O projektu muslimanske države u Evropi

(Fond strateške kulture, 05.11.2009)

Poseta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Srbiji bila je sasvim uspešna i sa ekonomskog i sa političkog aspekta.

„Gasprom“ već realizuje fundamentalnu rekonstrukciju Naftne industrije Srbije (NIS), zajedno sa „Srbijagasom“ stvoreno je zajedničko preduzeće za modernizaciju i korišćenje skladišta gasa „Banatski Dvor“. Postignuti su dogovori o izgradnji Centra za reagovanje u kriznim situacijama u Nišu, o proširenju saradnje u oblasti tehnike, nauke, kulture, kao i trgovine. Podsetimo da su u poslednjih pet godina ruske investicije u Srbiju iznele milijardu evra, a ulaganja srpskih kompanija u Rusiju 400 miliona evra (od toga su 350 miliona evra uložile dve srpske kompanije – „Sintelon” i „Hemofarm”). Vrednost ukupne robne razmene između naše dve zemlje za 8 meseci ove godine iznela je 1,54 milijarde dolara što je, međutim, za 46 procenata manje nego u istom periodu prošle godine.

U toku posete Dmitrija Medvedeva usaglašeni su zajednički projekti u oblasti infrastrukture. Na primer, kredit u visini od jedne milijarde evra, koji je Rusija odobrila Srbiji, delimično će biti upotrebljen za pokrivanje budžetskog deficita, delimično će sredstva biti uložena u infrastrukturne projekte (rekonstrukciju beogradskih železničkih pruga i izgradnju metroa). Sergej Šojgu je preneo ponudu ruske vlade srpskim kompanijama da učestvuju u izgradnji olimpijskih objekata za Olimpijadu 2014. godine u Sočiju. Takođe je bilo razgovora i o mogućnostima korišćenja ruskih tehnologija i ruskih investicija u sferi gasnih elektrana – u Srbiji su se pojavili planovi o izgradnji uz pomoć Rusije dve elektrane, koje će funkcionisati na bazi gasa, koji će biti transportovan srpskim delom gasovoda „Južni tok“.

Iduće godine u Rusiji će biti održani Dani kulture Srbije, a 2011. godine – Dani kulture Rusije u Srbiji.

Na političkom planu, podrška koju Rusija pruža po pitanju Kosova je od ključnog značaja kako za predstojeće razmatranje u Međunarodnom sudu, tako i u celini na međunarodnoj areni.

Što se unutarpolitičkog aspekta tiče, izbijeni su aduti iz seta rusofobske propagande: napredak u realizaciji naftnogasnih sporazuma između Srbije i Rusije, ruski kredit pod povoljnim uslovima – sve to ne ostavlja ni kamen na kamenu od tvrdnji poput one da je „Rusija slaba, nemoćna, nezainteresovana i nesposobna da bilo čime i realno pomogne“.

Dmitrija Medvedeva je Beograd dočekao prijateljski i srdačno, sa ruskim zastavama i fotografijama ruskog predsednika i premijera, gromkim aplauzima u Skupštini.

Glavni rezultat posete, svakako je potvrda ruske podrške Srbiji: Rusija će nastaviti da brani teritorijalnu celovitost i suverenitet Srbije. Po rečima ruskog predsednika, Rusija će i u budućnosti pružiti svu neophodnu pomoć u zaštiti srpskih nacionalnih interesa. Energetsko (pa prema tome i geostrateško) učvršćivanje Rusije na zapadnom Balkanu daje Srbiji konkretnu šansu za sticanje liderskih ekonomskih i političkih pozicija u regionu. Međutim, to ne znači i automatso razrešenje svih postojećih problema.

Realnost se svodi na to da je zapad proglasio Balkan zonom svog isključivog uticaja, i posle prevrata 5. oktobra 2000. godine, zapadne države učinile su sve u cilju ograničavanja nacionalno-državnog suvereniteta Srbije. I prva se tu iskazala Turska, koja ne bez uspeha manevriše između Zapada (SAD i EU) i Rusije, ali pri tom na Balkanu pokušava da sprovodi sopstvenu hegemonističku politiku.

