Pajtićevo Biti il’ ne biti

A šta mu je greh? To što je sledio ''slovo zakona'', stvorio i usvojio Statut u pokrajinskoj skupštini, očigledno naivno misleći da se to uklapa u stranačke okvire i strategiju? Nemoguće! Zar su to oni isti ljudi kojima je dizao rejting u Pokrajini - skupljao glasove i donosio pobede? Pa Tadić ne bi došao na Vlast, da nije bilo njega i vojvođanske podrške i glasova. Zar se tako vraća sav onaj trud i zalaganje - nagrađuje partijska poslušnost?

Boris Tadić je već izvesno vreme ljubomoran na uspeh i popularnost Bojana Pajtića. Bojan Pajtić je na pokrajinskim izborima odneo ubedljivu pobedu - procentualno nadmašivši i rezultate Tadića. Zbog svega je bio odlučio da Bojana podvede strožijoj kontroli - nudeći mu mesto premijera Srbije. Ovaj je to mudro odbio, sluteći ''svilen gajtan'' koji mu se sprema u Beogradu.

Bojan Pajtić je odabrao da ostane na mestu pokrajinskog Premijera i nastavio da radi u zacrtanim smernicama. Ili je bar mislio da su one zacrtane - da postoji zakon i procedura. Kako se vidi, skrenut je sa ''kursa'' na mrtav kolosek. Tadićeva ''centrala'' mu je totalno pomela ugled i kredibilitet kod Vojvođana. NAMERNO! Sa ciljem, da ga ''sklone'' - jer je zasenio ''manekena'' Tadića u Vojvodini.

Bojan Pajtić je danas na raskrsnici: ostati i boriti se, ili se povući. Ukoliko izabere prvu opciju - gotovo je izvesno da će pocepati DS. Ali, da li je DS bitniji od Vojvodine? Da li je DS bitniji od Života? Kod razumnih ljudi - svakako ne. Principijelnih pogotovo. A Pajtić je pokazao svoju doslednost i principijelnost kada je Vojvodina u pitanju, jer je on deo svog posla - obavio.

Ustvari to što radi Tadićeva frakcija je izdaja.  Niska - podla, srbijanska izdaja - kada Miloš Obrenović kumu Karađorđu odseca glavu i šalje je u Stambol - radi komada vlasti. DS je i inače prenaduvani balon vođen interesima tajkuna - truo iznutra, izrovaren frakcijašenjima i aferama. Tadićev DS je stranka bez političkog kursa i opredeljenja - vođena oportunizmom i prostim nagonom za Vlašću. Odavno su napuštene pozicije i smernice Zorana Đinđića (ako su i onda postojale). DS je daleko od demokratskih principa sadržanih u njenom nazivu. Ona je stranka Desnog nacionalnog Centra - centralističkog, konzervativnog opredeljenja - vođena interesima srpskog tajkunskog kapitala. Brojnost i aktivnost članstva je u velikoj meri INTERESNA - vezana za poslove, radna mesta, usluge - koje im je stranka obezbedila - a koje ''naplaćuje'' u vreme izbora. DS je frakcijski podeljena na - vojvođanski - beogradski i srbijanski ''tabor'', koji su u stalnim interesnim trvenjima. Vezuje ih jedino zajednička želja za Vlašću i beneficijama koje ona sobom nosi.

