Novi politički dvojac Srbije – DS i SNS

Rezultati upravo završenih vanrednih lokalnih izbora u tri opštine, a pre svega u Zemunu i na Voždovcu, u mnogo čemu prevazilaze njihov uobičajeni, po pravilu nevelik širi politički značaj. Njih odlikuje nekoliko bitnih karakteristika i pouka. Prva je da je u Zemunu i na Voždovcu odziv birača bio veoma nizak, iako je reč o prvom proveravanju njihove volje posle prelivanja velike svetske ekonomske krize u Srbiju. Razlog je, svakako, u političkoj apatiji i nezadovoljstvu većine građana teškim ekonomskim i socijalnim stanjem, kao i usporavanjem procesa evrointegracija Srbije. Druga karakteristika proteklih izbora jeste prvi izborni nastup i uspostavljanje i formalne izborne legitimnosti Srpske napredne stranke (SNS).

Treća bitna karakteristika izbora, pre svega u dvema beogradskim opštinama, jeste da su na njima pobedili Nikolićevi naprednjaci, to jest da su osvojili najviše glasova, odnosno mandata. Naime, u Zemunu su osvojili 23, a lista “Za evropski Zemun” 19 mandata. Poređenja radi, na prošlim izborima SRS je osvojila 28, a lista “Za evropsku Srbiju” 24 mandata. Na Voždovcu je rezultat nerešen (17:17), uz verovatnoću da SNS na kraju dobije još jedan mandat. Na prethodnim izborima radikali su u ovoj opštini osvojili 17, a lista “Za evropsku Srbiju” 24 mandata. U Kosjeriću je ubedljivo pobedila lista DS (8:4 u mandatima). U isto vreme, u Zemunu je SRS osvojila svega sedam mandata. To u zbiru sa mandatima naprednjaka iznosi 30, što je za dva mandata više nego što su jedinstveni radikali osvojili na prethodnim lokalnim izborima u ovoj opštini. U opštini Voždovac SRS je osvojila svega četiri, a “stara” SRS na prošlim izborima – 17 mandata. Međjutim, “novi i stari” radikali u ovoj opštini u zbiru su sada osvojili četiri, odnosno pet mandata više od koalicije “Za evropski Voždovac”. Rezultati izbora govore da su naprednjaci najveći dobitnici, a Šešeljevi radikali najveći gubitnici jer ih je SNS prosto pregazila (u Zemunu rezultatom 23:7, na Voždovcu 18:4, a u Kosjeriću 4:0 u broju mandata). Veliki gubitnik je i LDP, jer ni u Zemunu ni u Kosjeriću nije prešla cenzus od 5 odsto , a na Voždovcu ga je jedva prešla (5,36 odsto) i osvojila tri mandata.
Sledeća karakteristika lokalnih izbora je da je posle naprednjaka, najveći dobitnik koalicija SPS-PUPS-JS. Naime, u prošlom sazivu SO Zemun, ova koalicija nije imala nijednog odbornika, a sada ima četiri, dok su u SO Voždovac dobili šest mandata, a u prošlom sazivu su imali tri. Takođe se nisu obistinile dosta prisutne prognoze da će koalicija DSS - Nova Srbija pretrpeti težak poraz, odnosno da će im SNS preoteti veliki deo biračkog tela. Ova koalicija je, uglavnom, zadržala dosadašnje birače i mandate.
Za Demokratsku stranku, odnosno vladajuću koaliciju “Za evropsku Srbiju” može se reći da je njen rezultat u Beogradu ispod prognoziranog i očekivanog, pogotovo na Voždovcu, gde je u poslednjih 15 godina bila na vlasti. Uobičajeno je, doduše, da vladajuće stranke lošije prolaze na izborima, a naročito ako ne ispune znatan deo predizbornih obećanja. A kad je u pitanju ova koalicija, upravo je o tome reč. Naime, zbog svetske ekonomske krize, obećani ekonomski i socijalni razvoj najvećim delom su izostali, a za najmanje godinu dana su odloženi obećani kandidatski status Srbije za članstvo u EU i vizna liberalizacija. Takođe, najavljena oštra i uspešna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala daleko je ispod izbornih obećanja i očekivanja građana. A to su (uz odbranu Kosova) bila ključna izborna obećanja ove koalicije na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima.
U isto vreme, SNS je taktički vešto ublažila raniju radikalsku ekstremističku i primitivnu nacionalističku retoriku i načelno podržala proces evrointegracija Srbije (ali sa Kosovom u svom sastavu). Tako SNS i dalje uspešno kombinuje nacionalističku (mada ublaženu) i naglašeno socijalnu propagandu. To se pokazalo kao dobar recept za politički uspeh u Srbiji.
Bez obzira na činjenicu da se iz proteklih lokalnih izbora ne mogu izvlačiti čvrsti zaključci za nivo Srbije, nesporno je da se SNS nameće kao ubedljivo najveća i vodeća opoziciona stranka desnice, a da DS čvrsto drži poziciju lidera levog centra i demokratske levice, to jest socijaldemokratije. Ove dve stranke su superiorni lideri dva velika politička bloka, što dugoročno može voditi ka dvostranačkom sistemu.
Lokalni izbori u dvema beogradskim opštinama doveli su do takve podele glasova da ni DS ni SNS ne mogu sa svojim “prirodnim” saveznicima formirati lokalnu vlast. To bi, eventualno, mogla ostvariti SNS ako bi radikali zajedno sa DSS-NS, pristali na koaliciju, što oni energično poriču. Rešenje za formiranje vlasti u u Zemunu i Voždovcu moglo bi biti u “istorijskom” sporazumu DS i SNS po uzoru na, do pre godinu dana “nemoguću” koaliciju DS i SPS. Za razliku od državnog nivoa, takav savez ne bi bio neprirodan na lokalnom nivou, gde se ne rešavaju državna, već komunalna pitanja od interesa za svakodnevni život građana. Uostalom, takva koalicija već postoji u Prijepolju. Međutim, to rešenje, verovatno, nije realno posle izjave M. Dinkića da bi u tom slučaju G17 plus izašla iz vladajuće koalicije na svim nivoima. Praktično, preostaju malo verovatne varijante sa manjinskom “vladom” SNS u Zemunu, uz podršku DS, i istom takvom “vladom” DS, na Voždovcu uz podršku SNS, ili nova dugotrajna agonija sa uvođenjem privremenih mera, a zatim održavanjem novih izbora. Doduše, bolje je i to nego dovoditi u pitanje vladajuću koaliciju koja relativno uspešno funkcioniše. Jer, kako se kaže, “ne kolje se vo zbog kila mesa”.