Obazriva Belgija protiv brzog proširenja EU

(WAZ.Euobserver.com, 9.3.2010)

Posle tri uzastopna predsedavanja (Češka Republika, Švedska – i sada, Španija) naklonjenih proširivanju EU, belgijsko predsedavanje u drugoj polovini ove godine će biti “strogo, ali pravično, bez davanja obećanja“, istakao je belgijski državni sekretar za evropska pitanja Olivije Šastel.

Šastel je glavni koordinator predsedavajuće trojke, koju čine Španija, Belgija i – u prvoj polovini sledeće godine – Mađarska.

On smatra da je preterano optimistički predviđati da će se pregovori o učlanjenju Hrvatske završiti tokom belgijskog predsedavanja u drugoj polovini 2010. U intervjuu sa VAZ.Euobzerverom rekao je: “Kriterijumi se ne mogu žrtvovati za ljubav nekih datuma i redova vožnji.“

Šastel je takođe rekao da niko ne treba da očekuje neko čarobno belgijsko rešenje za dugotrajni spor između Atine i Skoplja oko imena jedne od nekadašnjih jugoslovenskih republika, Makedonije.

Belgija nije predvidela da se status kandidata dodeli ni Albaniji ni Makedoniji, čije se prijave sada razmatraju u Evropskoj komisiji.

Što se tiče Srbije, koja se prijavila za članstvo krajem prošle godine, ni tu nema mnogo razloga za zadovoljstvo. Pre nego što pokuša da za podršku prijavi Srbije za učlanjenje pronađe konsenzus unutar EU, Belgija želi prvo da vidi šta će se dogoditi sa ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije. Za Bosnu i Kosovo se ne predviđaju nikakvi značajni koraci.

Ova opreznost je rezultat iskustva EU sa učlanjenjem Rumunije i Bugarske. Šastel ne kaže direktno da je greška što su te dve države tako brzo prihvaćene, ali ističe: “Naučili smo svoje lekcije iz prethodnih proširivanja i shvatili da je u periodu nakon prijema u EU teško primenjivati reforme. Prema tome, ubuduće ćemo prihvatati samo one zemlje koje su u potpunosti pripremljene za članstvo u EU.“

On je, takođe, i protiv ideje koju propagiraju mnogi u EU, da se oformi grupacija zemalja Zapadnog Balkana koje bi zajedno napredovale u pravcu ulaska u EU, kako je to učinjeno u “velikom udaru“ sa proširivanjem centralnoistočnim evropskim zemljama 2004. godine.

„Mada ceo taj region ima evropsku perspektivu, verujemo da nije dobro da se sastavi nekakav zapadnobalkanski dosije. Brzina svake zemlje na putu u EU treba da bude određena brzinom procesa reformi i njenom primenom standarda EU. To je politika koju želimo da primenimo tokom našeg predsedavanja“, istakao je Šastel.

Što se tiče Kosova i njegovih odnosa sa Srbijom, Šastel je naznačio da će belgijsko presedavanje EU biti statusno neutralno. Međutim, Belgija će insistirati na dobrosusedskim odnosima i na regionalnoj saradnji kao ključnim preduslovima za kretanje Srbije u pravcu EU. Naveo je da Srbija treba da shvati da njeni partneri u pregovorima za pristupanje EU nisu eksperti Evropske komisije, nego sve 27 države članice. Rekao je:

“Dvadeset dve od 27 država članica su priznale Kosovo. Za njih će prijem Srbije u EU sa teritorijom koju su te države priznale kao nezavisnu državu biti neprihvatljiv. Posledice naše popustljivosti smo videli u slučajevima Kipra i Turske, zatim u slučaju Grčke i Makedonije, a sasvim nedavno i u slučaju Slovenije i Hrvatske. Samo je pitanje vremena pre no što neke države potegnu pitanje dobrosusedskih odnosa. Kristalno je jasno da Srbija ne može postati član EU pre nego što reši pitanje Kosova.“