Smrtna kazna

(Pres, 11.07.2009)

Predlog zakona o informisanju koji je u četvrtak na Vladi Srbije usvojen preglasavanjem biće, ako prođe u Skupštini, smrtna kazna za srpske medije!

Ambicija jednog ministra da se obračuna sa jednim dnevnim novinama doći će glave većini srpskih medija i većini srpskih glavnih urednika. Drakonske milionske kazne koje propisuje Predlog zakona naprosto ne ostavljaju mogućnost normalnog bavljenja novinarstvom u ovoj zemlji.

Jer, pazite samo, izglasani predlog zakona propisuje da se mediji kažnjavaju najmanje ukupnom vrednošću jednog kompletnog dnevnog tiraža, odnosno najmanje ukupnim dnevnim marketinškim prihodom jednog elektronskog medija. Istovremeno, najveća propisana kazna je zbirni nedeljni prihod od štampanog tiraža, odnosno marketinga! Konkretno, kazne koje ovaj nakaradni predlog zakona propisuje za srpske dnevne novine i njihove glavne urednike kretaće se od tri do čak više od 50 miliona dinara!

To, dakle, znači da se novinarima danas i ovde ne ostavlja pravo na grešku. To znači da je novinarska greška u Srbiji ubedljivo najskuplja. To, dalje, znači da će, ako ovaj skandalozni predlog zakona prođe u Skupštini, samo budala pristati da bude glavni urednik ili direktor bilo kog medija. Jer, samo budala može da pristane da svom svojom imovinom garantuje nepogrešivost svih novinara i urednika. To, na kraju krajeva, znači da će Srbija vrlo brzo postati zemlja u kojoj postoje samo strogo kontrolisani, sterilni mediji, koji ne služe ničemu osim povlađivanju vaskolikim korumpiranim skotovima.

Da se mi razumemo, nemam ja ništa protiv uređenja medijskog prostora u zemlji Srbiji. Prvi sam za primenu svih postojećih zakona. Kako na sve, tako i na medijske kompanije. Molim lepo, ako neke novine, ako neki izdavač duguje stotine miliona poreza, ako neki „medijski magnat" ne plaća doprinose i osiguranje za svoje zaposlene, ako jedan vlasnik jednih novina godinama reketira i linčuje sve koji neće da ga iskeširaju, pa šta tu onda treba uraditi? Prosta stvar. Valja samo primeniti zakone. Zakone koji već postoje, zakone koji se već primenjuju na sve druge ljude u ovoj zemlji. Ali, opet kažem, ne može se zarad nemoći države da sprovede postojeće zakone donositi drakonski zakon o informisanju, koji će uništiti većinu srpskih medija.

Ruku na srce, predlog zakona o informisanju ima i svoje dobre strane. On po prvi put precizno reguliše registraciju i način funkcionisanja medija i medijskih kompanija. Ali, sve dobre strane ovog predloga zakona padaju u vodu pred činjenicom da su propisane kazne za novinare, urednike i izdavače takve da će, kada dospeju u ruke srpskih sudija i advokata, postati smrtna kazna za većinu srpskih medija i glavnih urednika.

Gorepomenuti ministar Mlađan Dinkić, jelte, često je u svojoj burnoj karijeri klao vola za kilo mesa. Hoće li sada ritualno zaklati i srpske medije, pa, to zavisi od svih nas. Nas novinara, nas urednika, ali i vas čitalaca i vas poslanika.