Početna strana > Prenosimo > Rusija i Srbija su urušene, narod podeljen, a trećina odvojena od matice
Prenosimo

Rusija i Srbija su urušene, narod podeljen, a trećina odvojena od matice

PDF Štampa El. pošta
Modest Kolerov   
četvrtak, 04. april 2013.

(Nedeljnik)

Aktuelna vlast u Srbiji, prema onome što nam je rekao Modest Kolerov, prkosi nepisanom istorijskom pravilu po kom se u Srbiji na vlast dolazi kao "zapadnjak", a sa nje silazi kao rusofil. Vladajući trougao Vučić-Dačić-Nikolić se na vrh establišmenta popeo sa imidžom rusofila, ali koji mnogo češće okreću telefone sa pozivnim brojem Brisela i Berlina. Sagovornik Nedeljnika sa autoritetom državnog savetnika Ruske Federacije Prvog ranga i bivšeg načelnika Uprave predsednika Putina za međuregionalne i kulturne veze, u aktuelnoj politici Srbije prepoznaje pokušaje monopolizacije patriotizma i rusofilstva u cilju maskiranja dogovora sa Briselom koji ne predstavlja, kako kaže, ništa drugo nego - izdaju.

Kolerov, koji se inače bavi problemom pripadnika ruske nacionalne manjine u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza (mi bismo rekli Rusi u regionu, on to naziva Istorijskom Rusijom), protekle nedelje održao je predavanja u Beogradu, Podgorici i Banjaluci, gde se između ostalog upoznao sa položajem Srba u zemljama bivše Jugoslavije. Zagovornik je ideje o ujedinjenju Republike Srpske sa Srbijom, dok Srbiju u Evropskoj Uniji ne vidi kao realnost. Posle posete prostorima koje naziva "Istorijskom Srbijom" pristao je da u razgovoru za Nedeljnik govori o aktuelnoj srpskoj vlasti, pogrešnoj percepciji ruske politike na Balkanu, ugroženom identitetu Srba u Crnoj Gori, strahovima za budućnost Republike Srpske i Vojvodine...

Nakon posete i susreta koji ste imali šta nosite iz Srbije? Da li ovde postoji realna slika o ruskoj politici na Balkanu?

Srbi imaju iskrivljenu predstavu. Ne samo obični ljudi već i oni ljudi koji su na odgovornim položajima. Za političare je neoprostivo što smatraju da Rusija pažljivo i marljivo prati svaki korak i svaku promenu koja se ovde dešava, da Rusija postavlja premijere, ministre odbrane ili da snosi odgovornost za postupke predsednika Srbije. Ne znam ko postavlja ministre u Srbiji, ali meni se čini da mnogo veći uticaj na ta postavljanja pružaju SAD. Dosledno institranje aktuelne vlasti u Srbiji da iza svakog njihovog postupke stoje Rusi, Putin ili Šojgu, nije samo svesna laž, već ima i zločinački cilj. Da se na Rusiju prebaci odgovornost na one postupke u Briselu, kojih nadam se neće biti.

Ako kažete da Rusija nema uticaj na vlast u Srbiji, zašto je onda Ivica Dačić bio u Moskvi uoči formiranja vlade? U Srbiji je protumačeno da se pojačava uticaj Rusije...

Počeću od kraja. Čak ako bi moglo da se kaže da je Rusija uticala na politiku Borisa Tadića, a ja to ne mislim, onda se taj uticaj za vreme Nikolića smanjuje. A šta je radio Dačić u Moskvi? Možda je posetio predstavu u Boljšoj teataru. Svi pokušaji da se predstavi da je on išao po podršku i da je dobio tu podršku u Moskvi su lažne. Izvor ovakve mitologije je sasvim očigledan, to je sam Dačić. Mi možemo samo da mu poverujemo na reč. Neka kaže s kim se sreo, šta mu je rečeno. U Moskvi može to da se proveri, pitaćemo te ljude o čemu su govorili, možda je samo popio pivo s nekim. Tim malograđanskim predstavama ja ne mogu da poverujem.

Da li Rusija nema baš nikakav uticaj ako je vladajuća stranka SNS izgradila izgradila imidž proruske partije, između ostalog i jer je tadašnji ruski ambasador Konuzin nastupao na njihovim mitinzima i govorio o "izdajničkoj politici" u skladu sa njegovim čuvenim "ima li ovde Srba"?

Da li je on bio jedini diplomata na tim skupovima? To je bila očigledna zloupotreba. Lično znam čoveka koji je Nikolića u Moskvi pokušavao da plasira kao ruskog čoveka. To se može proveriti, taj čovek ne radi besplatno. To je profesionalac koji lobira za novac. Što se tiče ličnosti gospodina Konuzina, mislim da se on sada, gledajući pregovore u Briselu, duboko kaje za svaku od svojih radikalnih izjava - jer je tražio Srbe tamo gde ih nema.

