Rusija je Zapadu potrebna protiv Istoka

Svetski finansijski oligarhat implementira u život strategiju rasutog svetskog poretka, oslanjajući se na novac. Federalni rezervni sistem, grupe Rotšilda, Rokfelera i Vatikan ostvaruju finansijsku kolonizaciju čovečanstva, prikrivajući je retorikom o demokratiji i sl., podređujući sve grane bivstvovanja integralnom kretanju kapitala i kriterijumu dobiti  

EVROAZIJSKI SAVEZ - PREDUSLOV STABILNOSTI SVETSKOG PORETKA XXI VEKA (1)

DANAS je već svima jasno da su propali veliki planovi i težnje velikih država i regionalne tvorevine. Nada, koja je tinjala u toku prve decenije ovog stoleća - bila je uzaludna. Svet je, kao i pre Prvog i Drugog svetskog rata, zamro u stanju neodređenosti, straha i depresije. 

Nisu se obistinili planovi SAD u smislu izgradnje monopolarnog sveta. EU je izgubila svaku nadu da će „meka” Amerika u liku Baraka Obame dati Evropi mogućnost da se oslobodi tutorstva Vašingtona i da dobije glavnu ulogu u svetskoj politici.

Kina više nema ni želje ni mogućnosti da poštuje poziv Deng Sijapinga: „Da krijemo naš potencijal” i „Da čekamo zgodnu priliku”.  Izgleda da je prilika već tu i da Podnebesna prihvata izazov Sjedinjenih Država, uključujući i vojnu sferu.

Povećava se kinesko vojno prisutstvo u Azijsko-Pacifičkom regionu, Narodna Republika Kina je zajedno sa Rusijom uložila veto u Savetu Bezbednosti UN na projekat rezolucije o Siriji. Kao odgovor na američku vojnu akciju u Pakistanu, ne bez pritisaka Pekinga, blokirana je jugoistočna ruta snabdevanja trupa SAD i njihovih saveznika u Avganistanu. Istina, Rusija je pritekla u pomoć Amerikancima dozvolivši tranzit robe kroz svoju teritoriju.    

„Nije kao što je bilo” 

Krajem HH veka Vašington je još imao iluziju o monopolarnoj globalnoj vladavini. Danas SAD, iako država najvišeg ranga, gube kontrolu nad svetskim tekovinama, a američka elita sa zebnjom govori o načinima preživljavanja društva.

U ovoj situaciji je interesantno da se proprati evolucija stanovišta geopolitičkog projektanta Zbignjeva Bžežinskog. Baš on živopisao je svojoj u „Velikoj šahovskoj tabli” i drugim radovima i govorima „lepote” i neizbežnost svetskog poretka pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Država.

U suštini, Bžežinski je pravio geopolitičku podelu sveta u skladu sa interesima Amerike, konkretno, američke elite. Da se prisetimo njegovih izjava u vezi Ruskom Federacijom kao što su: da će budući svetski poredak biti izgrađen na krhotinama Rusije, za račun Rusije i protiv Rusije.

Naročitu pažnju Bžežinski je posvećivao Evroaziji, pošto je on apologeta teze H. Makindera koja glasi: svetsko gospodstvo je moguće samo u slučaju nadmoći na ovom kontinentu, što nije ostvarivo bez nadmoći nad Rusijom.    

„Amerika – piše Bžežinski, - zainteresovana je da sačuva i učvrsti postojeći pluralizam na mapi Evroazije, sprečivši formiranje neprijateljske koalicije, a kamoli države koja je u stanju da je izazove”. Za Bžežinskog je očigledno da u „srednjoročnoj perspektivi pomenuto treba da ustupi mesto pojavi sve bitnijih i u strateškom smislu kompatibilnih partnera, koji bi mogli pod upravljanjem Amerike da pomognu u stvaranju transevroazijskog bezbednosnog sistema”.

O kojoj je reč neprijateljskoj prema SAD koaliciji i o kojoj državi, koja je sposobna da Americi uputi izazov, mislim da je jasno: Rusija i Kina prvenstveno. 

A evo šta pripoveda isti taj Bžežinski 14. oktobra 2011. u Normandiji prilikom primanja nagrade A. Tokvila: „Današnje Sjedinjene Države i čitav zapadni svet nisu onakvi kakvi su bili pre. Zapadni svet se nalazi u fazi opadanja zbog odsustva volje za jedinstvom”. 

Zašto je potrebna Rusija? 

Može da se polemiše o tome da je odsustvo volje ka jedinstvu glavni uzrok opadanja Zapada, ali opadanje SAD i Zapada - to je svršena činjenica. Iz Bžežinskog govori projektovana geopolitika Zapada – zato to nije prosto konstatacija opadanja već obnovleni geopolitički projekat američkih i evropskih elita, pre svega finansijskih. Mada ni Zapad ne predstavlja više jedinstvenu celinu, to su dve različite civilizacijske suštine, koje se nalaze u stanju geopolitičke konfrontacije. 

A kako teče razvoj latinoameričke civilizacije? Daleko od toga da teži savezu sa SAD. U južnom delu Američkog kontinenta danas Kina pojačava svoje prisutstvo. U region se vraća Rusija. 

Afrika je silno uznemirila Vašington aktivnošću M. Gadafija, koji je pokušao da konsoliduje Afrički savez (AS) i da istisne američki dolar uvođenjem zlatnog dinara prilikom plaćanja za prirodne resurse. A još preko AS na kontinent snažno ulazi Kina. 

U geopolitici SAD-a nepromenjena ostaje pažnja prema evroazijskom kontinentu, pre svega prema Rusiji. Ranije zbog svetskog gospodstva, sada radi preživljavanja i očuvanja statusa dominantne svetstke države.

