Пропаганду о самоизолацији шире они који би да сачувају власт

Сафета Бишевац (Данас)

- Ако мислимо на исту ствар, то је одлична идеја. Дакле, ако мислимо да свим државама на Балкану које се чланице УН треба дати статус кандидата, онда у потпуности подржавам ту идеју. С друге стране, могуће је да Бусек мисли и да Косово добије статус кандидата за чланство у ЕУ, што би представљало већи преседан од признавања једностране независности. По Ахтисаријевом плану НАТО је коначан орган власти на Косову. Замислите кандидата за чланство у ЕУ којег не признаје 150 држава на свету, кандидата који није члан УН и никада неће бити, и кандидата за чланство у ЕУ где највишу власт предствља војно лице НАТО-а. То ипак делује претерано и нереално.

  Пред Србијом и даље, ипак, стоји дилема да ли потписати споразум о стабилизацији и придруживању. Зашто се томе толико противите ако је реч пре свега о трговинском споразуму у коме се помиње Резолуција 1244?

- Прво није реч само о трговинском споразуму већ о јако важном и свеобухватном споразуму који дугорочно и правно регулише односе између две уговорне стране, Србије и ЕУ. Овај споразум говори и о обавези успостављања добросуседских односа Србије у региону, и наравно свако ће одмах помислити да ли ће се то сутра тумачити као обавеза Србије да успостави добросуседске односе са Косовом. Тачно је да у тексту споразума стоји и Резолуција 1244 и ту долазимо до кључног проблема. Државе ЕУ које су признале једнострану независност и тако најгрубље прекршиле Повељу УН и Резолуцију 1244 цинично саопштавају да је независност Косова управо у складу са Резолуцијом 1244. Поучени овим искуством, а имајући у виду да је споразум о стабилизацији и придруживању заиста важан и да има далекосежан значај за Србију, морамо на крајње одговоран начин решити ово питање. Зато сматрам да је прави и једини исправни пут да Споразум о стабилизацији и придруживању допунимо само једном реченицом којом се потврђује да је Косово неотуђиви део Србије.

  Пошто је већина чланица ЕУ признала једнострану независност Косова, колико је тај захтев реалан?
- Ако захтев није реалан, то онда треба да саопшти званичан Брисел. Грађани Србије морају да знају одговор на ово питање. Ништа не сме да остане прикривено. Србија и сваки њен грађанин мора тачно да зна шта ми са ЕУ потписујемо и да ли истовремено потписујемо наставак интеграција и независност Косова. Никада и нико у име Србије не може да потпише међународни споразум за који сваки наш грађанин није потпуно сигуран шта тај споразум значи. Резолуција коју је усвојила Народна скупштина 26. децембра 2007. године изричито забрањује да се са ЕУ потпише споразум који није у функцији потврде да је Косово саставни део Србије. Уверен сам да је право решење да се споразум као што сам рекао допуни једном и важном реченицом, и у том случају такав споразум би гарантовао стабилност и био општеприхваћен у Србији.

  Тврдите да нисте за самоизолацију, да је Србија део Европе, те је природно да настави процес евроинтеграције. Како је то могуће ако будемо пред избором Косово или Европа? Да Србија не остане и без Европе и без Косова?
- Србија никада неће остати без Косова осим ако сама Србија не призна ову НАТО творевину. Верујем да у Народној скупштини Србије никада неће бити већине за такву одлуку. Један страни политичар је добро рекао да није и не може бити Србија изолована, већ је лажна држава Косово више него изолована јер више од 150 држава признаје Србију у њеним легитимним међународним границама. Што се тиче пропаганде о самоизолацији реч је, нажалост, о покушају да се у Србију поново уведе застрашивање грађана као најгори начин чувања власти. Србија заиста мора бити слободна и демократска земља и једном заувек мора престати застрашивање грађана да ће бити смак света ако дође до смене власти. Кључни принцип демократије је изборна сменљивост власти и веома је опасно заборавити на овај принцип.

  Шта је алтернатива уколико Србија не настави пут ка ЕУ? Русија је далеко, а ускоро ћемо бити окружени државама чланицама НАТО, ЕУ или кандидатима за чланство?
- Све партије у Србији су се изјасниле за европске интеграције и око тога нема ни најмањег спора. Спор настаје око питања да ли је реч о целој или преполовљеној Србији на том европском путу. Никада Србија неће ући ни у ЕУ ни било где другде ако се одрекне једног дела територије. Јер, ако се данас одрекнемо Косова, сутра ћемо се по том принципу и успостављеном обичају одрећи Војводине, а прекосутра неког трећег дела наше земље. На крају више неће бити ништа од Србије, па она неће нигде ни ући. Зато као што за грађане Француске или Аргентине само Француска и Аргентина немају алтернативу, тако и за нас само Србија нема алтернативу. Полазећи од овог принципа ми хоћемо и желимо одговорно да разговарамо са ЕУ и са свима другима о нашим међусобним односима. Да не говорим о томе да смо посебно заинтересовани за јачање економске сарадње са земљама ЕУ.

