Sarajevo ključa od želje za osvetom

NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 24. NOVEMBRA 2024. GODINE

MARINIKA TEPIĆ: VUČIĆU, POSLAO SI DAČIĆA DA PLAČE NA PINKU, DOK JE TOMA MONA U BEKSTVU OD HAPŠENjA? A NI IZ VAŠEG STARTINGA NIKO NIJE UHAPŠEN?

REDŽEP TAJIP ERDOGAN: PODRŽAVAMO IZDAVANjE NALOGA MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA ZA HAPŠENjENETANJAHUA I JOAVA GALANTA. SMATRAMO DA JE VAŽNO DA TU HRABRU ODLUKU SPROVEDU SVE ZEMLjE POTPISNICE SPORAZUMA O OSNIVANjU MKS

SSP: BATINAŠE IZIGRAVALI PREDSEDNICI OPŠTINA ČUKARICA I RAKOVICA NA PROTESTU KOD KULE U „BEOGRADU NA VODI“, VLASTI VIŠE NEMAJU NI ČLANOVA STRANKE KOJI BI SE SUPROTSTAVILI NARODU

ALEKSANDAR FATIĆ ODGOVARA ALEKSANDRU BAUCALU: NE MOŽE, I NIKAD NIJE MOGLA, MAČKA DA ČUVA SLANINU

N1: TUŽILAC OSNOVNOG JAVNOG TUŽILAŠTVA U NOVOM SADU ZATRAŽIO OD MILOŠA VUČEVIĆA I VLADE SRBIJE DA UKINU IMUNITET GORANU VESIĆU

"BLUMBERG": ILON MASK OBORIO SOPSTVENI REKORD U BOGATSTVU - IMA 347,8 MILIJARDI DOLARA

VLADIMIR ŠTIMAC: NA BLOKADU ULICE U „BEOGRADU NA VODI“ POSLATI PROVOKATORI, BILO JE DOSTA LjUDI IZ SNS-A. JA I SAD IH POZIVAM I GOVORIM IM DA TREBA DA STANU NA PRAVU STRANU – NA STRANU NARODA

ZLATAN ELEK, PREDSEDNIK „SRPSKE LISTE“: IZLAZIMO NA IZBORE ZAKAZANE ZA 9. FEBRUAR, OČEKUJEM DA ĆEMO DOBITI SVIH DESET MANDATA U SKUPŠTINI KOSOVA

DANAS: PREDSEDNIČKE UVREDE NA RTS-U

SPORT KLUB: ENDI MAREJ JE NOVI TRENER NOVAKA ĐOKOVIĆA! ĐOKOVIĆ: SVAKAKO MU SE NIJE DOPADALA PENZIJA. MAREJ: DRAGO MI JE ŠTO SAM KONAČNO NA ISTOJ STRANI SA NOVAKOM

SSP: NOVI STADION „LAGATOR“ U LOZNICI PUN NEDOSTATAKA, OTKAZALI GREJAČI ZA TRAVU KOJI SU TREBALI DA ODLEDE SNEG NA TERENU

nedelja, 24. novembar 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Posebna izdanja

Nove knjige

Edicija "Politički život"

Đorđe Vukadinović: Od nemila do nedraga

Časopis NSPM ili pojedinačne tekstove možete kupiti i u elektronskoj formi na Central and Eastern European Online Library

