Prenosimo | |||
Pajtić protiv Tadića |
četvrtak, 01. oktobar 2009. | |
(NIN, 01.10.2009) Od Novog Sada do Beograda ne može se doći baš za sedam minuta, kako je to nedavno izjavio Boris Tadić, ali nije normalno ni da se putuje godinu dana. A kako se danima meri godišnjica od kako je Bojan Pajtić nakon usvajanja novog Statuta Vojvodine slavodobitno uzviknuo: „Dobro jutro, Vojvodino“ - uže se toliko zateže da preti da pukne i da napravi politički zemljotres, ravan onom prošlogodišnjem kada je Toma Nikolić rekao ne Vojislavu Šešelju. Samo što ovoga puta posledice mogu da budu mnogo dramatičnije. Tek što je preživela donošenje represivnog Zakona o informisanju Vlada Srbije nailazi na jedan, čini se, mnogo veći problem. Jer, Statut Vojvodine može da pocepa ne samo vladu nego i najveću vladajuću Demokratsku stranku. S jedne strane, najuspešniji deo DS-a: vojvođanski odbor ultimativno traži stavljanje Statuta Vojvodine na dnevni red u parlamentu Srbije, s druge strane centrala DS i njen predsednik ne žele usvajanje Statuta koji bi pokrajini možda dao elemente državnosti a rejting DS značajno smanjio južno od Save i Dunava. Na sve to došao je intervju iz pritvora bivšeg predsednika vojvođanskog DS-a Gorana Kneževića koji izjavljuje da je glavni cilj njegovog nekadašnjeg prvog saradnika Bojana Pajtića: secesija Vojvodine. I u ovakvoj situaciji DS treba da odluči da li da prihvati ovakav statut, koji pored priličnog razilaženja sa Ustavom Srbije nosi možda i državotvorne primisli ili da ga odbije i pošalje na prepravku i tako možda definitivno izgubi najprofitabilniji deo preduzeća iz Krunske ulice. Kako se, zapravo došlo do ovoga? Osokoljen fantastičnim izbornim rezultatom u Vojvodini (DS je osvojio 65 mandata, a 61 je potreban za relativnu većinu) lider vojvođanskog DS-a Bojan Pajtić otpočeo je sa projektom pisanja Statuta Vojvodine. Prema izvoru NIN-a iz samog vrha vojvođanskog Izvršnog veća Statut je rađen u saradnji sa timom koji je okupio predsednik Republike. Sve su nadležnosti dogovorene, tekst pregledan, pojedine inicijative došle su od Borisa Tadića lično. Finalna verzija Statuta našla se u Kabinetu dobrano pre usvajanja tog teksta u Skupštini Vojvodine. Nije bilo primedbi. Međutim, prema odlično obaveštenim izvorima NIN-a iz Beograda Statut je pisan na Fruškoj gori, u tzv. Mošinoj vili, rezidencijalnom objektu vojvođanske vlasti, a glavni autori bili su Tamaš Korhec, pokrajinski sekretar i funkcioner SVM-a, Svetozar Čiplić, sadašnji ministar za ljudska i manjinska prava, član DS-a i Bojan Pajtić. Boris Tadić je u to vreme bio u Americi i nije čak ni pogledao Statut. Prema našem izvoru, Tadić je pitao Pajtića da li je to sve u redu i naložio jednom od svojih saradnika da pogleda tekst Statuta. Na predlog tog saradnika izmenjen je član koji govori o formiranju predstavništva Vojvodine u evropskim regionima. Predsednik političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović sada u izjavi za NIN potvrđuje da on nije video tekst Statuta pre nego što je izglasan u Skupštini Vojvodine iako je to morao da učini po stranačkoj funkciji. „Zaista je nedopustivo što o jednom takvom pitanju nije konsultovan politički savet DS-a“, kaže Mićunović za NIN. Zapravo, da su možda pogrešili u centrali DS-a su shvatili tek posle 1. decembra kada je održano predstavljanje Statuta na Pravnom fakultetu u Beogradu i kada se protiv Statuta izjasnila stručna pravna javnost. Uz to je i opozicija, pre svega DSS kritikovala Statut, pokazujući svojom pravnom analizom da je sasvim u suprotnosti sa Ustavom a protiv „vojvođanskog ustava“ se oglasila i Crkva, što je, prema našem izvoru, prilično iznerviralo vrh DS-a. DS tada pribegava taktici odlaganja a pri tom kreću u osporavanje Statuta, istina ne direktno, nego prvo preko Dragana Markovića Palme a potom i Ivice Dačića i SPS-a. Svako ima svoje trbuhozborce; pa je ono što Pajtić misli Tadić saznavao uglavnom