Početna strana > Prenosimo > Razarač Tribunala
Prenosimo

Razarač Tribunala

PDF Štampa El. pošta
Aleksandar Mezjajev   
sreda, 23. februar 2011.

(Fond strateške kulture)

Osam godina zatočeništva Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu

Dvadeset trećeg februara navršava se osam godina tamnovanja lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja u kazamatu Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Pre tačno osam godina taj neustrašivi čovek dobrovoljno je stigao u Hag, samo šest dana nakon što je protiv njega objavljena optužnica, koju je potpisala čuvena Karla del Ponte. Cilj njegovog tako brzog odgovora MTBJ bio je da pod hitno predoči dokaze o svojoj nevinosti. Međutim, sam tribunal nije žurio ne samo da sasluša Šešeljeve dokaze, nego i da ih gospodin Šešelj predoči. Kako se kasnije ispostavilo, tribunal i nije ni imao bilo kakve dokaze o njegovoj krivici. Kao prvo, tribunal je na sve moguće načine otezao sa početkom procesa. Postizao je to na razne načine: unošenjem beskonačnih izmena u optužnicu; kršenjem rokova za obelodanjivanje dokumenata; pokušajima da se proces Šešelju spoji sa procesima drugih optuženih itd. A najefikasnije sredstvo za zadršku početka procesa bili su mnogobrojni pokušaji da se Šešelju nametne advokat. I tek nakon trideset dana štrajka glađu Šešelja tribunal je odustao od nametanja advokata.

Drugo – a to je bilo i direktna posledica nepostojanja dokaza tužilaštva – počeli su problemi sa izvođenjem svedoka, koji bi mogli davati lažne iskaze protiv Šešelja. Bez obzira na to što je MTBJ imao na raspolaganju čitavu gardu „profesionalnih“ svedoka, koji su preletali sa procesa na proces (D. Erdemović, R. Donia, J. Tabo, R. Smit i drugi), u procesu protiv Šešelja to se pokazalo kudikamo složenije, jer nijedan od njih nije imao šansu da izdrži unakrsno ispitivanje optuženog.

Sudski proces počeo je tek 11. decembra 2007. godine. Međutim, za mesec dana od početka procesa u sudnici se pojavio samo jedan svedok. I tako je bilo jasno da je proces počeo formalno, samo zato da bi se „zakačila“ 2007. godina, i da se 2008. ne računa kao početak procesa.

Sudska većanja kasnije su sve vreme izostajala i odgađana za kasnije. I ispalo je tako da su u 2009. godini održana svega dvadeset dva većanja suda, a u 2010 godini – dvadeset. A i većina tih zasedanja suda bila su posvećena razmatranju administrativnih pitanja, a ne saslušanjima svedoka. Na taj način, u poslednje dve godine, od 730 dana, na suđenje su utrošena četrdeset dva dana. Da li je potrebno predočavati još nekakve dokaze o potpunom fijasku tog procesa?

Međutim, čak su i oni svedoci, koje su primoravali da daju lažne iskaze protiv Šešelja, otvoreno u sali suda govorili o prljavoj kuhinji falsifikovanja „svedočenja“ u MTBJ. Tužilaštvo je bilo prinuđeno da traži nove raloge za otezanje procesa, i našlo ih je u pokretanju novih optužnica protiv Šešelja – za takozvano „mešanje u vršenje pravosuđa“, optuživši ga za otkrivanje imena zaštićenih svedoka. A u stvari, nikakvog otkrivanja imena nije ni bilo, u šta se možemo uveriti pročitavši knjige V. Šešelja. Stvar je, međutim, u tome, što je sud stao na stranu tužilaštva: jer, iako je optužnicu protiv Šešelja podiglo tužilaštvo, nju je utvrdio sud, kao što je izdao i nalog za njegovo hapšenje. A on je to mogao učiniti jedino u slučaju ako postoje ubedljivi dokazi krivice optuženog. Jasno je da je izdajući nalog za hapšenje, sud video da dokaza nema. Zato sada osloboditi Šešelja znači optužiti ne samo tužilaštvo za falsifikovanje dokaza, nego optužiti i sudiju, koji je utvrdio optužnicu i potpisao nalog za hapšenje. A učinio je to niko drugi do O Gon Kvon – sadašnji potpredsednik Haškog tribunala!