Tako je, s jedne strane, odmah nakon posete Medvedeva, Srbiji on obavio telefonske pregovore sa turskim predsednikom Abdulahom Gulom, koji je saopštio da je Turska zvanično odobrila Rusiji da započne geološko-istraživačke radove u turskoj ekonomskoj zoni Crnog mora u okvirima izgradnje gasovoda „Južni tok“ i da je turska vlada donela sve za to potrebne odluke. (Preliminarni sporazum o prolasku „Južnog toka“ preko teritorijalnih voda Turske potpisali su 6. avgusta premijeri dve zemlje – Putin i Erdogan). Ruska strana je, sa svoje strane, podržala izgradnju naftovoda „Samsun – DŽejhan“, koji spaja crnomorsku luku Samsun sa naftnim terminalom DŽejhan na sredozemnomorskoj obali Turske. Na taj način, Turska će učestvovati kako u projektu „Nabuko“, tako i u „Južnom toku“. U celini uzev, Turska tokom poslednjih nekoliko meseci čini umerenom evroatlantsku orijentacijuz svoje spoljne politike i preduzima određene korake u pravcu zbližavanja sa Rusijom – na primer, predloživši joj da zajednički stvore „Kavkasku alijansu“ uz učešće Gruzije, Azerbajdžana i Jermenije.

Međutim, s druge strane, Turska se aktivirala na balkanskom pravcu, na kome se turski vladajući krugovi pripremaju za najširu ekspanziju, sve do istorijskog revanša i obnove Osmanlijske imperije. Predsednik Turske Abdulah Gul je manje od nedelju dana nakon posete ruskog predsednika, 26. oktobra doputovao u dvodnevnu posetu Srbiji. Zajedno sa Gulom doputovala je brojna delegacija, u kojoj su se nalazili predstavnici poslovnih krugova i stručnjaci za gradnju. Na susretu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem Gul je, pre svega, apostrofirao strateški položaj Srbije u regionu, izrazio posebnu zainteresovanost Ankare za prolazak „Koridora 10“ i za investicije u srpsku ekonomiju i infrastrukturu.

Turska je uz asistenciju potpredsednika vlade Mlađana Dinkića sa Srbijom potpisala sporazum o slobodnoj trgovini. U toku posete turskog predsednika, Ankara je sa Beogradom potpisala pet sporazuma o zajedničkim infrastrukturnim projektima, ekonomskoj, finansijskoj i tehničkoj saradnji, o socijalnoj delatnosti i administrativni sporazum o osiguranju socijalne zaštite. Ti sporazumi, po mišljenju turskog rukovodstva, treba da „pojačaju saradnju sa Srbijom“ i, bez obzira na to što je Turska među prvima od zemalja priznala nezavisnost Kosova, kosovsko pitanje „ne može biti prepreka u bilateralnim uzajamnim odnosima“.

Zanimljivo je da je za 27. oktobar bio predviđen susret Gula sa ključnim religiozno-političkim figurama Raške oblasti („Sandžaka“)¹, poseta Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici. Međutim, došlo je do promene, i umesto toga, on je u Beogradu 27. oktobra prisustvovao konferenciji o ekonomskom razvoju „Sandžaka“, a potom posetio Sremske Karlovce i Novi Sad (Vojvodina). Za vreme Gulove posete Petrovaradinskoj tvrđavi i Novom Sadu, Tadić je izjavio da nerešena pitanja na Balkanu mogu biti razrešena isključivo integrisanjem čitavog regiona u Evropsku uniju. U celini uzev, obojica predsednika istakla su da se odnosi između Srbije i Turske sada nalaze na „najvišoj tački“.

Srpski predsednik predložio je turskoj strani da pristupi izgradnji kulturno-obrazovnog islamskog centra nedaleko od Beograda. Po mišljenju srpskog predsednika, upravo će to biti dobar uslov za „bolje uzajamno razumevanje u regionu i osigurati novi susret dvaju različitih kultura i religija“. Tadić je pozvao Tursku da pojača investicije u region Raška i Zlatiborski okrug i predložio turskim kompanijama izgradnju industrijske zone u području Tutina. Sa obe strane izražena je nada da će nacionalni avioprevoznici Srbije (JAT) i Turske (Turkish Airlines) uspostaviti stratešku saradnju. Tadić je ukazao da Srbija i Turska zajednički učestvuju u izgradnji gasovoda „Južni tok“ i izrazio želju da se i Srbija pridruži projektu „Nabuko“, a da se između zemalja razvija punovredna politička, ekonomska i kulturna saradnja“.²