preko Ištvana Pastora, lidera Saveza vojvođanskih Mađara – koga je Tadić upadljivo dugo izbegavao da primi. A kako je na sve to gledano u novosadskoj zgradi Banovine? „Tadić je dozvolio čak i to da Dragan Marković Palma doktoru pravnih nauka Bojanu Pajtiću u medijima drži lekcije o ustavnom pravu“, rezignirano kaže naš izvor iz vlasti u Novom Sadu. „Skupština Vojvodine je Statut usvojila u oktobru prošle godine, Skupština Srbije je to mogla da uradi u novembru iste godine. Potom bi Ustavni sud mogao u roku od osam dana da eliminiše eventualne odredbe koje nisu u skladu s Ustavom Srbije i – gotova priča. Tako je i trebalo da bude. Ali neko u predsednikovom okruženju očigledno nije isto mislio i zato se Statut kiseli kao testo za štrudlu, već godinu dana. Od toga najmanje koristi ima upravo imidž predsednika Republike u Vojvodini. Boris Tadić, ako je suditi po nedavnim istraživanjima, prvi put među Vojvođanima ima viši negativni nego pozitivan skor ocena. Vojvođani su razočarani i sve češće se mogu čuti iskazi tipa: „Ako sutra u drugom krugu budu Šešelj ili Nikolić i Tadić – ja ostajem kod kuće.“ Naš izvor iz samog vrha vojvođanske vlasti, ovim zapravo bocka Tadića. Poručuje mu ono što mu je jednom već poručio Pajtić kad su se sporečkali u Novom Sadu. „Ja više trebam tebi, nego ti meni“. Naime, u ovom trenutku Pajtić apsolutno kontroliše svih 65 poslanika DS u Vojvodini i praktično sve odbore DS-a u pokrajini. Jedini odbor koji nije njegov je subotički – koji je pod kontrolom Olivera Dulića. A Dulić je čovek koji bi mogao biti novi Tadićev broj 1 u Vojvodini, ako se Pajtić skloni. Što u ovom trenutku nije jednostavno izvesti. Ne samo zbog toga što Oliver Dulić nije oduševljen povratkom u pokrajinsku vlast. Šta to Pajtića čini tako moćnim? Pre svega – novac. Taj novac dali su mu Tadić, Koštunica i Nikolić. Naime, prema Ustavu Srbije najmanje sedam odsto budžeta odlazi u Vojvodinu. I od 2007. godine Pajtić ima na raspolaganju oko 220 miliona evra godišnje; a nadležnosti su ostale stare. Budžetska inspekcija Srbije, potvrdila je ministarka finansija Diana Dragutinović u odgovoru na poslaničko pitanje, nije kontrolisala, niti sada kontroliše kako se troši taj novac. Na osnovu odluke o pokrajinskom budžetu iz marta ove godine, više od četvrtine ukupnog budžeta AP Vojvodine (koji iznosi 59,8 milijardi dinara) tj. oko 15 milijardi dinara pripada fondovima: Fondu za kapitalna ulaganja APV i Fondu za razvoj APV. Predsednik upravnih odbora oba fonda je predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić. Pri tom, Pajtić je vrlo sposoban političar; inteligentan je, vredan, ima odlične organizatorske sposobnosti. Prošao je sve tehničke škole NDI (Nacionalni demokratski institut SAD). Dobro se razume sa strancima. Nakon usvajanja Statuta Vojvodine u Novi Sad mu je došlo 16 ambasadora zemalja EU. Dobro se razume i sa opozicijom. Kažu da se vođa vojvođanskih radikala Milorad Mirčić nije mnogo jedio posle apsolutnog poraza na izborima maja prošle godine. A i druge dve negdašnje udarne pesnice radikala u Vojvodini a danas naprednjaka i narodnjaka Igor Mirović i Maja Gojković daju se videti na ručku sa Bojanom Pajtićem. Praktično, Pajtića je najteže videti u društvu sa predsednikom vlastite stranke Borisom Tadićem. Tihi rat između dva najuspešnija predstavnika demokrata traje već pola godine. Nakon što su tri puta vešto izbegli susret (GO DS, poseta Bajdena, rođendan SVM-a) morali su da se sretnu prilikom Samita predsednika zemalja Centralne Evrope, s kraja proleća u Novom Sadu ali, navodno, Pajtić od svih predsednika jedino nije dočekao predsednika Srbije na ulazu u zgradu Banovine u Novom Sadu. Dan po završetku samita objavljena je vest da je u kući Pajtićeve savetnice pronađen čitav arsenal naoružanja a dva dana posle Boris Tadić je veoma oštro izjavio da „ako neki misle da je izglasavanje Statuta vraćanje na Ustav iz 1974 – ti se grdno varaju. Ja sam bio i ostao ogorčeni protivnik tog ustava i takvog položaja Srbije“. Preko leta se u Novom Sadu održava „Egzit“ ali izlaz iz ove situacije nije pronađen. Čak, naprotiv, situacija se zaoštrila. Čelni ljudi vlasti u Novom Sadu za to krive Borisa Tadića. „Kada je Tadiću bila potrebna pobeda, mi smo je obezbeđivali sa 150.000 glasova razlike u odnosu na Nikolića. Sad, kad je trebalo da pokaže da vodi računa o nama – on nas ponižava i pokazuje svoje pravo lice.