Dakle, osnovni problem ne svodi se na tužilaštvo, već na sam tribunal u celini, uključujući sudijski korpus. Da su u MTBJ postojale nepristrasne i nezavisne sudije, one bi odavno već obustavile proces protiv Šešelja i odlučile da se on smesta oslobodi. Ali se mi suočavamo sa nečim drugim: pod presijom neoborivih dokaza o prekršajima i mahinacijama tužilaštva, sud odlučuje da se započne istraga o pitanju treba li sprovoditi istragu (!), ali ne istragu protiv tužilaštva i tužioca, već samo protiv nekih neimenovanih istražitelja. Pri tome sam Šešelj i dalje ostaje u tamnici. U danima osme godišnjice tamnovanja Šešelja, mi vidimo novu spiralu neprincipijelnosti i prestupnosti Haškog tribunala – MTBJ je odbio zahtev Šešelja da ga posete ruski lekari, izjavivši da lekari moraju biti iz zemalja NATO, pa su čak navedene i konkretne zemlje! I učinjeno je to bez obzira na to što član 31 Pravila zatvora MTBJ, koja predviđaju da „optuženi ima pravo na pregled lekara po sopstvenom izboru“. Jedino ograničenje je u preliminarnom usaglašavanju takve posete sa načelnikom zatvora. Obratimo pažnju: ne radi se o dozvoli načelnika zatvora, već samo o preliminarnom usaglašavanju tehničkih pitanja o poseti lekara.

Uzgred, učinjeno je to na pozadini najnovije odgode određivanja lekara za pregled zdravstvenog stanja Šešelja od strane lekara po izboru tribunala. Još u oktobru prošle godine sudsko veće odlučilo je da se izvrši medicinska ekspertiza Šešelja, i da tu ekspertizu urade „svoji“ lekari. Za to im je dato dva meseca, što je već upućivalo da se posumnja u dobru savest sudija. A potom su usledile i sasvim nepristojne stvari. U novembru je rok odgođen na još mesec dana. U januaru ove godine komisija još nije bila formirana, pa je sud pomerio rok na još mesec dana! A tako čudno ponašanje suda objašnjeno je nekakvim tehničkim složenostima u vezi sa naimenovanjem lekarske komisije. Takvo objašnjenje je smešno. Kakve mogu biti složenosti sa naimenovanjem sastava komisije, kada odbijaju ruske lekare? Ili u zemljama NATO više nema lekara? Razlog za takvo ponašanje može biti samo jedan: traže se takvi lekari, koji će biti spremni na profesionalni falsifikat, ili čak i na prestup. Drugih razloga za pronalaženje dvojice-trojice lekara za skoro pola godine jednostavno ne može biti! I, naravno, sve se to čini sa ciljem da se slomi tako efikasna borba, koju Vojislav Šešelj vodi protiv tribunala i onih, koji stoje iza tog tribunala.

Kršenje prava Vojislava Šešelja toliko su obimna i toliko gruba da je čak i predsedavajući sudija na poslednjoj sednici 18. januara izjavio: „Mi smo učinili sve što smo mogli. Sada je sve u rukama sekretarijata“! Sudija je čak predložio da se daljom zaštitom Šešeljevih prava pozabavi Ruski komitet za zaštitu prava Vojislava Šešelja, koji je nedavno osnovan u Moskvi! To je veoma opasan signal. On govori o tome da Šešeljev predmet ne rešava sudsko veće, već tribunal u celini. To je unikatni skandal u istoriji sudskih procesa u MTBJ!

Diveći se hrabrosti i izdržljivosti profesora Šešelja, poželimo mu duhovnu snagu. U MTBJ je ostao samo jedan čovek, koji može pobediti taj zločinački tribunal – to je profesor Šešelj. I mi smo mu zahvalni na toj velikoj borbi. Vojislav Šešelj brani istinu, a to znači da je pobeda njegova.

Prevod Rajko Dosković