  До сада је око 35 држава признало независност Косова. Очекујете ли да тај број порасте?
- Циљ САД и НАТО је био да у првих месец дана 100 држава призна једнострану независност. Вршили су невиђен притисак на све државе да прекрше Повељу и Резолуцију 1244, али њихов учинак се свео на 35 држава које су поклекнуле пред овом политиком силе. Пошто САД и НАТО неефикасно троше огромну енергију како би натерале неку земљу да призна постојање лажне државе, верујем да им се стално врзма мисао како би све муке нестале када би некако измамили макар и индиректан потпис Србије. Најновији покушај је са Соланиним споразумом који се нуди на потписивање за Ускрс. Рачунају да би са неким потписом Србије кренуо да се подиже овај садашњи мали број држава.

  Ви и Томас Флајнер сте помињали разне могућности покретања судских спорова против земаља које су признале независно Косово. Која је најизгледнија варијанта и шта би Србија тиме добила?
- Томас Флајнер је изузетан стручњак који заиста има светски ауторитет и углед. Често разговарам са њим шта је најбоље да урадимо и који је најбољи пут за остваривање наших интереса. Наш заједнички је став да Србије мора да покрене тужбе пред Међународним судом правде и верујем да ће то нова влада одмах и урадити. Најјаче оружје које Србија има у одбрани Косова је међународно право. Од самог почетка сам то поставио као прво начело наше косовске политике и потпуно природно и логично произилази да из тог нашег упоришта сада преузмемо даљи корак и сагласно међународном праву тужимо државе које су противправно признале постојање државе на територији Србије.

  Да ли ће Србија организовати одржавање избора 11. маја и у српским срединама на Косову, поред противљења Унмика? Неки међународни представници тврде да би то било супротне Резолуцији 1244?
- На претходним председничким, као и на претходним парламентарним изборима, као и на референдуму за Устав Србије потпуно нормално су учествовали и наши грађани на Косову и Метохији. Тако ће се и сада 11. маја одржати парламентарни и локални избори на Косову и Метохији.

  Када ће Србија вратити амбасадоре у земље које су признале независност Косова?
- После подизања тужби пред Међународним судом правде треба сагледати и след свих наших даљих корака.

  Ваша коалиција у овој кампањи углавном напада ДС и говори о Косову. Зашто су остале актуелне теме, скупоћа или напади на судије, на пример, у другом плану?
- Пошто сам одлучио да вратимо народу мандат и да се распишу избори јер сам изгубио поверење у бивше коалиционе партнере ДС и Г17 да су спремни да наставимо да водимо досадашњу државну политику у одбрани Косова, сасвим је природно да је то у изборној кампањи једна од главних тема. Претпостављам да се десило да је опозиција оборила Владу да би онда то било сасвим другачије. Наравно, ту су и друге теме јер сматрам да нова државотворна и национална влада има четири важна циља. Поред Косова и уласка целовите Србије у ЕУ, ту су још и два подједнако важна циља. Реч је о снажном економском развоју Србије и социјалној правди, како би наши грађани живели боље. Четврти циљ је још одлучнија борба против криминала и корупције, јер морамо живети у правној сигурности и павној држави. Ова четири циља нове владе видим као међусобно повезане и као једну јединствену целину. Ради се о добру Србије и добробити свих наших грађана.

  Недавно сте у Београду разговарали са председником и потпредседником Европске народне партије Вилфридом Мартенсом и Виктором Орбаном. Да ли је тачно оно што су неки медији објавили да су вас убеђивали да никако не формирате коалициону владу са СРС након 11. маја и да се "вратите" на европски пут?
- Неки медији су најпре јавили да је ДСС избачена из ЕПП. После демантија који је стигао из ЕПП појавиле су се нове интриге како ће председник ЕПП доћи у Београд да ДСС, како кажете, врати на европски пут. После састанка ДСС је издао саопштење у коме је наведено тачно о чему смо разговарали, и тиме смо вероватно разочарали све који су очекивали да је уопште могуће да се у међународној партијској сарадњи између ДСС и њених партнера води таква врста разговора. Друга ствар је што би наравно Мартенс волео да ДСС победи партије које припадају конкурентској Социјалистичкој интернационали. Када разговарамо ми за њих имамо и једно посебно име, али да о томе сада не говорим.