Srbija je opterećena predrasudama

 (Danas, 13.02.2009)

Da se razumemo, čak i bez ovog novog statuta - Vojvodina će opstati. Ja, naravno, želim da on bude potvrđen u Narodnoj skupštini i primenjivan tako da, poštujući interese Vojvodine poštuje i interese države Srbije, ali Vojvodina svakako ima svoju istorijsku, kulturnu i političku autonomiju i to je činjenica. Političke igre oko statuta ne mogu poreći stvarnost! Autonomija Vojvodine suštinski postoji i bez statuta i ta činjenica će ostati i posle svih ovih političkih igara, kaže u razgovoru za Danas predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši.

Politička turneja po centralnoj Srbiji u kojoj objašnjavate ciljeve promena Statuta APV izazvala je pravu buru reagovanja. Da li ste se pokajali zbog ove ideje?

- To što sa predsednicom Narodne skupštine Slavicom Đukić-Dejanović obilazim centralnu Srbiju nije naša politička egzibicija nego želja da argumentima objasnimo šta znači statut za Vojvodinu, a šta znači za centralnu Srbiju ili druge njene delove, da vodimo jedan demokratski dijalog. Neki su me zbog toga već nazvali naivčinom i idealistom, a našu turneju po Srbiji već zovu „putujući cirkus“. Ja nisam početnik u politici, možda sam idealista u nekim momentima, ali naivčina sigurno nisam. Nemam nikakvih skrivenih namera, ja sam iskren čovek, mada znam da u politici iskrenost i nije neka vrlina. Ne bih se bavio politikom, evo već gotovo 20 godina, kad ne bih verovao u to što radim. Verujem prvenstveno u Vojvodinu, verujem u Evropu i u evropsku perspektivu cele Srbije.

Kad sam dao taj predlog predsednici Skupštine, želeo sam da promovišem jednu novu politiku, jer sebe doživljavam kao predstavnika demokratskog dijaloga i tolerancije. Naravno da sam spreman, kada je u pitanju interes Vojvodine i evropske Srbije da razgovaram i sa neistomišljenicima, da saslušamo jedni druge, pa i da se ubedimo ako je moguće, da razgovaramo argumentima. Ne smemo imati predrasude a, na žalost, Srbija je i danas opterećena predrasudama kada je autonomija Vojvodine u pitanju. Srbija treba da neguje državnost, a Vojvodina treba da neguje autonomnost. To piše u Ustavu Republike Srbije!

Kako doživljavate sva osporavanja i nerazumevanja Predloga statuta APV, u širokom dijapazonu, od Sinoda SPC pa sve do pojedinih članica vladajuće koalicije?

- Najnovije napade na statut Vojvodine doživljavam kao nemoć da se razume nova politička stvarnost, Srbiji je potrebna nova politika, potrebni su nam odgovori na promenjeni politički i ekonomski kontekst. Na delu su predrasude i mitsko poimanje stvarnosti, a kritičari su već godinama na istim adresama koje su najčešće bile deo problema, ali ne i deo rešenja na ovim prostorima.

Neki su mi prebacili, posle moje prve posete Jagodini i Kragujevcu, da razgovaram sa predstavnicima regionalnih centara u Srbiji i da poništavam dostojanstvo Vojvodine. Mislim da nemam potrebe da se pravdam pred kritikama onih koji ne razumeju životne potrebe običnih ljudi. Njih demantuje život, a ne Egereši Šandor. Kritike autonomije Vojvodine služe kao univerzalno opravdanje za sva izneverena izborna obećanja, potrošene nacionalističke ideologije, urušeno nacionalno dostojanstvo i neadekvatne odgovore na ekonomsku krizu. Sad nas kritikuju i neistomišljenici ali delom i istomišljenici. Kada sam u decembru u Briselu razgovarao sa predsednikom Evropskog parlamenta o statutu, o Vojvodini, o budućoj evropskoj Srbiji, prebacivali su mi što ne razgovaram o tome sa Srbijom, kažu da bez potrebe internacionalizujem ova pitanja, a sada kada o tome pričam u Jagodini ili Kragujevcu - onda ponižavam Vojvodinu. Ja sam spreman najiskrenije da pružim ruku i centralnoj Srbiji. Preko statuta Vojvodine želimo da damo jedan nov model i za ostale regije u Srbiji, jer je regionalizacija nužna. Naša je zemlja isuviše centralizovana za evropsko poimanje, sa ovakvim ustrojstvom teško ćemo ući u Evropsku uniju. Decentralizacija ne znači rasparčavanje teritorije Srbije, to je jedna normalna potreba Srbije za bržim razvojem. Ovaj centralizam koji je sada na delu u Srbiji, ne dozvoljava nesmetan razvoj ne samo Vojvodine već i drugih regija unutar Srbije. Moramo se promeniti ako želimo u Evropu! Neki samo govore o tome, a druge žele na tome da rade.

