Neustavno delovanje predsednika SANU

„Što su ljudi gori, to su plemeniti podvizi nasušniji.“

(akademik Matija Bećković)

Narod u Srbiji je nekako navikao da protiv njegovih nacionalnih interesa i protiv države deluju pojedini političari, političke stranke, mnoge nevladine organizacije i mnoge obaveštajne službe, plaćeni analitičari i štampani i elektronski mediji. U novije vreme sve više se za skoro neprijateljski rad i protivustavno delovanje pridobijaju pojedini profesori, naučni radnici pa i rukovodioci pojedinih značajnih nacionalnih institucija.

U istoriji postojanja SANU nije se desilo da se njen predsednik ponaša i deluje protivustavno, iznoseći stavove kojima se ugrožava suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak države.

Aktuelni predsednik SANU akademik Vladimir Kostić iznosi neprihvatljive stavove kojima sugeriše srpskom narodu da: „neko ovom narodu mora da kaže da Kosovo više nije de fakto niti de jure u našim rukama“ i da je u ovom trenutku „jedina politička mudrost na koji način sa elementima dostojanstva napustiti Kosovo“.

Ove dve konstatacije su dovoljne da tužilaštvo po službenoj dužnosti pozove akademika Vladimira Kostića na saslušanje, potvrdi verodostojnost datih navoda i podigne optužnicu, pred nadležnim sudom. Istovremeno, red bi bio da u ime moralne odgovornosti i zbog neuvažavanja SANU podnese ostvaku na dužnost predsednika.

Zna dobro predsednik SANU da se neće pozvati na odgovornost zbog podrivanja suvereniteta i teritorijalne celokupnosti, integriteta i suverenosti R. Srbije, kao i protivustavnog delovanja. Zato se neodgovorno odnosi prema SANU, čiji je predsednik, prema svom imenu i delu i prema R. Srbiji i srpskom narodu u celini.

Mnogo je pitanja ovih dana koja srpski narod postavlja akademiku Vladimiru Kostiću, ali nažalost njihova reč se ne čuje. Taj svoj bol narod nosi u sebi, taloži, grca i jeca, sve do momenta kada se zaista uveri da je sve ovo bilo deo kampanje za izdaju Kosmeta.

Ne može se lobiranje za nezavisnost lažne države Kosovo pravdati pravom na slobodno mišljenje i izražavanje, kako pokušava aktuelni režim, po drugi put da pravda izjave akademike Kostića. Kako shvatiti tu dušebrižnost izvršne vlasti za „slobodu reči“ akademika Kostića, nego upravo kao suodgovornost, verovatno kao naručioca njegovog nastupa.
Istovremeno, narod je zabrinut zašto drugi akademici, čije je životno delo posvećeno srpskom narodu, njegovoj istoriji, aktuelnom stanju i budućnosti javno ne iznesu neslaganje sa stavovima i istupanjem predsednika SANU akademika Vladimira Kostića? Pored blokade medija i različitih pritisaka, narod očekuje da se to desi, te da se preduzmu mere da se akademik Kostić povuče sa dužnosti, podnese ostavku ili da to oni učine na predviđen način, većinskom voljom. U koliko SANU ne bude u stanju da to učini sigurno je da će, u narodu, postati prokazana i u dobroj meri zloupotrbljena institucija. Srpskom narodu ne treba takva institucija, koju ne oseća dušu, biće, vrednosti i nacionalne interese srpskog naroda.

Svestan je akademik Kostić da su i do sada mnoge javne ličnosti iz vlasti, mnogi profesori, čak sa državnih fakulteta, delovali protiv suvereniteta i teritorijalne celokupnosti Srbije. Ponašali su se a i danas deluju kao lobisti lažne države Kosovo i ubeđuju srpski narod da je „sve gotovo, da treba prihvatiti faktičko stanje u ime svetle evropske budućnosti i prosperiteta“. To rade uporno godinama šireći defetizam da je necelishodna dalja odbrana Kosova i Metohije, posebno ne ratom. Sve to čine preko medija, sa nacionalnom frekvencijom, koji su pod potpunom kontrolom režima.

Pod kontinuiranom medijskom kampanjom, da se moramo odreći Kosova i Metohije, aktuelni režim je nastavio da, kroz takozvane pregovore Beograda i Prištine i kroz primenu Briselskog i Vašingtonskog sporazuma, prenese nadležnosti R. Srbije nad severom Kosmeta na lažnu državu Kosovu. To se čini u tajnosti, tako da je jadan narod neinformisan i suštinski ne zna šta se dešava.

U najnovije vreme preneta je nadležnost nad resursima energetskog sistema na severu Kosmeta na institucije lažne države Kosovo i Albanije. Pored traženja od javnosti da režim pojasni o čemu se radi to se nije desilo. Izvršna vlast je umislila da nema obavezu nikoga ništa da pita i da može da radi šta hoće, te da predaje strateške resurse R. Srbije. Jednog dana će morati svi u lancu da podnesu račune i da odgovaraju za neustavno delovanje.

