Prenosimo | |||
Pokušao bih da napišem rezoluciju s Briselom |
nedelja, 29. avgust 2010. | |
(Politika 29. 8. 2010) Čini mi se da sam uspeo da ubedim EU da više ne mora da podržava nekoga od kandidata na izborima, da smo svi mi koji nešto značimo na političkoj sceni otprilike sličnih stavova, ali se kao ljudi razlikujemo „Nemojte da budem ja gavran koji unapred donosi lošu vest. Daj bože da mi imamo većinu za tu rezoluciju na Generalnoj skupštini UN. Mislim da mi tu većinu imamo u glavama naroda i državnika koji predstavljaju narode u GS UN, ali da na glasanju, ako budemo otvoreno imali suprotstavljen stav SAD, EU, Japana, ne možemo da obezbedimo većinu za taj tekst rezolucije”, kaže Tomislav Nikolić, lider Srpske napredne stranke, u razgovoru za „Politiku”, odgovarajući na pitanje kakav ishod u GS UN očekuje. „Žao mi je ako nismo ni pokušali da sačinimo nekakav tekst rezolucije koji bi mogao da prođe među članicama Evropske unije. Tako bi sigurno imao većinu i u GS UN”, ističe Nikolić. Mislite li da je moguće napisati takav tekst rezolucije s predstavnicima EU koji bi odgovarao i našoj zvaničnoj politici prema Kosovu i onome što oni žele? Znate šta, mnogo toga vam izgleda nemoguće dok ne počnete da radite. Znači, niko nema pravo u ime Srbije da kaže „nismo hteli da s njima pišemo rezoluciju, ne slažemo se i nemoguće je napisati”. Ne. Može da mi kaže „pokušali smo i nemoguće je napisati”. To bih prihvatio. A „nismo pokušali zato što je nemoguće” – to ne prihvatam. Vi biste pisali rezoluciju u konsultacijama s Briselom? Da. Svakako da bih pokušao. Zato što želim da rezolucija prođe, a ne da je samo predstavljam u Srbiji. Bojim se da je ovaj potez, koji je dočekan jako loše od strane EU, u stvari potez za domaću upotrebu. Sve mi se čini da će neko tog dana, posle direktnog emitovanja govora predsednika Republike i posle glasanja reći: Evo vidite da smo sve pokušali i da nismo uspeli. Znači, politika koju Srbija danas vodi mora da vodi računa o tome šta misle ljudi u EU. Ili, možda, neće da vodi računa, ali neka to onda kažu naglas, javno. A ne da nam govore da ćemo iduće godine dobiti status kandidata, da ćemo za neku godinu biti član, a da istovremeno ovako drsko zabodu prst u oko EU. Sad smo tu gde smo i šta sad? E sad nam treba nacionalni konsenzus. Znači, mi moramo da shvatimo da je stabilizovana nekakva kosovska vlast na KiM, ali da mi ne smemo da priznamo nikada da je to postala država. I da mi moramo po svaku cenu da očuvamo pravni suverenitet nad četiri opštine na severu KiM. Da treba da se razgovara s predstavnicima velikih sila, da se upozore da Albanci to ne mogu da preuzimaju, inače ćemo zaista ući s njima u žestok sukob, sukob koji bi podržala SNS. Bilo kojim sredstvima? Država mora da brani severno Kosovo, a SNS će joj pomoći. To sam rekao u Skupštini Srbije, ne morate uopšte to da izvlačite. Rekao sam jasno i glasno. Znači, mi očigledno više ne možemo da naplaćujemo poreze na KiM, ne možemo da sprovodimo svoje zakone, svoj Ustav, ja to sve priznajem. Ali još uvek je to naša teritorija, dok se ne nađe taj čovek koji bi rekao da to više nije naše i potpisao to kao zvanično izabrano lice. Pa i to bi palo na Ustavnom sudu, pošto Ustav Srbije jasno definiše KiM kao deo teritorije Srbije. Dakle, bez razgovora, pod zaštitom Ruske Federacije, sa svim velikima u svetu, bez ozbiljnih razgovora o tome šta je sudbina KiM, šta je sudbina Srbije, šta je sudbina Albanaca na KiM, i kako možemo da uđemo u EU, ja dalje ne mogu da vam dam konkretno rešenje. Ali očigledno da je rešenje negde takvo da svi budu pomalo nezadovoljni. Znači, SNS nema sada nekakav jasan plan za Kosovo? Ja sam svoje planove iznosio predstavnicima EU, u razgovorima s njima. Nekoliko modusa. Jedan je bio „kiparski model”. Rekli su: primenjen je jednom i više nikada. Onda sam pitao može li sledeće: da budemo primljeni u EU zajedno s KiM u svom sastavu, a