“ I još, tvrdi naš izvor iz vrha vojvođanskog DS-a, autonomaši postaju oni i koji to nikada nisu bili. „Po istraživanjima, broj ispitanika koji se opredeljuju za autonomiju sličnu onoj iz 1974. godine, za viši stepen autonomije, za republiku pa čak i državu – raste iz meseca u mesec. Tako se Tadićev savetodavac, onaj koji mu je sugerisao da oteže sa Statutom, našao u apsurdnoj situaciji – umesto da time sprečava, zapravo je inicirao porast krajnjih autonomnih i separatnih težnji u severnoj srpskoj pokrajini!“. Inače, nekoliko autonomaških sajtova huška Bojana Pajtića na radikalnije korake a otvoreno pozivaju i na nezavisnost Vojvodine. Tako je sajt „Slobodna Vojvodina“ u tekstu „30 + 21 = 51 odsto“ čak izveo računicu kako da Vojvodina dobije nezavisnost. Onih 30 odsto trebalo bi da budu glasovi nacionalnih manjina u Vojvodini a 21 odsto „Srbi što domaći, što novopridošli; u svakom slušaju - samosvesni prostora, svojih interesa i interesa okoline u kojoj žive i rade“. I tu smo na onome što tvrdi Goran Knežević. Da se secesija Vojvodine vrši po crnogorskom scenariju a da će Pajtić odigrati ulogu Mila Đukanovića. „Čelnici Demokratske stranke u Vojvodini, a to su sada isključivo Pajtićevi saradnici, pomagači i poslušnici, bez ikakve ideološke potke zauzeli su pozicije independista, pre svega iz statusnih i materijalnih interesa. Oni teže simbolički značajnim atributima samostalnosti Vojvodine, međunarodnoj legitimaciji svojih pokrajinskih funkcija, kao i povećanju budžeta i fondova kojim suvereno upravljaju. U tome imaju podršku određenih međunarodnih krugova, hrvatskog lobija i pojedinih političara u Beogradu. Radi se o strategiji puzajućeg, ali snažnog secesionizma, kakav je viđen, na primer, u Crnoj Gori.“ Inače, preko leta Bojan Pajtić ne samo da je, posle skoro decenije, obnovio radni odnos na Pravnom fakultetu u Novom Sadu već stiže da radi i na sprovođenju Statuta. Onoga istog što parlament Srbije nikako da potvrdi. Tako, Razvojna banka Vojvodine koju taj Statut predviđa (za razliku od Ustava Srbije) upravo nastaje; pokrajinsko Izvršno veće kupilo je 62 odsto akcija Metals banke za nešto manje od 3,5 milijardi dinara. Na sednici Izvršnog veća već su određeni organi upravljanja. Takođe, polako se vrše pripreme za stvaranje pokrajinskih upravnih okruga a već nekoliko godina funkcioniše i Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, iako po Ustavu pokrajina nema nadležnost u polju nauke. Bojan Kostreš, potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine pozdravlja to što je Pajtić krenuo sa primenom Statuta koji još nije usvojen. „Na njegovom mestu ja bih bio još energičniji. Vojvodina ne treba nikom da se izvinjava što se razvija; Vojvodina ne sme da sedi skrštenih ruku i da čeka na dobru volju Beograda“, kaže Kostreš za NIN. Inače, Kostreševa stranka podnela je u Skupštini Vojvodine inicijativu da se ona izjasni o Statutu međutim, ispostavilo se da ona nije podneta u propisima predviđenoj formi pa nije došla na dnevni red. A Bojan Pajtić tim povodom je izjavio: „Očigledno nema više efekta donositi neku odluku u vojvođanskom parlamentu jer u poslednjih nekoliko godina odavde je otišlo stotinak zakonskih i drugih predloga i nijedan nije došao ni na dnevni red Skupštine u Beogradu“, rekao je Pajtić, 18. septembra. Inače, nova politička sezona nadgornjavanja oko Statuta počela je 10. septembra. Boris Tadić je, tog četvrtka pred stipendistima Fonda „Zoran