Bžežinski je u svojim poslednjim izjavama otkriva veliku geopolitičku tajnu: spašavanje Zapada (kao što je to bilo ne jednom u istoriji) nije moguće bez učešća Rusije. A evo i druge tajne Bžežinskog: svet teži ka bipolarnosti po osi Zapad-Istok. Karakterna fraza: moć Istoka konstantno raste na pozadini opadanja Zapada. 

Rusija je potrebna Zapadu zbog suprostavljanja Istoku. Nije slučajno premijer Velike Britanije Dejvid Kameron počeo da govori o ideji ujedinjene Evrope – o državi koja se prostire od Atlantika do Urala.

Možemo da pretpostavimo da je izjava Putina o neophodnosti stvaranja Evroazijskog saveza još više uznemirila Vašington. I naravno i Istok i Zapad brine pitanje: sa kim će da bude Rusija? Za sada se glavni interesi postojećeg ruskog režima, a naročito krupnog biznesa i federalne izvršne vlasti, vide na Zapadu.

Ali kakve su perspektive zapadne orijentacije ruske politike? Po mom ubeđenju – daleko od najboljih. 

U najmanju ruku – nije razumno 

Zapad više nije monolitan kao što je bio u vreme hladnog rata. Unutar njega postoje tri oštro konkurentne snage: SAD u savezu sa Velikom Britanijom, Kanadom i Meksikom, savez zapadnoevropskih država na čelu sa Nemačkom (uslovno EU) i finansijsko-generacijska zajednica.

Za sada dominira Amerika, koja je pod kontrolom finansijkih kuća. Mada se već primećuje (za sada ne javno) slabljenje britansko-američkog srodstva i zbližavanje Londona sa jevrejskim kapitalom i Državom Izrael. Pri čemu svaki od tri „saveznika” ima globalni plan: Britanija ne zaboravlja svoj san da povrati dominantan položaj u svetu pomoću stvaranja globalne imperije u senci, Rotšildi već vrše vodeći uticaj na svetsku ekonomiju i politiku, u Tel-Avivu nije izgubljena, već naprotiv jača vera u „večno carstvo Izraela”.

Povrh svega, Rotšildi aktivno rade u Kini, favorizujući vezu funta-juan umesto dolara. 

Osim toga, zapadno društvo se ozbiljno usporava u svom razvoju. Ne samo u ekonomiji, već i u sferi kulture, morala, nauke, obrazovanja i sl. Sasvim je drugačije na Istoku. Zato u najmanju ruku nije razumno pokušavati sa „ubacivanjem” u društvo sa nejasnom perspektivom.

I na kraju, klasici geopolitike a i sama istorija potvrđuju, da ubacivanje u tuđu civilizaciju, naročito na ravnopravnim uslovima, nije moguće. Moguća je samo apsorpcija slabe civilizacije od strane jače. Pri čemu obavezno uz smenu identiteta apsorbovane.  

 Trenutni rezultat 

Da podvučemo crtu ispod geopolitičke situacije u savremenom svetu: 

• prva decenija novog stoleća postala je decenija neopravdanih nada velikih država i američkog tutorstva, koje nije dobilo vodeću ulogu; 

• Kina je izazvala SAD, koje gube kontrolu nad svetskim procesima, a elita Sjedinjenih Država govori o zadacima preživljavanja američkog društva; 

• Rusija je potrebna Zapadu za suprostavljanje Istoku; 

• pri opštem slabljenju država na proscenijum izlazi globalni finansijski oligarhat u cilju stvaranja jedinstvenog planetarnog monetarnog prostora uz svetsku vladu pod njegovom kontrolom; 

• nacionalne države konstantno gube kontrolu nad svojom teritorijom, finansijska oligarhija oslanjajući se na zatvorene klubove stiče vlast na Zapadu i širi je na Istok; 

• preporođuju se civilizacije Istoka, a narodi Zapada počinju borbu protiv finansijskog kapitala; 

• transnacionalno društvo uz pomoć novca i mrežnog upravljanja diktira volju državama i svetskim civilizacijama, finansijska internacionala preko dvesta godina vrši uticaj na formiranje istorijskih procesa i danas drži pod svojom kontrolom preko 70 posto svetskih monetarnih resursa, preko 80 posto vodećih SMI, kao i naoružane i specijalne snage iz senke, globalnu narko-mafiju, NATO, OEBS, PSSE i sl.; 

• finansijski oligarhat implementira u život strategiju rasutog svetskog poretka, oslanjajući se na novac, Federalni rezervni sistem, grupe Rotšilda, Rokfelera, Vatikan, ostvaruje finansijsku kolonizaciju čovečanstva, prikrivajući ga retorikom o demokratiji i sl., podređujući sve grane bivstvovanja integralnom kretanju kapitala i kriterijumu dobiti.  

Danas, na globalnoj mapi sveta naziru se tri vodeća geopolitička centra: Severna Amerika, Evropa i Kina. Svaki od ovih centara formirao je svoj sopstveni finansijsko-ekonomski sistem, ima i proširuje zone dominantnog uticaja, oslanja se na jake oružane snage, koji su sposobni da deluju u bilo kojoj tački zemljane kugle, u Svetskom okeanu, u svemiru. Između gorenavedenih centara moći se vodi nepomirljiva borba za kontrolu nad ključnim regijama u svetu, strateškim komunikacijama i globalnim resursima. 

Autor jeruski general-pukovnik, predsednik Akademije geopolitičkih problema, doktor istorijskih nauka

(Fakti)