Srbija razgovara: Nedoumice oko Statuta Vojvodine

Statut Vojvodine mogao bi se pred poslanicima Skupštine Srbije naći do početka marta ove godine. Vladajuće stranke u Vojvodini, koje su glasale za Statut, veruju da su pronašle pravu meru autonomije koja ne ugrožava prava ostalih građana Srbije dok njihovi oponenti smatraju da se Statutom otvara put ka definisanju vojvođanske državnosti.

Stavove o tome u „Politici” sučeljavaju Gordana Čomić, potpredsednica Skupštine Srbije i funkcionerka Demokratske stranke, i Slobodan Samardžić, poslanik u srpskom parlamentu i potpredsednik Demokratske stranke Srbije.

Politika: Očekujete li da Statut dođe na dnevni red, recimo, u prvom polugodištu i da bude završena rasprava?

Čomić: Predlog statuta je u proceduri u Skupštini Srbije, Skupština Vojvodine ga je uputila u oktobru. Predlog zakona o nadležnostima nije u proceduri i kada će ući u Skupštinu pitanje je za Vladu Srbije.

Samardžić: Ne znam te interne informacije, ali ne mogu da zamislim da se Statut usvaja na vanrednoj sednici Skupštine.

Čomić: To zvuči logično.

Politika: Znači posle 1. marta?

Samardžić: Da, ali nisam pristalica da se on usvaja u ovakvom tekstu s preskočenim procedurama. Kad je postupak usvajanja Statuta u pitanju, krenulo se naopačke. Po Ustavu je prvo trebalo doneti zakon o nadležnostima Vojvodine. Skupština Vojvodine je požurila, donela je Nacrt, pa Predlog statuta, pre nego što je taj zakon usvojen, i sada se može očekivati, a i vlada najavljuje, da će se i Statut i zakon naći na istoj sednici Skupštine. Urađeno je naopako. Zato se u velikom broju odredaba Statuta direktno krši Ustav Srbije.

Politika: Možete li konkretno da navedete koje su to odredbe kojima se krši Ustav?

Samardžić: Recimo, kaže se da je Vojvodina sastavni deo Srbije i evropska regija, znači da je još nešto sem onoga kako je određuje Ustav Srbije. Ustav traži i da se Zakon o teritorijalnoj organizaciji donese pre nego što se odredi teritorijalna organizacija Vojvodine. Taj zakon je doduše donet, ali je Vojvodina u jednom članu Statuta odredila da se ona sastoji iz tri geografske oblasti: Srema, Banata i Bačke, a tako nešto nije predviđeno Zakonom. Osim toga, proširuje se obim zaštite nacionalnih manjina u odnosu na ono što predviđaju Ustav Srbije i Zakon o zaštiti nacionalnih manjina. Vi ćete u Statutu Vojvodine, posebno u pravima korišćenja jezika i pisma i učešća manjina u institucijama Vojvodine, naići na mnogo veći obim prava koja se pretvaraju u privilegije u odnosu na druge građane i manjine u drugim krajevima Srbije. A Ustav jedinstveno rešava položaj manjina u celoj Srbiji.

Čomić: Prvo o proceduri – krajem 2007. godine, posle donošenja Zakona o teritorijalnoj organizaciji, odmah su raspisani lokalni i pokrajinski izbori za 11. maj 2008. – to je poštovanje procedure. Nakon konstituisanja, Skupština Vojvodine je donela Nacrt, pa Predlog statuta. Mislim da su i Nacrt i Predlog statuta odlična tema da konačno otvorimo dijalog u Srbiji, i to unutar celog društva, u svim institucijama, pa i u Ustavnom sudu, jer ako nešto nije u skladu sa Ustavom ocenu o tome može dati samo Ustavni sud. Umesto osporavanja, jer ne mogu da osporim pravo kolegi Samardžiću da smatra da su neke odredbe Statuta protivustavne, naša ponuda je – hajde da o tome otvorimo debatu, da vidimo možemo li naći neki najmanji zajednički imenilac u tome kako želimo da izgleda Srbija 2015, šta želimo da se desi u Vojvodini 2015. godine. Statut Vojvodine i položaj Vojvodine unutar Ustava nije manjinsko pitanje, to je demokratsko pitanje.

