Početna strana > Prenosimo > Savez nacionalne sloge
Prenosimo

Savez nacionalne sloge

PDF Štampa El. pošta
Kira Latuhina, Oleg Prasolov   
četvrtak, 24. mart 2011.
Rossiijskaja Gazeta, №5437 od 24.03.2011.

http://www.rg.ru/2011/03/24/serbia.html

Posle Slovenije, a u predvečerje godišnjice NATO bombardovanja Srbije, ruski premijer, Vladimir Putin, je posetio Beograd, potvrđujući time bliske odnose sa najtešnjim saveznikom Rusije.

U srpskoj prestonici veoma vole Putina – svugde su izlepljeni plakati s njegovim likom, a tamošnje TV počinju emisije vesti detaljnim izveštajima o poseti ruskog premijera. Kod palate “Srbija“, gde su održani pregovori na najvišem nivou, kao i pred srpskom skupštinom – ruskog premijera pozdravilo je nekoliko stotina ljudi sa trobojkama, parolama i [njegovim] slikama.

Vladimir Putin je porazgovarao sa sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a zatim je poveo pregovore – zasebno o političkim pitanjima, i uz učešće srpskog premijera Mirka Cvetkovića. Tadić je izneo toliko mnogo podudarnosti  između dveju zemalja: „Veze su nam istorijske, duhovne, jezici su nam slični, pa su nam slične čak i zastave“, i pri tom pozvao „da izgrađujemo naše odnose na osnovu uzajamne koristi.“ Najavio je i potpisivanje ugovora o strateškom partnerstvu između Rusije i Srbije kroz nekoliko meseci, koje će „staviti tačke na `i` u našim odnosima“ – a obraćajući se lično Putinu, dodao je: „ toga ne bi bilo bez Vašeg ličnog doprinosa“.

Rezultati pregovora su ugovori između vlada o naučno-tehničkoj saradnji, o saradnji u oblasti turizma i autosaobraćaja, kao i o saradnji "INTER RAO EЭS" (ruska energetska kompanija, zvanični naziv: Otkrыtoe akcionernoe obщestvo INTER RAO EЭS“, Sedište joj je u Moskvi) i beogradske opštine. Uz to je pruženo i obećanje da će se razmotriti mogućnost pružanja kredita od 800 miliona dolara za finansiranje konkretnih projekata na teritoriji te države – o čemu je govorio Vladimir Putin.

Rusija je jedan od vodećih trgovinskih partnera Srbije, veći je samo Nemačka, i glavni je liferant energenata. "Gazprom-neftь" je kupio 51% akcija “Naftne Industrije Srbije“, i sada vrši tehničku modernizaciju i rekonstrukciju kapaciteta za preradu nafte te kompanije. Procenjuje se da su te investicije u visini od pola milijarde evra, i planirane su do kraja 2012. godine.

Srbija učestvuje u projektu “Južni tok“, ali – za razliku od Slovenije, sa njom je već potpisan ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća za izgradnju deonice gasovoda. Ipak, razgovaralo se i o tom projektu – jer će on Srbiji pružiti milijardu i po evra u investicijama i četiri milijarde evra plaćanja za tranzit tokom 25 godina.

Stalno raste lista zajedničkih ekonomskih projekata. Juče je, tako, odlučeno da će ruske kompanije pomagati da se železničke magistrale u zemlji dovedu u red.

Posle potpisivanja sporazuma, Putin i Tadić su izašli pred štampu. Tadić je zahvalio Rusiji za suštinski doprinos za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, kao i za to što je tokom svetske finansijske krize pomogla višemilionskim kreditom. Takođe je izrazio želju da srpske kompanije učestvuju u izgradnji objekata za olimpijadu u Sočiju, kao i za sledeće svetsko prvenstvo. Na to je Putin odgovorio da bi Rusija volela da iskoristi bogato iskustvo srpskih partnera u građevinarstvu i turizmu. 

