakav će stav Crkve biti, mi ne treba da se izjašnjavamo. Ma kakva bila odluka, treba da je poštujemo. Ali mi već sada znamo da je Njegoš pesnik nad pesnicima i mučenik nad mučenicima. On predstavlja samu simboličku suštinu raspetog srpstva, a nad njim se najžešće sprovodi proces "istrage predaka" u Crnoj Gori. Njegove misli se skrivaju i falsifikuju, on se sistematski gura u zaborav. Pevajući kao, kako Andrić reče, "tragični junak kosovske misli", Njegoš je pokazao da je već samim pesničkim činom stao rame uz rame sa kosovskim junacima. Uspešno povezujući čin vere i čin delatne pesničke reči, on je pokazao da su čuda transcendencije ne samo moguća nego i da su živo prisutna i dan danji. Ako postoji pesnička svetost, ona je kod Njegoša nesumnjiva.

* Kakva je kulturna i društvena uloga i misija Matice srpske u ovom vremenu, i koliko delatnost naše najstarije institucije može da utiče na celokupno stanje nacije?

- Matica srpska je, u sferi kulture, jedinstveni srpski brend koji kod svih kompetentnih ljudi izaziva stav poštovanja. Takav stav se može prepoznati na širokom svetskom, posebno slovenskom prostoru, a pogotovo je takva ocena raširena među slavističkim stručnjacima. Kod nas, među samim Srbima, takva predstava je često veoma mutna, a ponekad je povezana i sa ličnim ambicijama koje nanose direktnu štetu poduhvatima od opštenacionalnog značenja i smisla. Uzmimo samo jedan primer: Matičin doprinos razvoju srpske enciklopedistike i vođenju poslova oko jezičke standardizacije i leksikografije. Srpski biografski rečnik (pet tomova je već izašlo, uskoro će se završiti i šesti), Srpska enciklopedija (zajedno sa SANU i Zavodom za udžbenike: izašle su dve knjige, a narednih meseci će biti gotova i treća), Leksikon pisaca srpske književnosti (kao preoblikovani, tek započeti projekat nekadašnjeg Leksikona pisaca Jugoslavije), izrada Normativne gramatike, višetomnog Rečnika srpskoga jezika, sačinjavanje istorijskih i dijalekatskih rečnika i sl., sve to govori da je Matica već izgrađena kao najvažnije srpsko enciklopedističko, standardološko i leksikografsko središte.

* I tu, nažalost, ima jedno "ali"...

- Iza ovakvih projekata svaka ozbiljna država bi stala svom snagom. Mi smo, međutim, imali prilike da vidimo kako ima pokušaja da se ovakva delatnost sistematski podriva i razbija, a sve to se čini potpuno neutemeljeno i neargumentovano. Ukoliko se ne pobrinemo da finansijski pokrijemo ovakve projekte, onda mi ne znamo šta radimo u sferi naučne politike. Jednom rečju, Matica može mnogo da uradi, ali za takvu delatnost mora imati podršku u ozbiljnoj državnoj politici.

* Kako, kao predsednik Matice, gledate na jezičku i kulturnu politiku Srbije? Imamo li je uopšte?

- Takvu politiku, nažalost, ne umemo dovoljno odlučno da vodimo. To se vidi po tome što smo postali nehajni prema poštovanju gramatičke i ortoepske norme, prema primarnosti ćirilice kao srpskog osnovnog pisma, prema lepoti našeg jezičkog izraza, našeg akcenatskog sistema i sl. Matica je obavila mnoge poslove koji su od najveće moguće važnosti u ovoj oblasti: uz već pomenute poslove, tu su još i izrada Pravopisa, jednotomnog Rečnika srpskoga jezika i sl. Nedostajalo nam je više energije uložene u sistematsko negovanje same jezičke prakse. Zato smo odnedavno počeli da dodeljujemo Povelju Matice srpske za negovanje srpske jezičke kulture, a prvi dobitnici su: akademik Ivan Klajn, "Večernje novosti" i 27 profesora koji su se usprotivili zatiranju srpskoga jezika u Crnoj Gori. Uz pomoć ove nagrade želimo da sistematski skrećemo pažnju na sve one pojedince i grupe koji aktivno doprinose uzdizanju srpske jezičke kulture. U tome nam veoma nedostaje nekadašnji Matičin časopis "Jezik danas", pa ćemo nastojati da ga što pre obnovimo. Takođe, očekujemo da svoju nekadašnju aktivnost obnovi i Odbor za standardizaciju srpskoga jezika, koji je i formiran da bi se stekao najvažniji instrumenat za sistematsko vođenje ozbiljne i odgovorne jezičke politike. 

Jezik je mera

Ako smo ozbiljan narod i ozbiljna kultura, ne smemo imati nikakvih dilema oko ovakvih pitanja: jezik je mera nas samih, on nam pokazuje kakav odnos imamo prema samima sebi. Ako u sferi jezika budemo umeli da uredimo poštovanje normi i poseban odnos prema jezičkim vrednostima, onda ima nade da ćemo to uspeti i u nekim drugim sferama društvenog života. Potrebno je samo da jasno mislimo, da strpljivo gradimo zajednički plan delovanja i da budemo dovoljno dosledni i odlučni u sprovođenju takvoga plana - kaže Stanić.