Približavanje NATO prirodan tok stvari u Evropi

(Pres, 9.1.2010)

Ministar odbrane Dragan Šutanovac navodi da Srbija ne mora da postane članica NATO da bi bila deo EU. Ali ističe da je približavanje NATO "prirodan tok stvari u Evropi". On dodaje da je pitanje ulaska Srbije u NATO ne samo političko, već i ekonomsko, i naglašava da Srbija, odnosno Vojska, pre NATO treba da iskoristi sve prednosti Partnerstva za mir.

- Istina je da Srbiju niko ne uslovljava da uđe u NATO kako bi postala članica EU, ali je istina i da ukoliko želimo da u Srbiji uspostavimo evropske sisteme vrednosti, to podrazumeva i evroatlantski sistem bezbednosti. Srbija je u ovom trenutku članica Partnerstva za mir (PZM), kao što su i Irska, Austrija, Finska, Švedska, koje imaju razvijene armije, ali nisu u NATO. Za Srbiju članstvo u NATO nije nužno, ali Partnerstvo jeste.

Šta je bolje za Srbiju: vojna neutralnost ili ulazak u NATO?

- Najbolji odgovor na ovo pitanje treba da daju oni koji se bave realnim životom u Srbiji, a to su ljudi iz privrede i bezbednosti. Ako se pitamo da li je NATO dobar za Srbiju, možda je pravo pitanje da li je bolje da nekretnine u Srbiji vrede više ili manje, da Srbija ima bolji ili lošiji kreditni rejting, da smo integrisani lideri u regionu ili izolovano ostrvo...

Hoćete da kažete da bi ulaskom u NATO cene nekretnina skočile?

- Ako Makedonija u reklami koju emituje u svetskim medijima naglasi da je "kandidat za EU i NATO", znači da su svesni koliko je to bitno i da time podižu svoj rejting. Hrvatskoj je za jedan stepen skočio kreditni rejting u danu kada su dobili Akcioni plan za priključenje NATO. Rumunija i Mađarska su imale višestruko veće investicije u godinama nakon dobijanja članstva nego ranije.

Šta Srbija gubi u slučaju da uđe u NATO?

- Ne vidim nijednu negativnu pojavu po Srbiju.

Pa, u čemu je problem, zašto ne predložite da uđemo u NATO?

- Srbija ima objektivan problem, bombardovanje pre 10 godina. Mislim da ćemo o toj temi morati da razgovaramo, pre svega imajući u vidu da svi želimo da poboljšamo životni standard u Srbiji. Ali, danas je najvažnija potpuna participacija Srbije u PZM.

Da li o ulasku u NATO razgovarate na sastancima državnog vrha?

- Diskusija o ovom pitanju se odvija u dve ravni. Jedna je bezbednosna, a druga spoljnopolitička. Srbija, ako želi da bude lider u regionu, pre ili kasnije moraće aktivnije da se uključi u tzv. sistem evroatlantske bezbednosti. Sa spoljnopolitičke strane, Srbija ima interes da sačuva Kosovo i Metohiju i postoji viđenje da bi svako dalje približavanje NATO ugrozilo taj interes.

Da prevedemo, vi kažete da bi Srbija imala problem sa Rusijom oko ulaska u NATO, jer nas oni podržavaju u vezi sa Kosovom?

- Ne vidim da Rusija ima problem sa Bugarskom koja je u NATO. Vidim da je Rusija potpisala sa Bugarskom sporazum o gasovodu "Južni tok", vidim i da je Hrvatsku, članicu NATO, posetio Vladimir Putin... Sa ove pozicije ne vidim kakva bi to bila šteta.

Niste odgovorili da li bismo imali problem sa Rusijom oko NATO?

- Naprotiv, mislim da svima koji su prijateljski nastrojeni prema Srbiji ne može da smeta ukoliko Srbija želi da se razvija u pozitivnom pravcu. I nijedan naš prijatelj ne može da bude protiv nas ukoliko mi želimo našim građanima da omogućimo bolji život. Interes građana Srbije ne sme da bude smetnja saradnje sa bilo kim.

Kako Vojska reaguje na pitanje ulaska u NATO?

- Vojska izvršava naređenja, ali Vojska može da pomogne da se u Srbiji bolje živi i bez članstva u NATO. Vojska ima razvojne mogućnosti, ona se bavi i naučno-tehničkim razvojem. Kada Vojska otvori neku svoju bazu, čitav region se ekonomski i bezbednosno osloni na nju. Očekujemo da će tako biti i na jugu Srbije, gde smo nedavno otvorili bazu "Jug". Vojska je ogroman spoljnopolitički potencijal, a činjenica da učestvujemo u mirovnim operacijama u svetu pokazuje koliko doprinosimo poboljšanju ugleda naše zemlje. Sa Norveškom smo od prošle godine u Čadu, a Norveška ima najveću investiciju u Srbiji – „Telenor". Sa Španijom planiramo učešće u mirovnoj misiji, a ona je sada preuzela predsedavanje EU. Samo u prošloj godini osam ministara odbrane bilo je u Srbiji, a ja sam imao 18 poseta inostranstvu. Sve to govori o mogućnostima Vojske da se unapredi saradnja sa drugim državama, a istovremeno poboljša život u Srbiji.