Samardžić: Drugo pitanje je ovo što je koleginica rekla – javna debata o Vojvodini. Ne sporim da je to važno, ali da li je zaista to najvažnije pitanje danas u Srbiji? Ta debata je veoma delikatna, jer postoji širok spektar mišljenja, od Vojvođanskog kluba koji čini 17 nevladinih organizacija. do, recimo, radikala. Zato ona mora dugo da traje i da bude dobro obavljena. Ja jesam za javnu debatu, ali mi pitanje Vojvodine nije najvažnije, mislim da je isforsirano. Ima tu nekog egoizma – da rešimo mi status Vojvodine pa ostatak Srbije neka se taljiga kako hoće.

Čomić: Odbijam priče o egoizmu. Sve što je izrečeno ide u prilog našem predlogu da otvorimo dijalog. Ako za nekoga procedura na koju smo obavezni Ustavom, kad je reč o usvajanju Statuta, nije prioritet, onda da vidimo šta jeste prioritet. Čuli smo da razni krugovi i nesporno uvaženi ljudi misle da su neke odredbe Statuta neustavne, ali postoje procene da se Ustavni sud neće složiti s time. Pa, ne može oba. Da li možemo u Skupštini da između svih poslaničkih klubova povedemo debatu? Mislim da nam je to potrebno jer je, kako je gospodin Samardžić sam spomenuo, Vojvodina delikatna tema. Evo, to je prva tačka saglasnosti.

Politika: Da li ide prvo Statut pa dijalog ili dijalog pa Statut?

Samardžić: Moj osećaj kao građanina je da se uveličava priča o Vojvođanima i ostalima i o tome da „neko ne da, a neko hoće”. Ja tako ne doživljavam ni Vojvodinu, ni bilo koji deo Srbije. Ustav Srbije postavlja kategoriju građanina kao konstituensa države i taj građanin je građanin Niša i Subotice, podjednako. Recimo, u Statutu imate kategoriju građana Vojvodine. To je problematična ustavna kategorija, da ne kažem da je neustavna, zato što postoji samo građanin Srbije koji uživa pravo koje mu Ustav daje.

Politika: Ali mi smo građani Beograda…

Samardžić: Mi smo građani Beograda u kolokvijalnom smislu. U pravnom nismo. Mi smo samo građani Srbije. A u Vojvodini imate dualizam koji se i politički i javnomnjenjski, na kraju i statutarno, u vidu ovog statuta, švercuje kroz tu priču. To je priča o građanima i građankama Vojvodine, kako to već Statut kaže. Suviše je zahteva u tom statutu. Kada se čita strogopravno, on zapravo konstituiše Vojvodinu. On hoće da kaže: ovo je akt koji konstituiše Vojvodinu. A jedini pravni akt koji konstituiše Vojvodinu u Srbiji jeste Ustav Srbije. Imate nešto što podseća na položaj Vojvodine iz perioda 1971–74. do 1989. gde je Vojvodina bila dvojno definisana kao sastavni deo Srbije i element federalizma. Zašto sad Vojvodina ponavlja taj manir da joj je tesno u Srbiji i dodaje da je i „evropska regija”? To je u najmanju ruku indicija za nekakav dvojni status. Ovaj statut daje mnogo elemenata državnosti.

Čomić: Ne. Ne postoje elementi državnosti, ali ne postoji ni dobra argumentacija o ustavnosti ili neustavnosti. Evo, na nedavno održanoj tribini na FPN-u imali ste stav koji su zastupali Zoran Lončar i Samardžić da je Statut neprihvatljiv zato što je neustavan. A onda su Judita Popović i Slobodan Maraš iz LDP-a rekli da ne može biti prihvaćen zato što je u skladu sa Ustavom. Ne može oba. Možete i jedni i drugi da budete protiv, ali hajde da se potrudimo oko argumentacije. Vrlo je jednostavno rešavati dilemu oko ustavnosti, jer ako neko donese neustavan statut morao bi da bude ne samo politički odgovoran.

