Sa fikcijama se ne može u EU

(Blic, 22.11.2009)

To što je neko prerano ili iz svojih političkih potreba i računice najavio, izjavio ili obećao domaćoj javnosti da će do kraja godine Srbija podneti zahtev za članstvo u EU, ne menja pravila igre u EU. Pritisak i zahtev, možda čak i ucenjivanje za pozitivan odgovor, nije pravi put do uspeha, niti dobar ili odgovoran pristup. Pravi pristup je uporan rad, koji se bogato nagrađuje. To je Srbija u slučaju ukidanja viza uspela, jer je sama sebe osposobila i promenila – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju uoči posete Beogradu.

Može li kandidatura, ako je podneta u lošem trenutku, da bude odbijena?

– Nemojmo ništa graditi na fikcijama. Kandidatura je velika stvar, zato moramo biti realni. To nije i ne sme biti igra pokera, nego igra s jasnim pravilima po kojima se stiče poverenje svih 27 država članica, institucija EU, suseda Srbije i ostalih zemalja kandidata, sadašnjih i budućih. Kome koristi kandidatura na koju nema odgovora? Kandidatura se podnosi kada je moguće očekivati pozitivan odgovor. U ovom momentu mi tek stvaramo neke nove institucije koje do sada nismo imali. I te institucije moraju odgovoriti na eventualnu kandidaturu Srbije. Svaki korak bi bilo dobro i nužno unapred usaglasiti sa svim institucijama, ako želimo postići pravi rezultat i Srbiju unaprediti u motor približavanja Zapadnog Balkana u EU.

Šta je po vašem mišljenju dovelo do promene stava Holandije?

– Stav Holandije zasad se nije mnogo promenio. Nije Holandija ta koja stoji između Srbije i EU, nego su to Mladić i Hadžić i svi oni koji im u Srbiji još uvek pomažu i kriju ih. Oni su prepreka, a ne Holandija. Poverenje se brzo može prokockati, ali je proces ponovnog uspostavljanja minimalnog poverenja i njegovog izgrađivanja do potpune krajnje faze dugotrajno i naporno. Ja Srbiji na tom putu želim sve najbolje. I sam kao liberal, sa kolegama iz dve holandske liberalne partije, uporno radim na tome da se poverenje povrati.

Postoji li mogućnost da pre deblokiranja SSP, EU odmrzne Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom?

– Da, moguće je i to, ali tek kada neke države članice EU dobiju drugačije, ubedljivije poruke iz Srbije da na toj osnovi mogu, pa i počnu verovati Srbiji. Tada mogu da promene svoj stav, koji moraju da objasne svojoj, domaćoj javnosti. Zato je potrebna iskrena, transparentna, razumljiva i kredibilna politika Srbije prema svim državama članicama EU, prema zemljama kandidatima i budućim kandidatima.

Kako Srbija treba da reaguje na oprečne poruke koje dolaze od različitih članica EU, od kojih su neke za to da Srbija podnese kandidaturu pre odmrzavanja SSP, a druge protiv?

– Srbija mora razumeti i uvažiti način donošenja odluka u EU. Koraci EU su mogući samo na osnovu širokog konsenzusa, koji je potrebno unapred obezbediti. Nije ga moguće postići s nerealnim očekivanjima, ni s neodgovornim, kontroverznim javnim izjavama, još manje ishitrenim najavama najviših predstavnika Srbije. Moguće ga je postići upornim političkim radom, verodostojnim i usklađenim nastupima, napretkom Srbije na pojedinim konkretnim područjima... Teško ko u EU može biti oduševljen izjavama podrške Srbiji koje daje premijer Italije Silvio Berluskoni, posebno kada govori o potpuno nerealnim rokovima (2014, prim. aut.). Ako smo o bizarnom medijskom i političkom stanju u Italiji raspravljali čak na plenarnom zasedanju EP, onda bi i tu činjenicu srpska politika, mediji i javnost morali uvažiti i relativizovati poruke dodvoravanja koje stižu iz Rima. Srbija ne sme biti naivna, jer se i takve spoznaje ugrađuju u procenu EU o napretku i zrelosti Srbije.

Ipak, razlika u mišljenjima postoji ne samo kada govorimo o Italiji?