Govoreći o politici, srpski predsednik je podvukao da njegova zemlja želi da postane član EU, ali da pri tom nikada neće zanemarivati prijateljstvo sa Rusijom. Putin ga je umirio ovim rečima: „nas evropska orijentacija Srbije i njena ustremljenost da uđe u EU ne uznemirava i ne plaši – ali, svakako da ćemo u zajednici sa našim srpskim partnerima pažljivo motriti na to da evrointegracija na nanosi štetu rusko-srpskim odnosima.“

U predvečerje godišnjice bombardovanja Beograda nije se moglo zaobići podsećanje na te tragične događaje. Putin je kazao: „Ne mislim da treba direktno porediti Srbiju sa Libijom – ipak su to različite države“, - ali nije propustio da ponovi da ga zabrinjava lakoća donošenja odluka za primenu sile u međunarodnim odnosima. Podsetio je da je Libija bila u strogoj izolaciji i da se Rusija pridržavala tih ograničenja – ali da je zatim sam Zapad počeo da aktivno obnavlja svoje odnose sa Gadafijem. Pri tom je Putin, prešavši na nemački jezik kazao: „Alte Liebe rostet nicht“ [stara ljubav ne zarđava (ne zaboravlja se)], dodavši da je na sve to Moskva smireno reagovala . Nastavio je: „Ali, kada su započeli sa zaključivanjem ugovora od više milijardi, osetili smo da smo tu po strani, pa smo, naravno, ponovo uspostavili odnose.“ I eto – sada bombarduju teritoriju Libije. Putin je zapitao: „Kako je moguće da se u cilju zaštite mirnog stanovništva biraju takva sredstva koja samo dovode do povećanja žrtava tog istog mirnog stanovništva?“ A i Tadić se podsetio na teška iskustva 1999. godine, na bombardovanja i pokušaje vlasti da zaštiti mirno stanovništvo. Sa ogorčenjem je priznao: „Nema ni jednog građanina Srbije koji se danas, uoči te godišnjice ne oseća neprijatno.“  

Ruski premijer je zaključio: „ Rusija ne samo da je bila, nego će i ostati najprisniji saveznik Srbije. Mi nikako drugačije ne možemo ni zamisliti situaciju – a nadam se da to važi i za Srbiju.“ Što se tiče odnosa Beograda i Prištine, bilo kakvi pregovori su bolji od oružanih dejstava, tuča i svađa, kazao je Putin na kraju razgovora sa štampom. Ali, nije mu uspeo da sasvim završi taj razgovor, jer mu se iznenada obratila jedna srpska novinarka sa pitanjem kako se on oseća pošto su ga proglasili počasnim građaninom Kosova. Putin je diplomatski odgovorio: „ Ja shvatam političku pozadinu te odluke, ali meni je sve dobro što vi u interesu Srbije učinite.“

On je posle toga svratio u Narodnu skupštinu, gde se susreo s njenim vođama. Obratio se poslanicima: „Tokom poslednjih godina smo se znatno odmakli u razvoju trgovinsko-ekonomskih veza, ali nismo izgubili ni političke. To je i prirodno, jer su se među našim narodima tokom vekova uspostavljali odnosi sa posebnim uzajamnim poverenjem“. Putin je podvukao da i partije koje nisu predstavljene u (ruskoj) Dumi takođe gaje topla osećanja prema Srbiji: „To je kod nas stvarni nacionalni konsenzus“.

Završivši pregovore, Vladimir Putin je poželeo da razgleda Beograd. Tadiću je rekao: „Tu sam bio i pre deset godina, pa ću sa zadovoljstvm pogledati kako grad izgleda sada.“ Premijer je takođe otišao i na stadion da pogleda utakmicu srpskih i ruskih omladinskih fudbalskih timova, kao i da se ujedno sretne sa lokalnim bajkerima, s kojima se ranije sreo na Krimu.

Prevod sa ruskog: Vasilije Kleftakis