Početna strana > Prenosimo > Sarajevo ključa od želje za osvetom

Prenosimo
Sarajevo ključa od želje za osvetom

Milorad Dodik
utorak, 29. jul 2008.
Čim je objavljeno da je u Beogradu uhapšen bivši predsednik Republike Srpske i haški optuženik dr Radovan Karadžić, bujica pretnji bošnjačke političke elite slila se na Republiku Srpsku. Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić odmah je rekao da „treba uhapsiti i Republiku Srpsku” i da „nema pravde dok ona postoji”. O ovim i drugim pitanjima u vezi s Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom razgovarali smo s republičkim premijerom Miloradom Dodikom. Kako tumačite poslednje napade bošnjačkih političara na Republiku Srpsku? Osnovni koncept bošnjačke političke elite je da, u očima sveta, od Bošnjaka napravi jedine žrtve rata u Bosni i Hercegovini. A kada steknete oreol žrtve, onda imate pravo na sve. Znači, imate pravo na osvetu, na grešku, pravo da mrzite, da tražite sve što vam padne na pamet. Ne sporim da je u ratu poginulo najviše Bošnjaka. Ali, ginuli su i Hrvati, a stradao je i značajan broj Srba. Zbog toga je nemoguće praviti žrtvu samo od jednog naroda. Srbe i Hrvate nisu pobile humanitarne organizacije nego pobornici bošnjačke ideologije koja je i sada na sarajevskoj političkoj sceni. Ta ideologija zagovara da sve što jeste i što liči na Republiku Srpsku istog trenutka treba osuditi na nestanak. Ima li ideologija o kojoj govorite realno uporište? Nema. Republika Srpska je verifikovana Dejtonskim sporazumom, koji je međunarodni ugovor. Sadašnjost i budućnost Republike Srpske je u rukama svih njenih građana – Srba, Bošnjaka, Hrvata i ostalih. O sudbini Republike Srpske neće odlučivati Haris Silajdžić, Sulejman Tihić, Zlatko Lagumdžija i slični koji kao insistiraju na nekoj pravdi, a u suštini samo traže obračun sa Republikom Srpskom i osvetu. Sarajevo naprosto ključa od želje za osvetom. Možda je zato dobro što je ovde međunarodna zajednica da to spreči. Ali, ta želja za osvetom je dovela do nefunkcionisanja zemlje, i lako je može odvesti u konačan raspad. Da ovo nije prestroga ocena? Realnost je da Federacija BiH nikad i nije profunkcionisala. Slično je i sa zajedničkim organima BiH. Jedino Republika Srpska funkcioniše i ima sve kapacitete za samostalan hod u budućnost. Pomalo još deluje i međunarodna zajednica. Ono što Silajdžić i ostali napadaju je mogućnost Republike Srpske da samostalno ide u budućnost. U Banjaluci je danas vlast koja kaže: „Mi imamo prava koja su nam data u Dejtonu i mi ništa drugo ne tražimo. Svako drugo rešenje nije samo sukob s nama nego i sa Dejtonom”. To što se njima ne sviđa naš stav, njihov je a ne naš problem. Teza da će hapšenje Karadžića i Mladića dovesti do smirivanja tenzija i pomirenja u BiH, pokazala se potpuno netačnom. Zbog čega su događaji krenuli suprotnim smerom od očekivanog? Delimično sam već odgovorio na ovo pitanje. Ipak, podsetiću da sarajevski politički krug koristi svaku priliku i svaki povod da prošlost iskoristi za obračun sa Republikom Srpskom i srpskim narodom. Zbog toga je i Karadžićevo hapšenje izazvalo podizanje političkih tenzija. Iako nije osuđen, Karadžića su bošnjački političari i mediji već proglasili „bosanskim Osamom bin Ladenom”, „krvnikom sa Durmitora”... Šta ako on bude oslobođen? Neko će reći da je to nemoguće. Zašto bi bilo nemoguće kada su oslobođeni, recimo, Ramuš Haradinaj i Naser Orić? Zna se da je Karadžić pristao na Lisabonski sporazum i da je od nas poslanika tražio da ga podržimo. Prihvatio ga je i Alija Izetbegović, a zatim ga je odbacio. To je, tvrdi tvorac sporazuma Žoze Kutiljero, definitivno odvelo BiH u rat. Kako objašnjavate da Karadžićevo