Sporazum sa EU je pokušaj prevare

– Potpisivanje Sporazuma o pridruživanju nije u državnom interesu Srbije već samo u interesu Brisela. I to se ne može poreći. Svaki sporazum podrazumeva saglasnost dve strane, a potpis koji je dat sada se nalazi uz potpise 18 zemalja koje su priznale Kosovo. Kad te zemlje jednom dođu do toga da ratifikuju SSP u svojim parlamentima, niko neće ni pomisliti da je Kosovo sastavni deo Srbije i oni će smatrati da smo mi na ovaj način indirektno priznali, saglasili se sa zemljama koje su priznale nezavisno Kosovo.

Ovako je Vojislav Koštunica u intervjuu za „Politiku” u četvrtak komentarisao potpis Božidara Đelića na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, dokument o kome su sa Evropskom unijom najviše pregovarale dve vlade u kojima je on bio premijer. Koštunica je potpisivanje dočekao izuzetno oštrom ocenom da je reč o „antidržavnom” činu. Na pitanje zašto minimizira činjenicu da nije cela EU priznala Kosovo, premijer odgovara:

Polazim od činjenice da je 18 prilično uticajnih zemalja Evropske unije to već učinilo. EU je kao celina poslala svoju misiju Euleks na Kosovo, s ciljem da po Ahtisarijevom planu stvori nezavisno Kosovo. EU je 18. februara, dan po proglašenju nezavisnosti Kosova, primila k znanju proglašenje jednostrane nezavisnosti KiM. Dakle, ne smatrajući nezavisnost pravno spornom, dala je zeleno svetlo za kršenje međunarodnog prava, ogradivši se jedino time da slučaj Kosova predstavlja „izuzetak”, bez objašnjenja kakav i zašto. Naposletku, Havijer Solana neposredno posle proglašenja nezavisnosti odlazi da prištinskim zvaničnicima čestita nezavisnost. I to je onda zaokružena priča. Broj zemalja koji nije priznao Kosovo ne dovodi u pitanje nešto što je namera EU koja se, kako vreme odmiče, sve više razotkriva, naročito kroz izjave Olija Rena o neophodnosti uspostavljanja dobrosusedskih odnosa Srbije i Kosova.

Kako ćete to da objasnite građanima? Godinama ste i sami članstvo u EU preporučivali kao naš cilj, najtešnje povezan s razvojem i prosperitetom zemlje. U moru loših vesti ovu su ljudi doživeli kao pozitivnu i dobru, u meri da su neki izašli da proslave na ulicama?

Dobra vest bi za Srbiju bila da je poručila Briselu: hajde da o ovoj stvari odgovorno razgovaramo, hajde da raščistimo i da unesemo nešto jasnoće u naše odnose. Nešto otvorenosti, iskrenosti, ravnopravnosti, partnerstva… To nije urađeno i potpisnici Sporazuma pokušavaju tu činjenicu da prikriju. Sada jedino ne razgovaramo o tome da li Srbija u EU ulazi cela ili bez Kosova i Metohije. Neki preporuke EU tumače kao diktat, kao nešto bespogovorno. To nije dobro i kosi se sa evropskim vrednostima koje podrazumevaju ravnopravnost i uvažavanje svih potencijalnih članica.

Mnogi će posle svega reći da je to očigledno izgubljena mogućnost…

Nije, jer je ukupni broj zemalja sveta koje su priznale Kosovo mali. Postoje veliki problemi na terenu s funkcionisanjem nelegalne Euleks misije, prenošenjem ovlašćenja sa Unmika na Euleks, s nezaposlenošću, korupcijom, kriminalom… O tome je valjalo sesti i razgovarati. To ni na koji način ne dovodi u pitanje evropsko opredeljenje Srbije za koje se godinama zalažemo, to ni na koji način ne predstavlja konfrontaciju sa svetom jer razgovor nije svađa. Ne dovodimo mi u pitanje naše evropsko opredeljenje, jer su sve parlamentarne stranke to jasno saopštile, već EU u ovom trenutku postavlja uslove koji se ne postavljaju suverenim i slobodnim državama. 

Za razliku od Vas, Vaši portparoli koriste teške reči: Judin pečat, izdaja, bedni, prljavi, potpis na Solanin sporazum…Mislite li Vi da je reč o izdajničkom činu ili se trudite da razumete drugačije misleće koji možda iskreno veruju da ćemo unutar EU bolje zaštititi svoje nacionalne interese?

Lično, taj čin nazivam protivustavnim i antidržavnim i smatram da je reč o pokušaju prevare. Znamo da postoji Rezolucija Skupštine Srbije od 26. decembra, iza koje su stale sve stranke, i da ona sadrži odredbu da bilo koji međunarodni sporazum, posebno SSP, mora biti u funkciji očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije. Ovaj potpis vodi razbijanju Srbije. Ne mogu da razumem da neko misli da će Kosovo moći bolje da brani tako što će ga se odreći.

Tekst Sporazuma isti je kao i 7. novembra prošle godine pa mnogi zaključuju da se teritorijalnost ne dovodi u pitanje.