Obavljanje funkcija u izvršnoj vlasti, SANU, fakultetima, nekim institutima, medijima ne oslobađa odgovornosti. Naprotiv, moraće se položiti računi jednog dana, tražiće se odgovor na pitanje: Ko je i koliko afirmisao albanske nacionalne interese i urušavao ustavni poredak, suverenitet i teritorijalni integritet države Srbije? To je izvesno da će se desiti, samo pitanje je vremena i konkretnih društvenih okolnosti. Lakomisleni su i neodgovorni ti ljudi ako misle da će proći nekažnjeno za izdaju, uz obrazloženje da imaju pravo da javno deluju i saopštavaju svoje mišljenje. To nije bilo koje mišljenje nego protivustavno delovanje.
Mišljenje akademika Kostića nije dato iz domena nauke, nije predstavljanje rezultata istraživanja iz negog projekta. Kada se obraća medijima on je predsednik SANU i narod misli da saopštava mišljenje te institucije a ne nikakav lični stav.

Teško je prepoznati motive ovakvog otvorenog neustavnog delovanja i ponašanja akademika Kostića, izuzev da to čini po nalogu vlasti i u znak zahvalnosti za drugi mandat na dužnosti predsednika SANU.

Diskusija akademika Kostića sa vladikom Glgorijem uzeta je samo kao povod za neveštu odbranu sramnih stavova o predaji i priznanju tzv. Realnosti na Kosovu i Metohiji. “Ja potpuno prihvatam da nisam u pravu, ali pitajte vladiku da li je on u pravu.

Ja sam putovao skoro i prelazio granicu, tačno su mi pokazivali delove ulice koji nisu zgodni za šetnju. Bilo bi sjajno da je Vladimir Kostić potpisao Kumanovski sporazum i Dejtonski sporazum i Briselski sporazum, onda imamo krivca i nemamo o čemu da razmišljamo”, rekao je Kostić.

Živeti i odrasti u Beogradu je dosta lagodno u odnosu na Kosovo i Metohiju, ali nije sasvim jasno kako jedan akademik nema dovoljno empatije za stradanje srpstva izvan Beograda, te da studiranje medicine i mnoge specijalizacije, usavršavanja, doktorat i naučni radovi iz medicine nisu dovoljni da prosuđuje o tome kako treba rešiti nacionalno pitanje i problem Kosova i Metohije. Upravljati Medicinskim fakultetom u Beogradu, Klinikom za neurologiju KCS i SANU ne daje za pravo akademiku Kostiću da iznosi samo lično mišljenje o budućnosti Kosova i Metohije. Da je sreće davno bi SANU izradila monografiju o tom pitanju i bez puno medijske pompe upoznala rukovodstvo države šta treba činiti, a na primeren način i celokupnu srpsku javnost.

Izložen sudu javnosti akademik Kostić pokušava da se pravda i obrazlaže svoj patriotizam angažovanjem u bliskoj prošlosti: „Ja sam bio dole pod oružjem i moja deca su bila ovde. Jedan regrutovan u brdsku pešadiju, drugi za razmontiranje mina. E neću da mi takvi govore o rodoljublju.“ “Je l’ Čarnojević izdajica? Ja mislim da nije. Ja i ovo što sam rekao, neka bude da nisam u pravu, ali niko u ovom narodu, uključujući Crkvu, nema tapiju nad istinom kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Ne može niko da me ubeđuje da sam izdajnik, jer dok sam ja bio ovde, neki drugi i njihova deca su bili ušuškani u inostranstvu”, rekao je predsednik SANU. Učešće u Otadžbinskom ratu u odbrani Srbije od agresije NATO pakta 1999.godine jeste za ponos akademiku Kostiću ali i svim drugim braniocima Otadžbine, posebno onim koji su dali svoje živote i delove tela u odbrani Kosova i Metohije. Završetkom oružane agresije NATO pakta 1999.godine, nažalost nastavljena je sve do danas agresija drugim sredstvima u funkciji pristajanja na odcepljenje Kosmeta i promene državnih granica Srbije. To nije premet medicinskih nauka pa bi bilo logično da o ciljevima NATO pakta i neoružanoj agresiji kažu akademici iz drugih naučnih oblasti.