da istovremeno damo KiM tu suštinsku autonomiju koja bi mogla da znači sve – da bude evropski region, koji će Evropa, mimo nas, posebno da podiže, neguje, izdržava, hrani, razvija mu demokratiju, slobodu medija, vladavinu prava… Dakle, od tih planova ništa se sada ne može primeniti, jedino preostaju ovi razgovori koje ste pominjali? Tako je. Da se razgovara i da se obavezno dođe do rešenja. Vidite, nezavisnost je udarila u zid. Zid se zove Savet bezbednosti UN. Tamo imamo dovoljno država koje će staviti veto na prihvatanje nezavisnosti. Znači, EU treba da shvati – taj zid ne može tek tako da se ignoriše. Neke države su priznale nezavisnost, ali to nije to. Šta ako vi budete na vlasti i postavi se uslov EU ili Kosovo? Pa kako to da deset godina DOS-u nisu postavili taj zahtev, a meni će da postave? Možda ćemo u tom trenutku biti nadomak ulaska u EU i možda to tada, kako se spekuliše, bude postavljeno kao uslov? Ako postoji taj uslov, to treba da nam kaže Boris Tadić. Da se ne igramo ovde. Neka nam kaže jasno i glasno: postoji taj uslov, šta da radimo? Ako nam kaže da ne postoji, pa neće EU ni meni moći da ga ispostavi. Ali, iz Brisela poručuju da je kao jedan od uslova za približavanje EU potrebna dobrosusedska saradnja u regionu? Pa države koje su priznale Kosovo traže od nas da dobro sarađujemo s Kosovom, to je normalno. Države koje forsiraju nezavisnost neka forsiraju i dalje. Ne možemo mi s njima da se posvađamo. Ali, što se tiče odnosa sa institucijama na KiM, toga nema i ne sme da bude. Znači, zvanični Beograd ne treba da ima kontakte sa institucijama u Prištini. Ni Srbi s KiM ne treba da imaju te kontakte? Nemojte da mi mešate Beograd i Srbe na KiM. Srbi na KiM žive u teškim uslovima, moraju da sarađuju sa onim ko im daje struju, vodu… A zašto vlada u Beogradu mora da sarađuje s njima? Ima specijalnog predstavnik UN na KiM, s njim treba da sarađuje. Ima Kfor, ima Euleks. Ni vi ne mislite da treba da se razgovara o tehničkim pitanjima, bez uključivanja pitanja statusa? Što da se igramo žmurke? Razgovor o tehničkim pitanjima je razgovor s državom koju ste već priznali. Hajde da rešimo prvo da li postoji ta država, pa tek onda s njom tehnička pitanja. Nekako se iz ove dosadašnje priče stekao utisak da ste mnogo gorljivije za EU od pojedinih predstavnika aktuelne vlasti. Zato što su oni zabrljali. Nisam ja gorljiviji. Ja sam za EU kao i svaki drugi građanin. Ako zaista imate u vidu da bi moglo nekoliko milijardi evra investicija da uđe u Srbiju, ako imate u vidu da uz pomoć kredita iz EU možemo da proizvedemo za istočna tržišta robu koju mi danas nemamo, ako imate u vidu da ništa drugo ne možemo da očekujemo i da nam je situacija sve teža i teža, onda je jasno da mi treba da budemo u toj EU. Do mere dokle to naš ponos dozvoljava, da ne uđemo tamo kao robovi, ja to prihvatam. Zašto su protiv ulaska u EU mnogi iz vlasti? Pa zato što je tamo nemoguće da partije kontrolišu javna preduzeća, da partije raspolažu ogromnim novcem građana mimo volje građana, ili da zapošljavaju svoje ljude a da za druge uopšte nema posla, zato što je tamo nemoguće da promenite 700 sudija, da ih za noć oterate s posla… Možete li s takvim stavovima vi zapravo da budete adut Evrope pred naredne izbore ili nekakvo sredstvo pritiska na aktuelnu vlast, u stilu – evo, sad imamo nekoga ko je kooperativniji od vas? Evropa je makar deset poslednjih godina imala svoje miljenike u Srbiji i svi ti miljenici Evrope bili su moji protivkandidati – ili za predsednika republike ili kao stranački, na izborima za parlament i nikada nisu dobro vladali. Ja ne tražim da budem kandidat Evrope, niti evropski miljenik, niti nekakva pretnja ovima da treba da rade bolje inače ću ja da pobedim. Znači, olakšavajuća okolnost za mene u svemu ovome je to što više EU neće biti moj suparnik. Ovim svojim stavovima ja sam, čini mi se, uspeo da EU ubedim da više ne mora da podržava