Posetili ste i Crnu Goru i Republiku Srpsku. Kako ocenjujete politiku Srbije prema Srbima u regionu i da li vidite paralale sa položajem Rusa u zemljama bivšeg SSSR?

Po pitanjima koje sam dobijao na predavanjima video sam da takve paralele sprovode sami slušaoci. To je očigledno čak i onima koji su došli da me slušaju. Istorijska Rusija i Istorijska Srbija su urušene. Od njih su otkinute najvrednije i najkrvnije teritorije i taj proces se nastavlja. Srpski narod, isto kao i ruski narod, nasilno je podeljen. I isto kao što je trećina Srba odvojena od Srbije, i trećina Rusa odvojena je od Rusije. Isto tako i puno zavisi od toga kakvu politiku vode države Srbije i Rusije prema svom narodu van otadžbine. I na Srbe i na Ruse se vrši pritisak da se dokaže da nemaju pravo na samoidentifikaciju, na nezavisnost i na reintegraciju.

Rekli ste da je ujedinjenje RS sa Srbijom realno u narednih deset godina. Da li su paralele "Istorijske Rusije" i "Istorijske Srbije" osnovane ako znamo da je Rusija imala vlast na područjima gde žive Rusi, a Srbija kao država nije bila prisutna na svojim prostorima?

Svaka analogija ima svoju manu. Kada su posle mongolske najezde ruske zemlje bile pacifizirane, umesto ruske vlasti su stigle vlasti Litvanije, Poljske, Turske. Rusija je ratovala za povratak svojih teritorija. Tih 600 ili 700 godina u svesti velikog ruskog naroda ucrtano je šta je to istorijska Rusija, da smo svi podeljena deca jedne zemlje. Istorijski osećaj je ono što je najbitnije što stvara istorijsku Srbiju, a ne administrativne granice. Adminitrativna Srbija isto kao administrativna Rusija veoma dobro oseća da su sadašnje granice uslovna pojava. Srbija mora da pomaže u očuvanju srpskog identiteta, srpskog jezika i srpke kulture. Ako sadašnja vlast pokušava da opere ruke od toga kao Pontije Pilat, onda znači ona ne vrši svoje obaveze. Ona ne razume gde živi. 

U medijima su se pojavile spekulacije da se u Republici Srpskoj sprema prevrat podržan od Zapada i "nekih struktura u Srbiji" koji bi da sa političke scene sklone Milorada Dodika. Da li imate informacije o tome?

Nedavno su se i u ruskoj štampi pojavile takve izjave. To je bilo povezano sa protestom Kusturice protiv vlasti u Srbiji. Ako vlasti Srbije planiraju da participiraju u prevratu u Republici Srpskoj, to će biti ne samo zločin protiv srpskih interesa već i ozbiljno kršenje međudržavnih i međunarodnih pravila. Normalno je da neko u Srbiji sagledava mogućnost da utiče na politiku u RS. Ali, šta oni hoće time da postignu? Ako gledamo pretnju tog prevrata u kontekstu zadnjih spoljnopolitičkih koraka koja preduzima srpska vlada, onda nemam drugi odgovor osim da vlasti u Srbiji planiraju da izdaju RS isto kao i Kosovo. Srbija pregovara sa Briselom da se uspostavi realno okupacijska vlast na Kosovu. To je najvažnije pitanje: šta je u centru pregovora Srbije u Briselu oko Kosova. Ako se Brisel zvanično smatra nosiocem evropskih standarda, onda moramo da govorimo sa Briselom kako će EU da implementira evropske standarde i da odbrani evropska prava Srba. Mi vidimo u ovih devet principa i onom draftu sporazuma, da se tu ne radi o evropskim standardima, već da je to direktno potčinjavanje Srba albanskim standardima koji su za sve u svetu poznati kao banditski, zločinački i teroristički. Ako ti svoju zemlju dobrovoljno, ili nedobrovoljno, potčinjuješ banditskim standardima, onda si spreman i RS da potičiniš bandatskim standardima, ako počiniš tamo prevrat. Šta vlast stvarno čini za Srbe u RS i za Srbe na Kosovu. Gde im pomažu, u Briselu, Strazburu, Haškom tribunalu? Recimo, desetine hiljada odštetnih zahteva od Srba sa Kosova iza kojih bi stajala srpska država? Da li je zato potrebna posebna dozvola iz Moskve? To je pitanje ličnog poštenja.

A da li je Rusija zainteresovana za problem Srba van Srbije i za problem Srba na Kosovu?

