O Kosovu, pregovorima i Datumu

Ambasador Nemačke Hajnc Vilhelm odgovara na pet pitanja ”Novosti” o zahtevima oko Kosova i odluci o datumu za pregovore sa Evropskom unijom.

1. Smatrate li da je Srbija napravila dovoljan napredak da u junu dobije datum za početak pregovora sa EU?

- Zaista cenimo napore koje Srbija i vaša vlada, a posebno premijer Ivica Dačić, ulažu kako bi se sa Prištinom pronašlo zajedničko rešenje. Nadam se da će se dogovor postići i da će Srbija dobiti datum. Ali još je rano za definitivne ocene kakva će biti odluka vrha EU. Razgovori u Briselu će se nastaviti. Naredni dani su odlučujući, i sve će zavisiti od izveštaja Evropske komisije i Ketrin Ešton u aprilu. Tek tada će države EU, uključujući Nemačku, moći da procene šta je urađeno i da li je to dovoljno za dobijanje datuma.

2. Da li je srpski predlog o Zajednici srpskih opština prihvatljiv za vas i očekujete li dogovor?

- Iskreno se nadam. Naporno radimo na tome. Da, ključ je u tome koje nadležnosti će ZSO imati. Generalno, predloženi koncept je prihvatljiv za Nemačku. Taj sporazum je, takođe, u saglasnosti sa Ahtisarijevim planom i očekujemo da se stvari pomere napred. Napredak Srbije i Kosova ka EU, koji Nemačka snažno podržava, bitan je za ceo region, mir i stabilnost na Balkanu.

3. Kako ćete odgovoriti na pozive Beograda svetu da izvrši pritisak na Prištinu da bude spremnija na dogovor?

- Ne pritiskamo nijednu stranu da postignu dogovor, niti navijamo za bilo koga. Članice EU nisu direktno uključene u pregovore, pa ni Nemačka. Evropska unija i Eštonova su medijatori dijaloga, i ona ulaže ogroman napor da se dođe do prihvatljivog rešenja.

4. Hoće li tokom odlučivanja o datumu za pregovore sa EU biti novih uslova? Pominjala se stolica za KiM u UN?

- Neće biti nikakvih novih uslova u ovoj fazi integracija. Zeleno svetlo Srbije za članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama neće se tražiti pre odluke o datumu, odnosno otvaranju pregovora. Ali, stolica za Kosovo na Ist Riveru će postati tema pre nego što Srbija postane članica EU.

5. Da li se pod normalizacijom odnosa podrazumeva potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine?

- Mislim da je ideja evropske šefice diplomatije Ketrin Ešton da se dogovori stave na papir pre polovine aprila, odnosno pre finaliziranja izveštaja Evropske komisije. U tom slučaju, taj papir bi bio predmet diskusije lidera na sednici Evropskog saveta u junu i verovatno ključan za donošenje odluke o datumu.

Ambasador SAD Majkl Kirbi odgovara na pet pitanja ”Novosti” o zahtevima oko Kosova i odluci o datumu za pregovore sa Evropskom unijom.

1. Smatrate li da je Srbija napravila dovoljan napredak da u junu dobije datum za početak pregovora sa EU?

U ovom trenutku je prerano reći šta će biti u izveštaju Evropske komisije u aprilu. Nadam se da će do tada biti učinjen dovoljan napredak. SAD su više puta naglasile da snažno podržavamo put Srbije u EU. Često me pitaju šta mislimo o mogućnosti da se Srbija okrene Rusiji, Kini, Istoku... Naš stav je da Srbija treba da uradi ono što misli da je najbolje za nju. Srpski lideri stalno ponavljaju da je evropska porodica budućnost vaše zemlje. To je težak put, pronalaženje rešenja na Kosovu koje je prihvatljivo za sve nije lako. Dosad je bilo dosta napretka, ali potrebno je još. Lično sam optimista kada govorimo o odluci u junu, jer je EU pravi put za Srbiju.

2. Da li je srpski predlog o Zajednici srpskih opština prihvatljiv za vas i očekujete li dogovor?

- Svi traže razlike između EU i SAD o ovom pitanju, a one ne postoje. Ono što je prihvatljivo za Beograd i Prištinu, prihvatljivo je i za nas. Želimo ono što hoće i Srbija i Kosovo, a to je rešenje koje će funkcionisati na terenu. Želimo da Srbija postane spremna da se priključi EU i da neka pitanja iz prošlosti stavi u istorijske knjige.