DS ima i podršku (ali ne totalnu) diplomatskih krugova - jer je procena da je ona ''fleksibilnija'' u odnosu na druge politiške opcije u Srbiji: podložnija (barem retoričkoj) saradnji . Ipak, Tadićevo stalno koketiranje sa Putinovom Rusijom i tiha pretnja ''alternativom'' EU, ne nailazi na velike simpatije Zapada. No, birati između njega i ''babaroge'' Nikolića - Zapad nema puno opcija. Na stranu to, što je Nikolić (kao uoostalom i čitava politička scena Srbije) veštački produkt stvoritelja, Državne Bezbednosti - da bi se kreirala iluzija pluralne, različite politike u Srbiji. A realnost je da Tadić i Nikolić pregovaraju o postizbornoj koaliciji (ili podeli plena) u izborima na Voždovcu i u Zemunu - na isti onaj način kako je Novi Sad svojevremeno bio predat na upravljanje Radikalima. Političko-interesna igra namenjena domaćoj naivnoj javnosti i inostranim (ambivalentnim, nezainteresovanim) krugovima. Jer, dok nema rata - dok nema zveckanja oružjem i etničkog čišćenja - dotle je međunarodna zajednica mirna. S tim da Srbija pazi da ne postane ruski politički i vojni poligon kojim će prkositi i pretiti Zapadu. A prodaja i preuzimanje strateškog resora Energetike je upravo početak ''kubanizacije'' Srbije od strane Putinove Rusije, što navodi Zapad na razmišljanje. Zbog svega je usledila i nedavna poseta potpredsednika SAD, gdina Joseph Biden-a. Da utvrdi da li je Srbija pod Borisom Tadićem ''na kursu', ili ne'. Od čega naravno zavisi politika - i što je još bitnije finansijska pomoć i investicije. Ne zaboravimo da će naredni američki ambasador u Beogradu tek biti naimenovan. U zavisnosti od rezultata Tadićeve politike.

Čak je i ukrupnjavanje političke scene u Srbiji rezultat želje stranih zemalja da se ona izbistri i uobliči - ali bez stvarnog razumevanja njene sadašnje pluralnosti. Jer, kao što smo već objasnili - u Srbiji zapravo nema razlike među političkim partijama. Sve su one produkt i pod kontrolom obaveštajno-tajkunskih krugova.

Pajtić dakle ne treba da ima dileme po pitanju šta ruši. Ne ruši on nikakve zdrave osnove i zdravu stranku. On se zapravo odvaja od truleži koja ga zarobljava i koči - kao uostalom i Vojvodinu.

Bojan Pajtić ima apsolutno većinsku podršku članstva i simpatizera u Vojvodini - i većinu u pokrajinskom parlamentu; tako da bi lako mogao da formira Vlast - bez aminovanja Beograda. Tadić svojim potezima svakodnevno gubi kredibilitet i podršku Vojvođana - što će se odraziti na sledećim parlamentarnim izborima. No, njemu kao da je svejedno - budući da koalicione partnere već sad trazi u Nikolićevoj ''naprednoj'' stranci - te formiranju nekakve ''vlade nacionalnog spasa'' (i ''pomirenja''(?!?).

Tadićeva taktika ''buduće ustavne regionalizacije'' kao razloga neusvajanju pokrajinskog Statuta - nije ništa drugo nekog kupovina vremena radi uspostavljanja kontrole u Vojvodini (i nad Vojvodinom) - uklanjanjem Bojana Pajtića i postavljanjem svog ''kadra'' (nagađa se da je u pitanju Oliver Dulić, Ministar za Životnu Sredinu). Tadićeva verzija ''regionalizacije'' je isto tako učvršćivanje beogradske centralističke vlasti drugim sredstvima - jer će obezbediti da njegovi ljudi upravljaju lokalom.

Pajtićevi potezi su zasad nejasni. Povlačenje na rezervni, pozadinski, položaj na Pravnom Fakultetu može biti posmatran dvojako; ili je u pitanju potpuno povlačenje iz politike, ili je priprema za stvaranje nove partije. I za Pajtića, ali i za Vojvodinu - potonja verzija bi bila daleko bolja. U protivnom, sledi nam totalna ''tadićevizacija'' - ukidanje i pljačka preostalih resursa Vojvodine. A to znači SMRT - ne samo u prenesenom - već i u bukvalnom smislu. Vojvodini u tom slučaju sledi sudbina velikosrpskog tajkunskog koncentracionog logora - gde će vladati i batinati lokalni kapoi - a za račun beogradskog Firera i njegove klike. ''Arbeit macht frei'' - i ''Rad će vaistinu osloboditi Vojvođane svega''. Života u svakom slučaju.

Zato Bojane - Biti ili ne biti - nije samo puka floskula - već nešto što se tiče SVIH. A u to spadaš i ti - i tvoja deca. Niko neće biti zaobiđen i izostavljen u ataku na Vojvodinu. Na Tebi je da prelomiš.