Đinđić“ izjavio: „Kada neki ljudi u Vojvodini danas žele autonomiju, koja se graniči sa državom, zaboravljaju da je između Beograda i Novog Sada samo sedam minuta razlike ukoliko se ide najsavremenijim tehničkim sredstvima. Da li je potrebno da, unutar jedne države na svakih sedam minuta bude drugi državni sistem“. Odmah u petak, u novosadskom „Dnevniku“ Tamaš Korhec, pokrajinski sekretar i funkcioner SVM-a najavljuje da bi pitanje Statuta moglo da bude uključeno u proces evropskih integracija kao uslov Srbiji, pri tom kao moguće pravce delovanja navodeći i obraćanje Ustavnom sudu Srbije i raspisivanje referenduma na teritoriji Vojvodine. U subotu je bio Glavni odbor DS-a. Mediji su preneli da je Boris Tadić izjavio da „nije ideja regionalizacije Srbije da imamo nove države na tlu Srbije“. Bojan Pajtić je ovoga puta prisustvovao Glavnom odboru i kažu da je bio sasvim miran. Naš sagovornik iz vojvođanske vlasti kaže da je Pajtić i dalje miran. „U Vojvodini danas vlada opšte mišljenje da je politika Borisa Tadića u poslednjih godinu dana pokušala da ostvari samo tri realna rezultata – vraćanje legitimiteta Ivici Dačiću, vraćanje legitimiteta Tomislavu Nikoliću i oduzimanje autoriteta Bojanu Pajtiću. Ko god poznaje političke prilike u Vojvodini, zna da Tadićevi savetnici samo u ovom trećem nisu uspeli. Naprotiv. Pajtić zna da su ga birali građani Vojvodine i suviše ih dobro poznaje da bi ih potcenjivao. Zato on nikako neće dozvoliti suštinske izmene Statuta. Ako bude prinuđen da bira, štitiće interes Vojvođana a ne svoju fotelju u stranci.“ Na drugoj strani centrala DS-a pod plaštom pravno-tehničkih izmena najavljuje izmene posle kojih Vojvodina neće biti tretirana kao ”sastavni deo jedinstvenog kulturnog, civilizacijskog, ekonomskog i geografskog prostora srednje Evrope”, kako piše u članu 1 sadašnjeg predloga Statuta. Takođe, trebalo bi da bude izbrisana odredba koja glasi da se ”teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu”. Takođe, biće obrisano i to da je referendum punovažan ako je na njemu glasala većina od ukupnog broja birača na teritoriji AP Vojvodine. Uz to i Novi Sad neće biti definisan kao glavni grad Vojvodine. Problem u svemu ovome je samo taj što sve ove izmene ne mogu da se obave u Beogradu već mora da ih obavi predlagač a to je Izvršno veće Vojvodine a potom o njima treba ponovo da se izjasni Skupština Vojvodine. Što znači da to mora da uradi Bojan Pajtić. A vraćanje na popravni je ono poniženje o kojem je govorio naš dobro obavešteni izvor iz Novog Sada. I Pajtić na to neće lako pristati. Politička računica kaže da bi Boris Tadić mogao da uđe u konačan obračun sa Bojanom Pajtićem ukoliko proceni da bar republičkih izbora neće biti do 2012. godine. U tom slučaju Tadić bi sprečio izbor Pajtića za potpredsednika stranke u februaru na izbornoj skupštini DS-a i onda bi imao dve godine da preuzme vojvođanski DS i da čak amortizuje eventualni rezultat koji bi mogla da napravi neka Pajtićeva Demokratska stranka Vojvodine. Ako, međutim, proceni da je sledeća godina izborna, Tadić verovatno neće smeti da krene na Pajtića jer bi tako izgubio toliko glasova da o pravljenju vlade kao najveći partner može samo da sanja. Nezgodno je samo što u ovoj stranačkoj partiji karata ulog može da bude država. Dva zaboravljena zakona Da bi Skupština Srbije mogla da se izjašnjava o Statutu Vojvodine neophodno je usvojiti i Zakon o nadležnostima Vojvodine budući da se u Ustavu kaže AP Vojvodina svoje nadležnosti usklađuje u skladu sa zakonom. I taj zakon je već spreman i čeka na usvajanje kao predigra izjašnjavanja narodnih poslanika o Statutu. Međutim ono što niko ne pominje su zakoni o finansiranju pokrajine i javnoj svojini jer statutarna materija pored pitanja nadležnosti je i pitanje finansija i pokrajinske imovine. I, po Ustavu, i ta dva zakona moraju da budu usvojena kako bi se Skupština Srbije mogla izjašnjavati o Statutu. |