Teritorijalna celovitost nije dovedena u pitanje 7. novembra, nego je dovedena u pitanje posle 17. februara kada je 18 država EU protivpravnim priznanjem jednostrane nezavisnosti najgrublje prekršilo parafirani Sporazum. I to je suštinski problem. Od stranih sagovornika često čujem: „Nama je jasnoća važna na kraju procesa kada doguramo do članstva u EU”. Ali šta će to tada značiti najbolje pokazuje izjava koju je Oli Ren dao za vaš list (o obavezi Srbije da održava dobrosusedske odnose sa državama u regionu).

Tomislav Nikolić za ponedeljak predlaže zasedanje Skupštine povodom potpisivanja SSP. Da li podržavate njegovu inicijativu?

Skupština će morati da raspravlja o ovom sporazumu sa stanovišta Rezolucije od 26. decembra prošle godine. Ako ne pre izbora, onda će svakako morati posle izbora.

Holandski ministar inostranih poslova izjavio je da je kod njega nedavno bio specijalni izaslanik predsednika Srbije koji mu je rekao da bi Tadić rado sarađivao sa Hagom, ali da ga Vi u toj nameri blokirate. O kom čoveku je reč?

Ne znam ko je on, zbog toga javno i postavljamo to pitanje. Što se saradnje sa Hagom tiče, dobro je poznato da je mnogo urađeno na ispunjenju te obaveze Srbije. Formiran je Akcioni tim, Savet za nacionalnu bezbednost i u tom procesu učestvovale su sve stranke u vladi. Svi snose odgovornost za postignuti stepen saradnje sa Hagom… Velika je bruka za jednu zemlju da specijalni izaslanik predsednika republike u drugoj zemlji ocenjuje postupke i opanjkava predsednika vlade pred zvaničnicima druge zemlje bez ikakve činjenične osnove. To je jadno. Srpska javnost treba da zna ko je bio taj junak kome je u četiri oka bio bliži holandski ministar spoljnih poslova od predsednika Vlade Srbije. Nisu to usamljeni slučajevi ali ovaj je nekako isplivao na površinu. I hajde, uz te krupne reči o Evropi, napretku, evropskim perspektivama da čujemo ko je taj čovek koji ima hrabrosti da pred stranim ministrom govori neistinu o predsedniku vlade a nije u stanju da to ovde meni i javnosti saopšti.

Vaš portparol Andreja Mladenović je ministra odbrane Šutanovca ranije nazivao marincem, a sada govori o specijalcu. Da li se cilja na istog čoveka?

Ne znam o kome je konkretno reč, ali bi bilo važno da to srpska javnost sazna.

Rekli ste da ovo nije prvi slučaj cinkarenja.

Posao jednog zvaničnika nije da bude doušnik. To nije uobičajena pojava, ali se u jednom delu srpske političke elite prilično odomaćila. Informacije o tome stižu i kroz diplomatske zabeleške ali i na razne druge načine. Ima toga i u knjizi Karle del Ponte koja ne govori najbolje o našoj saradnji i našim međusobnim odnosima, ali s druge strane na nekoliko mesta navodi neke naše zvaničnike koji su se bavili opanjkavanjem ljudi u zemlji pa i mene lično. Toga ima i to je nedolično. Neslaganja su naša unutrašnja stvar.

Kako vidite dalju saradnju sa Haškim tribunalom koja je uslov svih uslova uključujući i realizaciju SSP?

U ovom trenutku Srbija očekuje odgovor kada je reč o slučaju Haradinaj. Ta stvar mora da se razjasni. Vi možete sarađivati samo s nečim što je legitimni sud. S druge strane, mora biti razmotrena naša saradnja s nečim što nije sud i to pitanje i sa EU treba da raščistimo. Čekamo odgovor. Jer ako postoji zemlja koja je posvećena ispunjavanju svojih međunarodnih obaveza to je Srbija, ali saradnja mora biti dvostrana.

Kako se nosite sa etiketiranjem tipa – Miloševićev naslednik, ultranacionalista, čovek kome se ne može verovati zbog nacionalističkih ambicija…

Ja sam patriota, rodoljub u najdoslovnijem smislu reči. Ako ste to u jednoj relativno maloj zemlji i ako se pri tom vaši interesi i stavovi kosnu sa interesima moćnika u svetu, onda postajete nacionalista što podrazumeva negativno značenje. U tom pogledu moj stav je dosledan. Prvi epitet koji sam dobio u trenutku kada sam pobedio Slobodana Miloševića bio je da sam umereni nacionalista. Za njih nikada nisam prestao da budem nacionalista.

Sklon napredovanju, sada ste ultranacionalista.

Verujte da u njihovom rečniku nacionalista, pa čak ni umereni, ne deluje preterano pohvalno. Ali to su oni isti koji osumnjičenima za trgovinu ljudskim organima i za ratne zločine, poput Haradinaja i Tačija, nemaju šta da prigovore. Oni kažu Koštunica je nacionalista jer ne da i brani deo svoje teritorije. Onda neka tako i bude.