hapšenje nije izazvalo nijedan izgred u Republici Srpskoj? To je rezultat naše ukupne politike. Njen sastavni deo je i ispunjavanje međunarodnih obaveza među kojima je i saradnja sa Haškim tribunalom. I Karadžić je pristao na Dejtonski sporazum koji obavezuje i na saradnju sa Hagom. Republička vlada, i ja kao njen premijer, vodi politiku na principima Dejtona. Verujem da je toga danas svestan i ceo srpski narod. Bez obzira na to što je s pravom razočaran nekim presudama Haškog tribunala, kao i sporim vođenjem istraga protiv Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića. Teško se oteti utisku da je Hag namerno čekao da oni umru, pa da tek potom objavi da su bili pod istragom za ratne zločine. Zbog čega, pre svih, bošnjački političari pokušavaju da suđenje Karadžiću pretvore u proces ukidanja Republike Srpske? Zbog toga što dejtonska BiH nije ostvarenje njihovog ratnog cilja. I zbog toga što ona, od Dejtona do danas, nije našla svoj unutrašnji mehanizam funkcionisanja. Zato je funkcionisanje BiH isključivo rezultat angažmana zapadnih sila, koji je ponekad bio vrlo rigidan, naredbodavan i obeležen pretnjama i kažnjavanjem mnogih srpskih političara. Sve je to činjeno da bi se sačuvala BiH i stekla kakav-takav logistički okvir za delovanje. Takva politika, ipak, nije dala povoljan rezultat. I danas je BiH podeljeno društvo, ne samo državnopravnim i teritorijalnim celinama nego i u mentalitetu – načinu života, poimanju istina, viđenju budućnosti... Ovakva BiH, naravno, nije onakva kakvu Bošnjaci hoće. I zato i buduće suđenje Karadžiću žele da pretvore u suđenje Republici Srpskoj. Od toga, siguran sam, neće biti ništa. Njemu će se suditi kao pojedincu. Očekujem da će ovo suđenje biti fer, da će biti zasnovano na činjenicama, a ne na stereotipima i na medijskoj predstavi o karakteru rata u BiH i njegovim žrtvama. Na osnovu takvog stereotipa, za komandu odgovornost je osuđena Biljana Plavšić, što je pravno veoma problematično. Zašto vas je Stranka demokratske akcije optužila da štitite ratne zločince, iako su Karadžić i Stojan Župljanin uhapšeni u Srbiji, a svi haški optuženici koji su bili u Republici Srpskoj odavno su u Hagu? Njima smeta jaka pozicija Republike Srpske i njene vlasti koju ja trenutno personalizujem. Valjda misle da će, ako „dohakaju Dodiku”, nestati Republika Srpska. To, naravno, nije tačno, jer je Republika Srpska trajna kategorija, priznata Dejtonskim sporazumom. Ona će opstati i ići dalje, bez obzira na to da li ću je voditi ja ili neko treći. Po tom pitanju ja nemam dilema, iako sam bio protivnik određenih segmenata u politici Radovana Karadžića. Pogotovo odbijanja plana Kontakt grupe u leto 1994. godine, posle čega je Republika Srpska doživela najteže ratne trenutke – od broja žrtava, preko gubitka teritorija, do progona srpskog naroda iz zapadnokrajiških opština. Ceh Karadžićevog sakrivanja, ispostavilo se u Srbiji, platili su mnogi srpski političari, pa i Republika Srpska. Mogu li se te štete otkloniti? Doći će vreme da i o tome trezveno porazgovaramo. Ja poštujem zakonsku odredbu da je pomoć počiniocu krivičnog dela krivično delo. Ali, svima koji nisu imali veze sa sakrivanjem optuženih za ratne zločine, a mnogi nisu, moraju se vratiti sva prava koja su im oduzeta odlukama visokog predstavnika. Te odluke ne mogu izdržati test pravnog sistema, pogotovo u zaštiti ljudskih prava. Što je još gore, nehapšenje Karadžića, Mladića, Župljanina i drugih, iako oni nisu bili ovde, Pedi Ešdaun je iskoristio za kažnjavanje Republike Srpske. Zbog toga nam je oteo vojsku, civilnu i vojnu obaveštajnu službu, formirao Agenciju za istrage i zaštitu BiH, Sud i Tužilaštvo BiH... Moram reći da smo