Planovi Turske na Balkanu sasvim su konkretni. Ovih dana je ministar inostranih poslova Turske Ahmet Davutogli u toku svoje posete Sarajevu izjavio, da je cilj turske spoljne politike uspon otomanskog Balkana kao centra svetske politike. „Učinićemo Balkan, Kavkaz i Srednji istok zajedno sa Turskom centrom svetske politike“, „u Turskoj ima više Bosanaca nego u Bosni, Albanaca više nego u Albaniji, Čečena i Abhazaca više nego u Čečeniji i Abhaziji, pa prema tome, ta otomanska baština“ je „za sve te različite nacije na Balkanu, Srednjem istoku i Kavkazu Turska pouzdano utočište“. „Anadolija pripada vama, a mi verujemo da je Sarajevo – naše“, „istorija, sudbina i budućnost Turske i BiH su jedinstveni, teritorijalna celovitost BiH je za Tursku isto toliko važna kao i teritorijalna celovitost Turske“, „to je osećanje svakog Turčina“, „mi želimo novi balkanski region, utemeljen na političkim vrednostima, ekonomskoj uzajamnoj zavisnosti, saradnji i kulturnoj hegemoniji. Takav je bio otomanski Balkan. Mi ćemo obnoviti taj Balkan... Otomanska stoleća na Balkanu su uspešno vreme i sada ga treba vaspostaviti“ – tako je govorio Davutogli.³

Danas SAD i Turska ulaze u novu fazu realizacije plana stvaranja muslimanske države u centru Evrope – u Bosni i Hercegovini. Ekspanzionizam Turske u Evropi podržava se pozivanjem na istorijsko nasleđe – 500-godišnje tursko ropstvo na Balkanu.

Posle posete Medvedeva u ofanzivu na Srbiju krenula je i Evropska unija. Evropska komisija je ukazala na to da je neophodno da se oformi sistem granice Srbije sa Kosovom, pored ostalog, da se uspostavi carinska kontrola. Ambasador Švedske u Beogradu Krister Bringeus tvrdi, da EU zahteva od Srbije, ne priznavanje nezavisnosti Kosova, već samo „praktičnost kada je reč o saradnji i dobrosusedskim odnosima“, a to su, sa svoje strane, „uslovi za sve zemlje koje teže da se priključe Evropskoj uniji“. U datoj etapi, od Srbije se traži da uspostavi policijsku saradnju, saradnju u oblasti suda i carina“. Taj se zahtev ispostavlja uoči razmatranja u Savetu bezbednosti (u decembru) pitanja o ukidanju viza za građane Srbije.

U međuvremenu, pretnje na adresu Srbije se povećavaju kao grudva snega. Nemački deputat u Evropskom parlamentu Doris Pak je izjavila 28. oktobra da Srbija mora da promeni svoju politiku prema Kosovu ako želi da nastavi započeti evropski put. Po njenim rečima, sve dok ne bude rešeno pitanje sa Kosovom, Srbija neće ući u Evropsku uniju.⁴ Istovremeno, 28. oktobra izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin je ukazao da je deblokiranje Prelaznog trgovinskog sporazuma EU sa Srbijom moguće tek ako se ispuni glavni uslov – potpuna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom. „Ako Srbija kontroliše svoju teritoriju, izjavio je Kacin, onda ona mora znati gde se nalazi Ratko Mladić. Ako na to pitanje nema odgovora, onda ona ne kontroliše svoju teritoriju i tada nastaju velike teškoće sa odgovornom na pitanje je li ona, i ako jeste, u kojoj je meri pravna država“⁵...

Postavljanje čvrstog ekonomskog fundamenta pod politički dijalog između Moskve i Beograda, svetske države doživljavaju kao miniranje za Srbiju „jedinog pravilnog izbora – Evropske unije“ i perspektiva NATO. Traganje za alternativom se ne dopušta. Obnavljanje međunarodne saradnje u okvirima Pokreta nesvrstanih veliki deo prozapadne i „liberalne“ srpske javnosti dočekao je sa smeškom i skoro rasističkim izjavama. Ekonomsko i geopolitičko jačanje Srbije, nacionalni preporod Srba je za vodeće centre moći udarac po njihovim sopstvenim interesima.

_____________

¹ Pažnja prema „Sandžaku“ nije slučajna: u prošlosti je „Sandžak“ bio koridor koji je povezivao Osmanlijsku imperiju sa BiH

² http://www.borba.rs/content/view/10204/123/

³ http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=150680

⁴ http://www.blic.rs/politika.php?id=117819

⁵ http://www.nspm.rs/hronika/jelko-kacin-uslov-za-prelazni-trgovinski-sporazum-je-saradnja-srbije-sa-haskim-tribunalom.html