– U EU je 27 država članica s različitom istorijom, različitim stažom u nekadašnjoj EEZ, odnosno u današnjoj EU, sa različitim političkim sistemima, pa i različitim kulturama, posebno političkim kulturama. Očigledno imamo velike razlike u političkim praksama Švedske i Finske, na jednoj strani, i Italije ili Grčke, na drugoj strani. Ni Irsku ili Kipar nije moguće izjednačavati u tom smislu. Sve su članice ravnopravne i veoma, veoma suverene. To što političari u Italiji žele da stvore bolje uslove ili prednosti za svoje preduzetnike u Srbiji je legitimno i više nego očito. Političko dodvoravanje ili čak politička prostitucija nije nešto neobično u Mediteranu, ali bi sa takvim pristupom teško prošli u Nemačkoj ili u Skandinaviji. Za mene je pozerstvo i “gluma” Berluskonija ne samo neodgovorna, nego i ponižavajuća za Srbiju. Ipak, Srbija ima pravo da razume njegov pristup kako god hoće, želi i može. Ali isto tako mora biti i svesna svih posledica svog eventualnog (ne)razumevanja!

Ako se saradnja s Hagom okonča pozitivno, koji bi problemi mogli da usporavaju put Srbije u EU?

– Pre svega politička nestabilnost, populizam, radikalizam, pogoršanje odnosa sa susedima ili nesposobnost da se problemi reše i odnosi unaprede. Na drugoj strani, želimo Srbiji da pomognemo da dobije, razvojnu, ekonomsku, finansijsku podršku, da bi mogla brže da izađe iz ekonomske krize i stvori nova radna mesta. Potrebno je aktivirati vašu ekonomiju, koja, na kraju, pokreće i omogućava sve ostalo u Srbiji. Kao i sve zemlje koje žele u EU, mora i Srbija ograničiti korupciju i organizovani kriminal, napraviti jasne pomake na području pravne države. A što je najvažnije, potrebno je preuzete obaveze i odluke i implementirati.

Mislite li da je Srbija na drugim poljima integracija, kao što su borba protiv korupcije, denacionalizacija, demonopolizacija i departizacija… učinila dovoljno da se približi standardima EU?

– Mislim da Kancelarija za pridruživanje, koju sada uspešno vodi Milica Delević, radi dobro, kvalitetno i odgovorno. Napredak je očigledan na mnogim područjima, ali ima i razloga za zabrinutost. Srbija ima velike potencijale, ima i dobre kadrove, sposobnu administraciju, ali joj pomalo još nedostaje sistematičan pristup i sposobnost za implementaciju dogovorenog. Srbija je i toliko velika, da do neke mere razmišlja na svoj, ne zamerite mi na iskrenosti,“srpski” način. “Lako ćemo”, “o tom potom” ili “pokazaćemo mi njima” nisu prakse koje bi vodile napred, kamoli u EU. Ima pomaka u borbi protiv korupcije, tu je ministar i ujedno zamenik premijera pozitivno iznenadio ne samo Srbiju, svoju partiju, pa i Demokratsku stranku, nego i EU. Denacionalizacija ne ide dobro, mnogi, posebno stari ljudi, duboko su razočarani. Mnogi mi pišu, žale se i vide zastoje kao politiku odugovlačenja da bi neki slučajevi radi njihove smrti zastareli. Međutim, ima i razloga za pohvalu.

Kritikovali ste nedavno izjavu srpskog ministra inostranih poslova. Da li njegova izjava o Turskoj i Srbiji šteti srpskim interesima?

– Po mom mišljenju, šteti. Predsednik Turske je nedavno bio u Beogradu, a od visokih srpskih političkih predstavnika čuo je sasvim drugačije poruke od onih koje smo mi čuli u Briselu. Kome Turci treba da veruju, koje su srpske izjave zvanične? Ako te izjave nisu politika Srbije, ko onda sme nešto tako neodgovorno govoriti u ime Srbije? Ali se, nažalost, ne radi samo o Turskoj. Rasprava ministra Jeremića bila je nekorektna i u odnosu prema nekim drugim zemljama. Drugi problem je što o takvim nastupima ministra srpska javnost zna malo ili često čak ništa. Ako je to bila zvanična politika, morala bi biti javna, a nije. Kako je to moguće? Zar Srbija ima više spoljnih politika? Za svaku priliku ili za svake uši drugačiju? U tom slučaju, to nije dobro za Srbiju u očima EU, jer mi, 27 država članica, svoje poglede izražavamo sa znanjem da naše izjave u svakom trenutku prati i 26 ostalih država članica. Postavlja se pitanje odgovornosti njemu nadređenih, kako u vladi, tako i u samom vrhu srpske političke hijerarhije.