Namenska industrija bila je u prošloj godini najbolji deo naše privrede, jer ste sklopili ugovore vredne više od milijardu dolara za izvoz oružja i opreme.

- Evidentno je da je naša odbrambena industrija napravila veliki prodor na inostrano tržište. Jedan od prioriteta rada Ministarstva bio je da promovišemo našu odbrambenu industriju, i uz veliki broj putovanja koje sam imao, angažman naših vojnih izaslanika i ambasadora, sada imamo ugovore koji su rekordno veliki, čak i u odnosu na bivšu SFRJ. Najveći poslovi su nam u Iraku, Alžiru, Egiptu, otvaraju se mogućnosti u Libiji, a nadamo se i Kuvajtu. Možda najvažnija karika u odnosima naše vojske i namenske industrije sa armijama tih zemalja jesu stotine stranih oficira koji su se školovali na našoj Vojnoj akademiji.

Profesionalizacija Vojske treba da se završi do kraja 2010. Šta to znači?

- To znači da od 2011. više neće biti obaveznog služenja vojnog roka. A oni koji to budu želeli imaće mogućnost da prođu obuku i da na kraju dobiju sertifikat.

A kako će da izgleda profesionalni vojnik Srbije, kolika mu je plata, ima li stan...

- Profesionalni vojnik Srbije sklapa ugovor na određeno vreme, ukoliko se pokaže kao dobar može da dobije mogućnost da se aktivira kao podoficir. Plata profesionalnog vojnika je trenutno oko 300 evra, a oni nemaju pravo na rešavanje stambenog pitanja.

Izvinite, a ko će vam se javiti za platu od 300 evra?

- Ne mislim da je 300 evra jedini imperativ, a da će glavni, kao i svuda u svetu, biti odlazak u mirovne operacije. Tu već govorimo o zaradi od 1.500 do 3.000 dolara mesečno, plus plata koju dobijaju u Srbiji. Pouzdano znam i da u pojedinim zemljama čak postoji i korupcija za odlazak vojnika u mirovne operacije.

Koliko će biti otkaza u vojsci?

- Mi smo u prethodnoj godini otpustili oko hiljadu ljudi iz Zavoda u Čačku i Batajnici, kao i oko 460 radnika koji su radili u vojnim ustanovama. Postoje mesta koja ukidamo, ali oficirima koji su sposobni za dalji rad nudimo druge pozicije. S druge strane, zapošljavamo i veliki broj ljudi, pored profesionalnih vojnika, biće potreba u VBA i VOA i sektorima unutar Ministarstva. I sa ovim restriktivnim budžetom, verujem da ćemo biti jedan od najvećih poslodavaca u ovoj godini. Suština je u tome da smanjujemo administraciju, a povećavamo brojčano stanje operativnih snaga!

Glavni zadatak Srbije jeste hapšenje Ratka Mladića. Šta vi radite na potrazi za njim?

- Nisam uključen u dnevnooperativne poslove. Deo akcionog tima je Vojnobezbednosna agencija, koja radi svoj deo posla. Ono što je meni važno jeste da smo ispunili obećanje - da niko više neće imati sumnju da Vojska čuva Mladića! Kada će Mladić biti uhapšen, teško je predvideti, ali mislim da je i juče kasno.

Vi ste i potpredsednik DS-a, šta očekujete od izborne skupštine stranke?

- Ne očekujem nikakve tenzije, mislim da je stranka stabilna i trenutno u državnim institucijama radi najbolje što može i u interesu građana Srbije.

Mislite li da DS treba da se promeni?

- Svi treba da se menjamo. Predstoje nam promene koje se tiču naših programskih dokumenata, verovatno i Statuta. Ali, kao potpredsednik DS-a o tome ne bih pričao u javnosti, već ću svoje stavove izneti na stranačkim organima.

O SNS?

- Jako je dobro što danas u Srbiji možete da čujete mog oponenta Aleksandra Vučića kako kaže da Srbija mora da ima najbolje odnose sa SAD i da ne treba praviti mitinge kad dođe do hapšenja Ratka Mladića.

O povratku Šešelja?

- Biće interesantno kada se Vojislav Šešelj vrati u Srbiju. Očekujem da ćemo konačno čuti istinu o prošlosti SRS-a, ali štošta i o SNS-u. Naravno, i TV duele između Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja ću gledati kao trenutak istine.

O Čedomiru Jovanoviću?