U Rusiji se ponešto zna o problemu Republike Srpske, Kosova, čak i delimično o Vojvodini, gde se očigledno vodi borba za odvajanje od Srbije. Ali, u Rusiji retko ko zna da su Srbi u Crnoj Gori pod pritiskom da promene svoj identitet, da se smanji njihov zvanični broj, da se na njih vrši radni socijalni pritisak, kao i je u savremenoj Crnoj Gori pod pretnjom jedinstvo SPC. A te nespretne pokušaje vrši sama vlast. U Rusiji je Crna Gora atraktivna za turizam, za investicije i kupovinu imovine. Za sve ruske turiste biće jako neprijatno kada saznaju da se njihov novac koristi za uništavanje pravoslavlja i Srba u Crnoj Gori.

Pošto je Rusija prisutna svojim kapitalom u Crnoj Gori, da li bi mogla da izvrši i politički pritisak da se ti procesi spreče?

Rusija ne koristi ekonomki štap i šargarepu za odbranu svojih spoljnopolitičkih i društvenih interesa. Mislim da je loše da to ne koristi. Rusija mora ozbiljno da se zamisli nad delatnošću crnogorskih vlasti protiv Srba i protiv pravoslavlja.

A kako bi, onda, Srbija trebalo da se postavi kada je okružena zemljama EU i članicama NATO?

Odnosi Srbije sa EU su neizbežni. Odnosi Srbije sa EU bi mogli da pomognu implementaciji evropskih standarda i sloboda za Srbe na Kosovu. Ali, sada je u odnosima sa EU postavljen drugi cilj, da se Srbija skine, razoruža i da se obesi. Višedecenijska politika EU prema susednim državama Srbije je uzajamno usaglašavanje standarda koje traje desetinama godina, što je logična politika. Ali ona isključuje ultimatum. Ako neko sada žuri da primi nečiji ultimatum, on u najmanju ruku greši. Zašto vlast toliko žuri da prepusti Kosovo. Zašto se verovatno spremaju da "izruče" RS, zašto će se sutra spremiti da izruče Vojvodinu? Da bi Srbija dobila pozivnicu u EU? Da li imamo praktičnu mapu puta? Ne. Mapa puta se sastoji samo iz novih ultimatuma. U praksi to je trgovina sa vazduhom.

Srbija sama inicira svoju podelu i podelu istorijske Srbije, ne dobijajući ništa za to. Samo Srbe lišava zaštite. Čini mi se da su glavni razlog za to karijere pojedinaca. Ali sudbina Miloševića, Mubaraka, Huseina, pa i Biljane Plavšić govore da oni nikad nikom ništa ne mogu i neće da garantuju. Meni je čudno zašto je ova gospoda toliko naivna da na sebe preuzima takav greh?

Kako tumačite takozvani "povratak Turske na Balkan"?

Stalno čujem priče neprijateljskim pokušajima Turske na našim područjima Srednje Azije i Kavkaza. Logično je da zamislimo da slične pokušaje ekspanzije preduzima i na Balkanu. Turska podržava i međunarodni terorizam u borbi protiv Sirije. Ipak, mislim da je glavni izazivač nestabilnosti na Balkanu, koje inicira muslimansko stanovništvo, nije Turska, već SAD i uopšte Zapad. Na šta takođe ne smemo da zatvorimo oči. Skrećući pažnju na Tursku, neko pokušava da Evropa izgleda kao spasilac. Evropa je uništavala i uništava Srbiju i Srbe. A Turska? Videćemo...

Kakvo je opšte raspoloženje ruskih vlasti prema Srbiji. Za predsednika Putina kažu da je tehnokratski tip državnika. Da li on, ipak, ima razvijen osećaj slovenofilstva?

On je sigurno tehnokrata i veoma kompententan čovek. Ali je i bezuslovno odani sin pravoslavne crkve. Savremenu rusku naciju, odnosno građane Rusije ne čine smo sloveni. Njegova osnovna ideja nije etničnost. U političkom smislu osnovna ideja je integracija na postsovjetskim prostorima, koja ne uključuje samo slovenske države, već na primer i Kazahstan. Jedinstvo koje osećamo je na konfesionalnoj osnovi, odnosno jedinstvo pravoslavne crkve u celom svetu, a ne onih koji imaju slovensko poreklo.

U planovima o formiranju Evroazijske Unije kao pandanu EU, pojavila se i ideja da se u zadnjoj fazi uključi i Srbija? Da li je to alternativa koja se nudi?

Postoje razgovori o tome, ali pre svega mora da se pokaže snažna ekonomska osnova. Ako Evroazijska Unija počne od carinskog saveza, onda ona neće biti korisna za Srbiju, jer je obrt sa tim zemljama mali. Treba da se izračuna na papiru ekonomske posledice toga. Što se tiče vojne i političke kooperacije, ona može da se sprovede u okviru drugih modela. 

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner