Преносимо | |||
Реaлност је да је Kосово независно и да никада поново неће бити део Србије |
среда, 13. новембар 2013. | |
Избори на Косову и Метохији су били фер и поштени, а српска Влада је урадила све што је могла да би људи изашли да гласају. Ово је била велика шанса и они људи који су направили инциденте нанели су штету српском народу. Дешавања од 3. новембра била су веома проблематична, каже у интервјуу за „Сведок“ Бернд Поселт, немачки посланик у Европском парламенту, који је недавно боравио у Београду на конференцији Паневропске уније. Сведок: Како гледате на дешавања на Косову од 3. новембра и шта очекујете од поновљених избора 17. новембра? Бернд Поселт: Ово питање ће бити размотрено на Одбору за спољне послове наредних дана у Европском парламенту, после понављања избора 17. новембра. Припремамо извештај о напретку Албаније, Косова и Србије и они ће бити представљени у јануару у Стразбуру. Избори ће бити кључни за израду нашег извештаја. Што се мене тиче, дешавања од 3. новембра су била врло проблематична.
С: Српска Влада тврди да није напустила Косово и да је оно део Србије. Када Ви, као посланик Европског парламента, и као неко ко има утицај на оно што ће стајати у Извештају о Србији, чујете тако нешто – како реагујете? Б.П: Сто пет земаља у свету, дакле, апсолутна већина света, укључујући и велике силе, признале су независност Републике Косово. Са моје тачке гледишта, није реално причати о претходном времену јер се то никада неће променити. Са друге стране, разумем позицију српске Владе као владе суверене државе. Морамо да нађемо пут који је базиран на реалности. Реалност је да је Косово независно и да никада поново неће бити део Србије. Мислим да и Срби то знају. Са друге стране, за Србију је врло тешко то да прихвати. Зато мислим да је важно концентрисати се на практичне и прагматичне кораке. Зато мислим да оно што су претходном периоду урадиле две владе и два премијера јесте изузетно важно на путу добросуседства. С: Говорите о реалности. Једна страна реалности је да Србија нема извршну власт над већим делом територије Косова. Са друге стране, самопроглашене власти Косова немају контролу на северу. Зашто не признати ту реалност? Б.П: Срби на северу имају аутономију. Ако погледате Устав Косова, видећете да су ту предвиђена огромна мањинска и аутономна права. Боље је искористити ову шансу него разговарати о промени граница. Јер, онда ће промена граница уследити на целом Балкану. Онда бисте морали да видите шта ћете са Прешевском долином, Санџаком и Новим Пазаром, са Војводином, положајем Албанаца у Македонији... Мислим да би за цео регион била велика грешка да опет расправља о границама. ЕУ је заснована на идеји сарадње како би границе биле мање проблематичне. Ми имамо границу на Косову и она се неће мењати. Апсолутно сам сигуран да Косово никада више неће бити део Србије, зато хајде да будемо реални и пронађимо решење које је у интересу обе стране.
Као Немац знам о чему причам. Када сам био у школи, учили смо да су области Пољске били део Немачке. Данас знамо да то никада неће бити Немачка. И мислим да је добро да се не мењају границе. Ми имамо добре односе са Пољском и нико не би пробао да промени границе. С.: Када сте говорили на скупу у Београду, рекли сте да је достојанство човека једна од темељних вредности ЕУ. Да ли Срби на Косову могу да очувају своје достојанство под влашћу човека – Хашима Тачија – за кога постоје основане сумње да је умешан у трговину органима отетих људи? Б.П: Многи људи у Прешевској долини мисле исто о свом положају у Србији. С: Да ли мислите да је прикладно поредити Тачија и оптужбе на његов рачун са Владом Србије? Б.П: То је апсолутно упоредиво са моје тачке гледишта. Обе земље су младе демократије са грешкама, обе земље имају проблем са мањинама, али мислим да је најбоље за обе стране да поштују границе и да имају узајамну заштиту мањина. То је најбоље решење.
С: Када је реч о Војводини, недавно сте у Бриселу говорили на скупу посвећеној овој области. Како гледате на будућност Војводине? Б.П: Мислим да Србија има шансу да буде модел добре сарадње различитих националности, као и земља са функциналним регионалним аутономијама ако користи дух Војводине. Видим позитиван развој догађаја у Војводини. То је модел не само за целу Србију већ за цео регион. Знате да у Немачкој имамо велику различитост регија и снажних локалних аутономија и мислим да је то изузетно добар модел. Мислим да је то добар залог за позитиван развој Србије.
С: Да ли све ово што кажете о непроменљивости граница треба заправо да значи да јавност у Србији треба да прихвати: да је Косово независно, да ће Република Српска једног дана да се у потпуности утопи у Босну, да ће се Срби у Црној Гори у потпуности утопити у црногорску државу... Б.П: Да. Идеја је да све државе у региону задрже своје границе, своју независност, постану чланице ЕУ у којој границе нису важне и постигну добру прекограничну сарадњу... Време промене граница је прошло. С: Како гледате на будућност БиХ? Б.П: Реалност за мене је да БиХ буде независна и да има федерализам који ће дати свим трима народима једнака права и достојанство. Да будем искрен, мислим да Устав БиХ мора да буде промењен јер не функционише.
С: Да ли та промена треба више да иде у правцу унификације или федерализације? Б.П: Ни унификација, ни федерализација већ боља функционалност. Могу доста да науче од федералних држава у Европи, попут Швајцарске, Немачке... У неким аспектима је потребна већа унификација, у неким већа децентрализација, али је најважније имати више ефикасности и мање корупције и блокаде. С: Како гледате на податке које је изнео Дик Марти о трговини органима киднапованих Срба на Косову и улози коју у томе има Хашим Тачим, али и многи други из актуелног албанског руководства? Б.П: То нема никакве везе са Европским парламентом већ са Саветом Европе. Причао сам са Мартијем о његовом извештају. Био је на Одбору за спољне послове Европског парламента. Хтели смо да чујемо нешто о овоме, питали смо га да ли има доказе и он ми је рекао да нема доказе. Ако има доказе, предузећемо кораке. Али доказа нема.
С: Александар Вучић је недавно изјавио да ће Србија постати члан ЕУ 2020. Да ли је то реално? Б.П: Био сам одговоран у Европском парламенту када је био у току процес интеграције Хрватске. читав процес је трајао двадесет година, а сами преговори осам година. Мислим да ће процес интеграције Србије бити бржи. Постоје добре шансе да Србија постане чланица ЕУ у првом делу следеће декаде, али не раније. Разговарао Милан Динић |