Савез националне слоге

http://www.rg.ru/2011/03/24/serbia.html

После Словеније, а у предвечерје годишњице НАТО бомбардовања Србије, руски премијер, Владимир Путин, је посетио Београд, потврђујући тиме блиске односе са најтешњим савезником Русије.

У српској престоници веома воле Путина – свугде су излепљени плакати с његовим ликом, а тамошње ТВ почињу емисије вести детаљним извештајима о посети руског премијера. Код палате “Србија“, где су одржани преговори на највишем нивоу, као и пред српском скупштином – руског премијера поздравило је неколико стотина људи са тробојкама, паролама и [његовим] сликама.

Владимир Путин је поразговарао са са председником Србије Борисом Тадићем, а затим је повео преговоре – засебно о политичким питањима, и уз учешће српског премијера Мирка Цветковића. Тадић је изнео толико много подударности  између двеју земаља: „Везе су нам историјске, духовне, језици су нам слични, па су нам сличне чак и заставе“, и при том позвао „да изграђујемо наше односе на основу узајамне користи.“ Најавио је и потписивање уговора о стратешком партнерству између Русије и Србије кроз неколико месеци, које ће „ставити тачке на `i` у нашим односима“ – а обраћајући се лично Путину, додао је: „ тога не би било без Вашег личног доприноса“.

Резултати преговора су уговори између влада о научно-техничкој сарадњи, о сарадњи у области туризма и аутосаобраћаја, као и о сарадњи "ИНТЕР РАО ЕЭС" (руска енергетска компанија, званични назив: Открытое акционерное общество „ИНТЕР РАО ЕЭС“, Седиште јој је у Москви) и београдске општине. Уз то је пружено и обећање да ће се размотрити могућност пружања кредита од 800 милиона долара за финансирање конкретних пројеката на територији те државе – о чему је говорио Владимир Путин.

Русија је један од водећих трговинских партнера Србије, већи је само Немачка, и главни је лиферант енергената. "Газпром-нефть" је купио 51% акција “Нафтне Индустрије Србије“, и сада врши техничку модернизацију и реконструкцију капацитета за прераду нафте те компаније. Процењује се да су те инвестиције у висини од пола милијарде евра, и планиране су до краја 2012. године.

Србија учествује у пројекту “Јужни ток“, али – за разлику од Словеније, са њом је већ потписан уговор о формирању заједничког предузећа за изградњу деонице гасовода. Ипак, разговарало се и о том пројекту – јер ће он Србији пружити милијарду и по евра у инвестицијама и четири милијарде евра плаћања за транзит током 25 година.

Стално расте листа заједничких економских пројеката. Јуче је, тако, одлучено да ће руске компаније помагати да се железничке магистрале у земљи доведу у ред.

После потписивања споразума, Путин и Тадић су изашли пред штампу. Тадић је захвалио Русији за суштински допринос за очување територијалног интегритета Србије, као и за то што је током светске финансијске кризе помогла вишемилионским кредитом. Такође је изразио жељу да српске компаније учествују у изградњи објеката за олимпијаду у Сочију, као и за следеће светско првенство. На то је Путин одговорио да би Русија волела да искористи богато искуство српских партнера у грађевинарству и туризму. 

Говорећи о политици, српски председник је подвукао да његова земља жели да постане члан ЕУ, али да при том никада неће занемаривати пријатељство са Русијом. Путин га је умирио овим речима: „нас европска оријентација Србије и њена устремљеност да уђе у ЕУ не узнемирава и не плаши – али, свакако да ћемо у заједници са нашим српским партнерима пажљиво мотрити на то да евроинтеграција на наноси штету руско-српским односима.“

У предвечерје годишњице бомбардовања Београда није се могло заобићи подсећање на те трагичне догађаје. Путин је казао: „Не мислим да треба директно поредити Србију са Либијом – ипак су то различите државе“, - али није пропустио да понови да га забрињава лакоћа доношења одлука за примену силе у међународним односима. Подсетио је да је Либија била у строгој изолацији и да се Русија придржавала тих ограничења – али да је затим сам Запад почео да активно обнавља своје односе са Гадафијем. При том је Путин, прешавши на немачки језик казао: „Alte Liebe rostet nicht“ [стара љубав не зарђава (не заборавља се)], додавши да је на све то Москва смирено реаговала . Наставио је: „Али, када су започели са закључивањем уговора од више милијарди, осетили смо да смо ту по страни, па смо, наравно, поново успоставили односе.“ И ето – сада бомбардују територију Либије. Путин је запитао: „Како је могуће да се у циљу заштите мирног становништва бирају таква средства која само доводе до повећања жртава тог истог мирног становништва?“ А и Тадић се подсетио на тешка искуства 1999. године, на бомбардовања и покушаје власти да заштити мирно становништво. Са огорчењем је признао: „Нема ни једног грађанина Србије који се данас, уочи те годишњице не осећа непријатно.“  

Руски премијер је закључио: „ Русија не само да је била, него ће и остати најприснији савезник Србије. Ми никако другачије не можемо ни замислити ситуацију – а надам се да то важи и за Србију.“ Што се тиче односа Београда и Приштине, било какви преговори су бољи од оружаних дејстава, туча и свађа, казао је Путин на крају разговора са штампом. Али, није му успео да сасвим заврши тај разговор, јер му се изненада обратила једна српска новинарка са питањем како се он осећа пошто су га прогласили почасним грађанином Косова. Путин је дипломатски одговорио: „ Ја схватам политичку позадину те одлуке, али мени је све добро што ви у интересу Србије учините.“

Он је после тога свратио у Народну скупштину, где се сусрео с њеним вођама. Обратио се посланицима: „Током последњих година смо се знатно одмакли у развоју трговинско-економских веза, али нисмо изгубили ни политичке. То је и природно, јер су се међу нашим народима током векова успостављали односи са посебним узајамним поверењем“. Путин је подвукао да и партије које нису представљене у (руској) Думи такође гаје топла осећања према Србији: „То је код нас стварни национални консензус“.

Завршивши преговоре, Владимир Путин је пожелео да разгледа Београд. Тадићу је рекао: „Ту сам био и пре десет година, па ћу са задовољствм погледати како град изгледа сада.“ Премијер је такође отишао и на стадион да погледа утакмицу српских и руских омладинских фудбалских тимова, као и да се уједно сретне са локалним бајкерима, с којима се раније срео на Криму.

Превод са руског: Василије Клефтакис