Kako glasi vaš odgovor onima koji vas optužuju da hoćete da stvarate državu u državi?

- Predlog statuta ne predviđa nijednu državnu funkciju, nijedan element državnosti - monetarnu politiku, državnu bezbednost, vojsku, policiju. Ne poznajem nijednog ozbiljnog političara u Vojvodini koji se zalaže za separatizam. Ove priče izmišljaju oni političari koji nemaju rešenja za nagomilane ekonomske i političke probleme i probleme običnih građana. Najlakše je reći: Evo, oni su separatisti, oni hoće svoju državu! Ali kad nemaš elemente državnosti, onda se ne može govoriti o državi u državi. To su gluposti!

Utisak je da kritičari statuta APV najviše strahuju da Vojvodina otvori svoju kancelariju u Briselu. O čemu se tu, zapravo, radi?

- Oduvek je kod naših kritičara bio problem što hoćemo da otvorimo predstavništvo Vojvodine u Briselu. Neki opozicioni političari u Vojvodini tvrde kako je sada već problem i to što želimo da otvorimo zajedničko predstavništvo Vojvodine sa Jagodinom, Nišom, Kragujevcem u Briselu. Pa, normalno, manji su troškovi! Čak 316 gradova i regija iz Evrope danas ima svoju kancelariju u Briselu i to ne sa ciljem otcepljenja i separatizma nego zbog - lobiranja! Lobira se prvenstveno za ekonomske interese, ekološke, turističke, političke, kulturne... To je normalna pojava! Kažu naši kritičari da nikakve - ni federalne, ni konfederalne države nemaju takva predstavništva u sedištu Evropske unije. Verovatno još nikad nisu bili u Briselu, pa zato nisu videli tako nešto! U predstavništvu nemačke pokrajine Baden Virtemberg u Briselu radi 63 ljudi! Oni ne rade tu za otcepljenje Baden Virtenberga od Nemačke, nego lobiraju za svoje interese. Svako od njih ima svoj zadatak za šta treba da lobira! Stvarno, nudimo da takvo predstavništvo otvorimo zajedno sa Šumadincima. Evo, kolega Veroljub Stevanović je već prihvatio tu ideju...

Da li će se nastaviti „vojvođanska turneja“ po Srbiji?

- Već dan posle povratka iz Jagodine i Kragujevca iz pet različitih centara su nas kontaktirali i zvali nas da obavezno dođemo i kod njih. Već smo zvaničan poziv dobili iz Zaječara i iz Novog Pazara. U Niš idemo u nedelju, 22. februara, zajedno sa predsednicom parlamenta. Moramo, dakle, još razgovarati, otvoreno i iskreno.

Šta će, ipak, posle svega, morati da se uradi u Skupštini Vojvodine? Da li će biti kozmetike pravno-tehničke prirode?

- Nisam protiv kozmetike, ako je to ulepšavanje ali jesam protiv suštinskih promena. Ako su u pitanju neke jezičke, pravno-tehničke izmene mislim da to treba učiniti, ali ništa više od toga.

Ja kao predsednik Skupštine Vojvodine moram biti politički odgovoran za sve ono što je radila i radi Skupština Vojvodine koja je 14. oktobra sa 89 glasova „za“, dakle glasovima više od dve trećine poslanika, prihvatila Predlog statuta Vojvodine. S pravom očekujem od onih stranaka koje su ovde glasale za statut da to isto učine i u Skupštini Srbije. Predlog statuta je bio na javnoj raspravi i imali smo 176 amandmana na tekst i sve smo to završili 14. oktobra, u ustavnom roku. Imali smo obećanja da će to biti razmatrano u Skupštini Srbije do kraja godine, pa do kraja januara, pa sredinom februara... Sad je najnoviji rok mart, ali zbog ove sinhronizovane histerije protiv svega što počinje na „V“ jer podseća na Vojvodinu ili na slovo „a“ pa podseća na autonomiju, sve se stalno odlaže, a nismo čuli nijedan valjani argument. Tako je logično i jednostavno da stranke koje su u Novom Sadu glasale za statut to učine i u Beogradu, jer su identične koalicije i na republičkom i na pokrajinskom nivou. Dakle, ne brinem za 126 glasova u Skupštini Srbije, već se nadam da ćemo ih imati i 140!

(Razgovarao Aleksandar Đivuljskij)