Politika: Gospodine Samardžiću, polazite li Vi zaista od toga da postoje zle namere?

Samardžić: Ne, to nisam rekao. Postoje političke opcije u Vojvodini koje su spremne da prekrše Ustav. Ili koje traže promenu Ustava, što je legitimno. Ali najviše me nervira to što se to ne čini javnom raspravom, nego ovim statutom koji je u velikoj meri neustavan. Uzmite samo odredbu o pravnim aktima Vojvodine. Ustav Srbije kaže: Vojvodine donosi statut, pokrajinske odluke i druga opšta pravna akta. U Statutu stoji: Vojvodina donosi statut, pokrajinske odluke koje za Vojvodinu imaju karakter zakona i druga opšta akta. Znači, Ustav ne da da Vojvodina donosi zakon, a Statut traži da Vojvodina donosi zakon i piše to. To je protivustavna odredba.

Čomić: Pokrajina nema pravo da donosi zakone.

Samardžić: Pa, piše, pokrajinska odluka ima karakter zakona…

Čomić: … koji se mora primenjivati na teritoriji Vojvodine.

Samardžić: Ali vi kršeći Ustav u odredbi dajete odluci karakter, značaj i rang zakona, kao što i piše u Statutu. Uzgred, Vojvodina je u skladu sa Ustavnim zakonom trebalo da donese svoj statut do kraja 2008. godine. Ja sam strogo za poštovanje toga, ali nisu doneti potrebni zakoni koji su bili u nadležnosti republičke skupštine. Prosto, za Statut Vojvodine ne postoje zakonski uslovi. Nemamo bar još tri-četiri važna zakona da bi statut i bio donet, a statutarna rešenja se moraju bazirati na rešenjima iz tih zakona.

Čomić: Koji su to zakoni?

Samardžić: Zakon o prenosu nadležnosti, pa Zakon o pokrajinskim prihodima...

Čomić: To je u budžetu Republike. Nema posebnog zakona.

Samardžić: Dobro, onda morate da donesete Zakon o teritorijalnoj mreži sudova…

Čomić: To je doneto.

Samardžić: Ali Nacrt statuta je pravljen pre nego što je Zakon donet. Zatim, treba doneti zakon o imovini Vojvodine.

Čomić: Zakon o imovini lokalne samouprave nedostaje i to je ozbiljan propust.

Samardžić: Znači, nema ga. Tražite da Vojvodina bude vlasnik svoje imovine. Kako ćete to bez zakona da učinite?

Čomić: Jednako kao što smo to radili u poluvakuumu ponekad za sve druge oblasti.

Samardžić: Srbija je kriva što Vojvodina ne može da ima statut, jer nije donela odgovarajuće zakone. Ja to otvoreno kažem. Ali ni u kom slučaju Skupština Vojvodine ne može doneti Statut bez tih zakona.

Politika: Mislite li da Statut može da otvori put za stvaranje „Vojvodine Republike”, o čemu se spekuliše u medijima?

Samardžić: Nije tačno da toga nema u Vojvodini. Evo, Treća vojvođanska konvencija je postavila uslov Srbiji da će Vojvodina ili da ima partnerski, konfederalni odnos sa Srbijom, ili će da se otcepi. To je 17 nevladinih organizacija. Možda je to marginalno, ali ima ga. Teško je napraviti teritorijalnu organizaciju vlasti sa, praktično, jednom pokrajinom.

Čomić: Ali nije nemoguće.

Samardžić: Nije nemoguće, ali je teško. Ako se sad prekrši Ustav donošenjem Statuta u ovom tekstu, to lako može da bude uvod u dalje korake autonomizacije, pa i izdvajanje.

(G. Novaković, B. Baković, M. Petrović)