3. Kako ćete odgovoriti na pozive Beograda svetu da izvrši pritisak na Prištinu da bude spremnija na dogovor?

U Prištini takođe misle da treba više pritisnuti Beograd da bude kooperativniji. Ovo su teški pregovori, važni su za obe strane. Razgovaramo sve vreme, ali nije reč o pritisku, već o ohrabrivanju obe strane da se vidi gde mogu biti fleksibilnije, a da ne prelaze svoje crvene linije.

4. Hoće li tokom odlučivanja o datumu za pregovore sa EU biti novih uslova? Pominjala se stolica za KiM u UN?

Kada je bivša sekretarka Hilari Klinton bila u Beogradu, jasno je stavila do znanja da ne očekujemo, niti tražimo, da Srbija prizna Kosovo. Nećemo je sprečavati ni ukoliko se odluči na to. Ovde nije reč o novim uslovljavanjima, već o ”različitim realnostima”, koje se na jedan način tumače u Prištini, a na drugi u Beogradu.

5. Da li se pod normalizacijom odnosa podrazumeva potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine?

Ukoliko dve strane postignu dogovor, očekujem da se u jednom trenutku sve to stavi i na papir. To ne znači da je to kraj razgovora Beograda i Prištine. Jer, tek onda dolazi najteži deo - implementacija. Na primer, dogovor o prelazima je postignut, ali još nije u potpunosti primenjen, nisu profunkcionisali ni oficiri za vezu.

Ambasador Italije Armando Varikio odgovara na pet pitanja ”Novosti” o zahtevima oko Kosova i odluci o datumu za pregovore sa Evropskom unijom.

1. Smatrate li da je Srbija napravila dovoljan napredak da u junu dobije datum za početak pregovora sa EU?

- Nadamo se da će najvažnija otvorena pitanja između Beograda i Prištine, ako se ne reše u potpunosti, biti privedena do samog kraja pre izveštaja EK u aprilu. U ovom trenutku, ne mogu da kažem da li će Italija u junu glasati za datum, videćemo koju će odluku doneti naša vlada. Ali, mi snažno politički podržavamo da se među članicama EU postigne konsenzus o tome i da Srbija načini taj važan naredni korak na evropskom putu.

2. Da li je srpski predlog o Zajednici srpskih opština prihvatljiv za vas i očekujete li dogovor?

- Prvi put, sve strane su bile dovoljno hrabre da se uhvate ukoštac sa pravim problemima. Razumemo šta Srbija traži - da se da mogućnost vašim sunarodnicima koji žive na Kosovu da se njihov glas čuje. To je i cilj Brisela, da se da šansa svim ljudima, bez obzira na to da li su Srbi ili Albanci, da se na Kosovu osećaju kao kod kuće, a ne kao građani drugog reda. Samo takav dogovor može i da zaživi u budućnosti. Sada, u tom pravcu, treba definisati nadležnosti i ovlašćenja ZSO koje će prihvatiti obe strane. Evropa je majstor kompromisa, mi ih postižemo svakog dana o različitim pitanjima i zato se nadamo da je to moguće i između Beograda i Prištine.

3. Kako ćete odgovoriti na pozive Beograda svetu da izvrši pritisak na Prištinu da bude spremnija na dogovor?

- Nije pametno sada govoriti o pritiscima. Ovo mora da bude sporazum u kojem će se i Beograd i Priština osećati kao pobednici, a ne kao da jedna strana potčinjava drugu. Znam da ovo zadire i u pitanje unutrašnje politike Kosova i Srbije, njihove zakone i ustave, ali svi moraju da razumeju da dogovor mora da bude održiv i fer, a ne da prevagne jedna strana.

4. Hoće li tokom odlučivanja o datumu za pregovore sa EU biti novih uslova? Pominjala se stolica za KiM u UN?

- Neće biti novih uslova. Zaključci Evropskog saveta iz decembra su tu jasni, očekivanja od Srbije su poznata i na to svi treba da se fokusiramo kako bi se u narednim nedeljama postigao najveći mogući napredak.

5. Da li se pod normalizacijom odnosa podrazumeva potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine?

- U pregovorima se već otišlo iznad te formulacije ”normalizacija odnosa”. Pa, ko je pre samo nekoliko meseci verovao da će se predsednik Nikolić sresti sa Jahjagom, da će Dačić sedeti za istim stolom sa Tačijem... Kakav će biti konačni epilog tih razgovora, da li u formi sporazuma ili ne, ostaje da se dogovore.

(Večernje novosti)