svi mi, bez obzira na to ko je bio na vlasti a ko u opoziciji, tražili način da iz te priče izađemo sa što manje štete. Naglašavam da sva ta rešenja nisu bila odraz stava bilo koje političke garniture u Srpskoj. Politička volja svih nas je izvorni Dejtonski sporazum. Samo na taj način BiH može da obezbedi svoje kretanje u mirnu i uspešnu budućnost. Da li bošnjački političari stalnim atacima na Republiku Srpsku pokušavaju da izdejstvuju produžetak mandata visokog predstavnika međunarodne zajednice? Na prošloj sednici Saveta za sprovođenje mira rekao sam da je međunarodna zajednica napravila mnogo dobrih stvari u BiH, ali sam i upozorio da će zadržavanje visokog predstavnika, pogotovo na silu, dovesti do debakla međunarodne misije u BiH. I danas mislim da je tako. Na kraju krajeva, pre dve godine, ti isti predstavnici međunarodne zajednice, govorili su da će misija Kancelarije visokog predstavnika prestati čim BiH sa Evropskom unijom potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sada se vidi da su tada lagali. Ja ne sporim da visoki predstavnik, po Dejtonu, ima puna ovlašćenja vezana za pitanja ratnih zločina. No, njegovo mešanje u unutrašnje odnose u BiH, ili, pak, u odnose sa Evropskom unijom ne dolazi u obzir. Ako se to desi, opet ćemo, kao u novembru prošle godine kada je visoki predstavnik pokušao da nam menja način odlučivanja u parlamentu BiH i Savetu ministara, pokazati naše oštre namere. To ne zavisi od mene lično, nego od čitave jedne ekipe koja trajno stoji na ovim pozicijama. Na koji način se najbolje brani dejtonska pozicija Republike Srpske? Razvojem, ekonomskom stabilnošću i poštivanjem zakona. Svi pokazatelji govore da mi idemo napred. Prošle godine je zaposleno 28.000, a u prvih šest meseci ove godine još 14.000 ljudi, iako smo imali veliki broj stečajeva. Sada u Republici Srpskoj ima oko 130.000 nezaposlenih, a pre nekoliko godina bilo ih je nešto manje od 200.000. Imamo suficit budžeta, na računu za razvoj imamo 1,3 milijardi maraka. Taj novac koristimo za dugoročni razvoj. Iz budžeta za javnu potrošnju trošimo 36,7 odsto, iako smo znatno povećali primanja javnih službenika. Povećavamo obim bruto društvenog proizvoda i on će ove godine biti preko osam procenata. U Federaciji je javna potrošnja 63 odsto, njihova poreska opterećenja su mnogo viša. Kod nas su doprinosi na plate iz fondova 48, a u Federaciji 61 odsto. Porez na dobit u Republici Srpskoj je 10, a u Federaciji 30 procenata. Struja u Federaciji je za domaće potrošače 30 odsto skuplja nego kod nas. Da Republika Srpska nije bolji deo BiH, onda 427 firmi iz Federacije ne bi prebacilo sedište kod nas, čime su postali naši poreski obveznici. Zbog toga što većinu novca iz budžeta troši na socijalna davanja, nju su hrvatski političari nazvali „sadaka državom”. Da smo bolji deo BiH, potvrdili su i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. Šta je najbolje rešenje za BiH? Dejtonski sporazum, bez dileme. Njime je nađen balans između tri naroda i dva entiteta. Nažalost, poremećaj tog balansa je doveo do velike polarizacije u BiH. Mi branimo ono što nam je ostalo, a oni koji su nešto dobijali ponašaju se po sistemu „što više jedu sve su gladniji”. To je prouzrokovano i time što unutrašnje političke snage nisu rešavale otvorena pitanja, već se to radilo pod pritiskom stranaca, koji su, kada im ništa nije polazilo za rukom, otvarali procese protiv značajnijih srpskih političara, kao što je Mirko Šarović, Mladen Ivanić, pa i ja. Sve su to radili samo zbog toga što smo se suprotstavljali nekim njihovim planovima. Ne mogu ni da zamislim šta mene očekuje u budućnosti, ako o tome svemu budu odlučivali stranci. Boro Marić B. M.