- Politika koju zagovara predsednik LDP-a Čedomir Jovanović je u stvari politika najbliža onome što u Srbiji propagira nevladin sektor. I mislim da tako nešto u Srbiji treba da postoji. On ne predstavlja opasnost po DS.

Susret sa Robertom Gejtsom?

- Sastanak sa državnim sekretarom za odbranu SAD Robertom Gejtsom pamtiću po nekoliko stvari. Po iznenađujućem protokolu, policijskoj motornoj pratnji, koja je u SAD privilegija malog broja gostiju, po srpskoj zastavi ispred Pentagona. Ali najzanimljivija stvar bila je što nam je Robert Gejts ispričao da je sa svojim saradnicima razgovarao na, kako kaže, srpsko-hrvatskom, koji je učio još sedamdesetih godina.

Hoćete li se kandidovati za potpredsednika?

- Nikada se nisam kandidovao za potpredsednika, a ako me stranački odbori opet budu predložili, sa velikim zadovoljstvom ću ponovo prihvatiti. Za mene je ta funkcija od najvećeg značaja i najveće časti, od svih koje sam do sada obavljao.

Da li Vam smeta to što DS povezuju sa korupcijom?

- To je stvar koju treba u 2010. godini da demistifikujemo. Mi smo prvo bili domaći izdajnici i strani plaćenici, a trebalo nam je nekoliko godina da pokažemo da to nije tačno. DS nije stranka korupcije, a to što neki mediji bez dokaza optužuju neke u DS za korupciju...

Ne treba mediji da optužuju nikog, DS-u je dovoljan predsednik Boris Tadić, koji najviše optužuje DS...

- Predsednik kritikuje, a to nema veze sa korupcijom. Predsednik Tadić neće štititi nikog ko se bavi kriminalom, što je i pokazao. A kritika koju uputi predsednik u medijima se predstavi kao optužba.

Srpska bespilotna letelica na proleće?

- U ovoj godini Ministarstvo odbrane priprema veliko iznenađenje. Na proleće ćemo promovisati novi proizvod – bespilotnu letelicu koja je proizvedena u našem Vojnotehničkom institutu! Uveren sam da će ovaj proizvod još više podići ugled našeg sistema odbrane u svetu. U posetu Srbiji 18. januara dolazi ministar odbrane Crne Gore Boro Vučinić, kada će biće stavljena tačka na šest aviona tipa "galeb" koje će dobiti Vojska Srbije, a biće pušten u rad simulator leta koji smo dobili od Vlade CG.

Da li Vam smeta što niste na listama najpopularnijih političara?

- Političar koji misli da popularnost donosi podršku vara se. Najveći političar za mene, o kome čitam intenzivno u poslednje vreme, a ujedno i vojskovođa, bio je Kemal-paša Ataturk. Da je u vreme kad je modernizovao Tursku rađeno istraživanje, on bi sigurno bio najnepopularniji političar na svetu! Prevođenje Turske u sekularnu državu, menjanje pisma u evropsko, sve su to stvari koje nikad ne bi imale podršku većine. Znate li da je od 15 državnika koji su ubijeni u atentatu u Evropi, šest iz Srbije! Od Karađorđa do Zorana Đinđića, i svi su bili reformatori. Drago mi je da Vojska napreduje i da ima najveće poverenje naroda. Dokle god bude tako, a podsetiću vas da se svi slažu da je vojska ponovo na mestu koje joj pripada, mene neće brinuti lična popularnost.

O generalu Zdravku Ponošu?

- Sve što sam imao da kažem o generalu Zdravku Ponošu rekao sam pre godinu dana na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost. Meni je najvažnije da su u Ministarstvu bile dve kontrole, od kojih jedna na moj poziv, budžetska inspekcija Ministarstva finansija i državna revizorska, koje su dokazale da optužbe koje su tada iznete ne stoje. Šta će posle penzionisanja biti s njim, nije sfera mog interesovanja. Ukoliko neko od mojih kolega smatra da može da mu pomogne, neka mu pomaže. Ja ga nisam ni postavio za načelnika Generalštaba, niti sam ga smenio.

O fotografisanju sa Silviom Berluskonijem?

- Kada smo pre zvaničnog fotografisanja sa italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem ušli u salu gde je bilo obeleženo ko će gde stajati, pogledao sam gde je moje ime i video da se nalazi odmah iza premijera. Ukazao sam protokolu da to nije dobro i ispostavilo se da nije. Ali, posle fotografisanja Berluskoni mi je na kraju rekao: "Izvinite, gospodine ministre", i priznao da je moje premeštanje bila šala. To i jeste bilo duhovito, svi smo se smejali i nikome to nije zasmetalo. Mislim da je Berluskoni čovek koji vrlo vešto manipuliše javnošću i medijima.

(Razgovor vodio S. Marjanović)