nekoga od kandidata na izborima, da smo svi mi koji nešto značimo na političkoj sceni otprilike sličnih stavova, ali se kao ljudi razlikujemo. Ali to neka procenjuju birači, a ne EU. Kada će biti održan najavljeni miting opozicije u Beogradu? Mi smo pre više meseci govorili o tome da jednim mitingom u Beogradu, prvo, pokažemo snagu opozicije, a potom da sublimiramo sve ove zahteve za novim izborima. Sada je neko od novinara to izvadio iz svoje beležnice iako se o tome nije govorilo već 2-3 meseca. Možda ćemo da ga održimo, možda nećemo. Nas zanima hoće li biti ogreva, mleka… Znači, nije izvesno da će tog mitinga biti? Pa nismo se još ni o čemu dogovarali. Za dobar miting treba mesec dana pripreme. Postoje li neki kontakti između Vas i Vojislava Koštunice, postoji li mogućnost saradnje s DSS-om? Izgleda da ste se razišli i po pitanju Kosova i EU? Demokratska stranka Srbije pokušava da predstavi kao da je sad došla do neke naknadne pameti. To je stranka koja je bila na vlasti i radila sve ono što radi današnja vlast, zajedno s njom. To je stranka koja je dovela do parafiranja SSP-a a onda odjednom postala protivnik EU, iako je EU od 2001. zastupala nezavisnost KiM. Ali, ipak su postavili neke granice. Razišli su se s DS-om i raspisali izbore upravo zato što se nisu slagali… Ne, nego su raspisali izbore ubeđeni da će da pobede. Kao što ih je Milošević raspisivao 2000. godine. Dakle, potpuno otvoreno, bez želje da uništavam političke suparnike, a to veliki mogu, ja sam ponudio otvorenu saradnju DSS-u. Ona taj poziv na saradnju nije prihvatila. Kad mi pravimo veliku akciju oni pozovu dan pred skup ili miting i pitaju „je l’ može neko naš da dođe”. Kad oni prave nekakav događaj, onda su sami u tome, da pokažu kako niko o tome ne brine, samo brinu oni. Uz to, sporadično nas napadnu u novinama. Ja imam mnogo strpljenja, imam mnogo živaca, više od, čini mi se, svih članova stranke, koji me upozoravaju da to ne vodi ničemu. Ali, i meni se čini da je DSS zatvorila vrata za saradnju sa SNS-om. Tako da ih ja više neću zvati da organizujemo nekakve akcije. Ali, odazvali biste se eventualnom pozivu s njihove strane? Ali ja taj poziv nikada nisam dobio. A ako dobijete? Pa ne verujem da oni mogu toliko da se promene da počnu da rade ozbiljno. Oni rade samo da bi sebe podigli ili sačuvali. Oni zapravo, kako se može videti u medijima, govore da im nije jasno kakva je vaša politika po pitanju Kosova i EU? To što njima nije jasno ja ne moram ni da im objašnjavam. Ankete govore da smo mi to objasnili narodu uglavnom dobro. A to što DSS ili neki njegovi zvaničnici nisu shvatili, to je samo njihov problem. Dakle, DSS mora da ima iste nacionalne stavove i kad je na vlasti i kad je u opoziciji. Ne može prelaskom u opoziciju da okrene novčić pa da napada sve ono što je sama radila do samog tog časa dok se nije promenila vlast. Šta to znači – da ne želimo u EU? A gde ćemo? Je l’ zna DSS gde ćemo? Šta to znači – odbranićemo KiM? Je l’ zna kako? Ja ne znam njihovu politiku. Oni moju vide. Mogu da je kritikuju koliko god hoće, imaju pravo na to. Ali oni moju politiku vide. Ja nisam ni s kim u svetu u sukobu. I ne mogu da kažem da sa EU treba da prestanemo da razgovaramo. Očekujete li da možete bez DSS-a doći u situaciju da formirate vladu posle sledećih izbora? Ja mislim da nam DSS ne bi puno ni pomogao. I dalje se spekuliše da je vrlo moguća vlada DS-a i SNS-a iako to i jedni i drugi uglavnom pobijaju. Možete li definitivno da kažete da posle sledećih izbora sigurno neće biti takve vlade? Pošto je moj stav da bi ta vlada pomogla DS-u da opere savest, onda sami razmislite da li je moguća ta vlada. A što bih ja služio DS-u da opere savest? Ne, ona mora da prođe kroz iskušenja koja se zovu opozicija. Opozicija, nakon što si bio loša vlast. Znači, ne postoje okolnosti pod kojima biste napravili s njima vladu? Mislim da ne. (razgovor vodila: Biljana Baković) |