Posebno je problematično kada akademik Kostić svoje delovanje i katastrofalne rečenice pravda rečima: „Ne slušajte mene, saslušajte intervju, ni u jednom trenutku nisam izgovorio tako nešto“, ponovio je Kostić i naglasio da je „insistirao na dijalogu i stavu da niko nema pravo na tapiju o istini“. „Danas, sve to na osnovu laži! Šta je istina, verovatno samo to da sam pojedinac koji se usudio da svoje mišljenje izgovori“, ukazao je Kostić. Nema dijaloga gospodine Kostiću oko razbijanja teritorijalne celokupnosti Srbije, suvereniteta i teritorijalnog integriteta države. U svakoj razvijenoj državi savremenog sveta to je nedopustivo i nebi prošlo bez odgovornosti. To može samo u Srbiji kada i vlast i pojedini političari govore o tome suprotno Ustavu R. Srbije i mnogim zakonima koji tretiraju ova pitanja. Verovatno je i osnovni motiv ustavnih promena leži u problemu rešavanja statusa Kosova i Metohije.

U takvoj močvari izdjničkog mentaliteta pojedinaca u mnogim sredinama vlasti, SANU, u obrazovanju, nauci, medijima ne da se prostora da se oglasi većinska Srbija, koja artikuliše volju naroda i nacionalne interese. Oni koji su za očuvanje Kosova i Metohije u Srbiji, na različite načine se progone i izlažu pritiscima.
Pored takvog delovanja vlasti na one koji je ne slede po pitanju rešavanja Kosmetske krize i pored medijskog mraka, defetizma i propagande, srpski narod u Srbiji, Crnoj Gori , R. Srpskoj i u dijaspori nije spreman da se odrekne te naše svete zemlje. Istraživanja potvrđuju da se taj procenat u Srbiji kreće preko 80 odsto a u R. Srpskoj i dijaspori preko 90 odsto. Litije u Crnoj Gori jasno su iskazale stav šta narod misli o svetoj zemlji, Kosovu i Metohiji.
Režim u Srbiji svestan je raspoloženja naroda, po pitanju Kosova i Metohije, pa zato u tajnosti, kukavički i postepeno prenosi nadležnosti R. Srbije na institucije lažne države Kosovo, počev od sudtva, tužilaštva, policije, lokalne vlasti, energetike, zdrastva, obrazovanja i redom sve što su već dogovorili kroz neustavni Briselski i Vašingtonski sporazum. Ostao je još samo taj „pravno obavezeujući sporazum“, koji je verovatno dogovoren a treba u bliskoj budućnosti da se donese.

Režim u Srbiji suočen je sa strahom od spontane reakcije naroda, u to vreme, pa pokušava da i kroz izjave zvaničnika, kao što je akademik Kostić i pojedini crkvni velikodostojnici, umiruje narod kako bi lakše prihvatio izdaju Kosova i Metohije.
To je sigurno pogrešna procena jer narod koji danas sumnja, kada se uveri porušiće sve pred sobom pa i izdajničku vlast, koja eventualno prihvati „pravno obavezujući sporazum“. Vlast će pokušati da to prikaže kao normalizaciju odnosa sa Prištinom a ne nikakvo priznanje. Takve laži neće proći i narod je sve više „otvorio oči“ i neće dopustiti izdaju Kosova i Metohije, jer ima negativno iskustvo sa Briselskim i Vašingtonskim sporazumom. Narod zna rešenje, nema promene granica Srbije, može se govoriti samo o nivou autonomije i nadležnostima AP Kosovo i Metohija.

Najveći živi pjesnik i akademik Matija Bećković kazao je da su litije u Crnoj Gori sve rekle bez ijedne riječi, te da je vjerni narod pronašao besmrtni odgovor, a nama preostaje da mu se poklonimo, zahvalimo i čestitamo.

„KOSOVO JE NEBESKO REŠENjE SRPSKOGA PITANjA! Reči Matije Bećkovića prodrle su u dušu svih Srba..“

„Jerusalim je jedini grad, a ostalo su mesta i Kosovo je jedino polje, a ostalo su poljane. Kosovska bitka je jedina bitka koja traje vekovima, a ostalo su tuče, a Kosovo polje je najveći vrh naše vere i naše kulture. Srbin je onaj koga se Kosovo tiče, ali Kosovo nije samo na tom prostoru i na zemlji, nego je i na nebu i svuda gde ima srpskog naroda“.
Dobro bi bilo da je predsednik SANU akademik Vladimir Kostić o Kosovu upitao ponešto svog kolegu akademika Matiju Bećkovića, koji je svojim životnim delom pomogao srpskom narodu da sazna šta je Kosovo i Metohija i koliki je njegov identitetski značaj za budućnost nacije, njen opstanak i duhovni i materijalni razvoj.

(Autor je general-major u penziji i osnivač Evroazijskog bezbednosnog foruma)

(IN4S)

Izvori:

1. https://bit.ly/3oLwa2D
2. https://bit.ly/3oO2OQZ
3. https://bit.ly/3sp25YF
4. https://bit.ly/2LPk6yz
5. https://bit.ly/38INbok
6. https://bit.ly/3bHixOg
7. https://bit.ly/3nESqty
8. https://bit.ly/3qjMh7K