Da li Vas možda malo više boli što Vas politički oponenti u Srbiji takođe tako doživljavaju?

Ne, jedino mi je važno da budem potpuno siguran da je ono što radim u skladu s državnim i nacionalnim interesima Srbije, što su moja najdublja uverenja, a to se vrlo često ne isplati. U političkom vrenju, u iskušenjima kroz koja prolazimo, potpuno je prirodno da se čine kompromisi. Kompromisi su suština demokratije. Ipak, stvar oko koje ne sme biti kompromisa je zahtev da se sa EU razgovara – ne ratuje, ne prekidaju odnosi, ne gura zemlja kako kažu u samoizolaciju, nego da se jednostavno razgovara i kroz odgovoran razgovor zaštite naši državni interesi.

Verovatno će se i razgovarati, ali možda ne s Vama, možda kao ultranacionalista niste podobni. Zar potpisivanje SSP nije i vid predizborne podrške određenim strankama?

To je podrška na štetu Srbije. Videćemo šta će reći građani 11. maja. U borbi za Kosovo i Metohiju, koja će potrajati, ovo je jedna od prilika gde je zbog stranačkih interesa Srbija na gubitku.

Već godinama Zapad nas uslovljava i zalupljuje vrata, možda je procena Vaših doskorašnjih koalicionih partnera u DS-u da većina građana više nema snage, posle skoro više od dve decenije odricanja u ime viših ciljeva. Mnogi se plaše da ćemo biti možda ponovo kažnjavani ako nastavimo da pružamo otpor. Uostalom, Vaša i popularnost DSS-a se iz godine u godinu sve više kruni. Možda je ljudima samo do normalnog života?

Svi znamo priču o vrapcu u ruci i golubu na grani. Imali smo vrapca u ruci a to je sporazum sa Ruskom Federacijom i autoput Horgoš – Požega i to vam je preko četiri i po milijarde evra, što smo mi gurnuli u stranu. Evropa nije raj, Evropa je neophodnost. Besmislica je očekivati da će poteći med i mleko posle potpisivanja SSP ili članstva u EU. Osim toga nikada nijedna država predajom svoje teritorije nije obezbedila bolji život svojim građanima. To je put u marionetski status Srbije koji vodi samo u dalje razdrobljavanje naše zemlje.

Dinkić izjavljuje da Memorandum između „Fijata” i „Zastave” ne bi bio potpisan bez SSP.

Ne vidim nikakvu uzročno-posledičnu vezu između ta dva događaja. Apsolutno nikakva direktna veza ne postoji između članstva u EU i aranžmana s „Fijatom”. Kao što znate, na tom aranžmanu se radilo dugo, trebalo je raščistiti silne „Zastavine” dugove, počela je proizvodnja jednog italijanskog modela i u tome se odmaklo kroz rad prethodne vlade.

Razmišljate li o DS-u kao o postizbornom koalicionom partneru ili je svaka priča o tome završena, kako je za naš list nedavno rekao Slobodan Samardžić?

I pored naših upozorenja DS je raspisala predsedničke izbore u vreme kad je bila važnija odbrana Kosova i Metohije, a kasnije je došlo i do neslaganja oko skupštinske rezolucije koja je bila neophodna početkom marta – trebalo je da utvrdi jasan stav kad je reč o daljim pregovorima sa EU. Da potvrdi još jedanput u svetlosti 17. februara ono što je smisao i suština skupštinske rezolucije od 26. decembra. DS je to odbila i sada se vidi zbog čega je to uradila, Solanin sporazum to potvrđuje. Dakle, reč je o dve potpuno različite politike. U međuvremenu pojavile su se još neke suštinske razlike. U ovom trenutku u toj koaliciji imamo dve stranke (LSV i G17 plus) koje smatraju da je očuvanje Kosova i Metohije balast za Srbiju.

Da li bi saradnja bez Čanka s DS ipak bila moguća i da li je ona moguća s G17 s kojom najduže sarađujete?

Nije stvar u Čanku, stvar je u tome da je naša zajednička politika u jednom trenutku prestala da postoji zbog čega sam i predložio raspisivanje izbora. G17 sada kaže da je tvrdnja da je Kosovo u Srbiji ravna ludilu kao i zalaganja za očuvanje teritorijalnog integriteta. To je ponavljano više puta uz čvrstinu i strast koja govori da se radi o uverenju da su svi koji kažu da je Kosovo Srbija ludi i da je to bolest koja je zahvatila Srbiju. Šta posle toga razgovarati sa njima?

Jedna od glavnih linija udara na Vas u predizbornoj kampanji glasi da ste postigli telefonski dogovor s Vojislavom Šešeljem o tome da ćete ponovo biti premijer.

Na to sam već odgovorio. Da je to tačno, službe koje prate te razgovore već odavno bi objavile stenogram. A što se mog odgovora tiče, on je i dalje isti. Pre izbora se razgovara o predizbornim koalicijama a posle o postizbornim koalicijama.

Razgovarala: Marijana Milosavljević (Politika)

[objavljeno: 03.05.2008]