Nema sumnje da se radi o de jure priznanju Kosova od strane Srbije

PARAFIRANjE sporazuma „O normalizaciji odnosa” između Srbije i samoproglašenog Kosova, za Rusku Narodnu Liniju ocenila je Ana Igorevna Filimonova, naučni saradnik Centra za izučavanje savremenih balkanskih kriza koji je sastavni deo Instituta za slavistiku Ruske Akademije Nauka.

Nema nikakve sumnje da se radi o de-jure priznanju Kosova od strane Srbije, pri čemu je to priznanje učinila ona zemlja koja je jedina to mogla i učiniti, pošto ni jedna druga zemlja u svetu ne bi mogla pružiti završni vid legitimiteta samoproglašenoj nezavisnosti Kosova.

Šta se narušava aktom srpske vlade koji je donet bez konsultacija sa Rusijom? Možda Srbija i ne mora da ovu odluku usaglašava sa Rusijom – to je pitanje suverene odluke vlade, no ipak, narušava se Rezolucija SB UN 1244, narušava se Ustav Srbije iz 2006. godine i podriva se pozicija Rusije.

Tokom mnogo godina Rusija je u Savetu Bezbednosti UN samopožrtvovano u svakoj mogućoj prilici štitila poziciju Srba na Kosmetu, govorila o teritorijalnoj celovitosti Srbije.

O čemu se ovde radi? O tome da će u nezavisnom Kosovu Srbi dobiti određena prava, kakva prava i nije toliko važno, zato što mi ovde govorimo o teritorijalnoj celovitosti, suverenitetu i nezavisnosti Republike Kosovo koja je u svoj sastav integrisala i sever Kosova.

Što se tiče prava, oni moraju da se oslanjaju na vladu Hašima Tačija, na narkokriminalne kvazi-državne formacije, gde hipotetički postoje neki mehanizmi koji će navodno poštovati prava Srba. Napominjem čudan preduslov: da li će oni imati želju da to čine – naravno ne.

Radi se pre svega o tome, da će u jedinstvenu kosovsku policiju biti integrisana srpska policija, pri tom će Srbi imati pravo da odrede svoje srpske policijske komandire. Međutim, ti srpski komandiri će dobijati platu od kosovske policije i biće službenici MUP Kosova.

Dalje, u Kosovskoj Mitrovici će funkcionisati specijalni Srpski sud. U stvarnosti će to biti sud koji će biti integralni deo jedinstvenog sudskog sistema Republike Kosovo.

Lokalni izbori koji na severu Kosova i Metohije treba da se održe u 2013. godini biće održani po zakonima Republike Kosovo pod patronatom posmatračke misije OEBS. Osim toga Srbija i Kosovo se obavezuju da neće blokirati jedno drugoga (postoje neka razmimoilaženja u zvaničnom tekstu) prilikom stupanja u EU, no postoji još jedna veoma važna formulacija u završnom dokumentu ukoliko tamo ne bude ukazano „i u druge organizacije”, zato što se moguće, radi i o OUN.

Na taj način od 15 tačaka, otprilike se u polovini govori o zakonima Republike Kosovo i policijsko-pravosudnom sistemu Republike Kosovo. To jest, sam dokument na više mesta opovrgava tvrdnje srpske vlasti da one nisu priznale nezavisnost Kosova.

Po činjenicama su priznali. Priznali su postojeće zakone, priznali su Kosovo kao apsolutno nezavisnu, legitimnu, samostalno postojeću državu.

Srbi sa severa Kosova govore da oni nikakvog dokumenta od vlade Srbije nisu videli i sa njima su upoznati samo putem saopštenja u albanskim medijima. Oni kažu da su ti sporazumi apsolutno neprihvatljivi zato što predviđaju potpunu integraciju severa Kosova u ustavni poredak Republike Kosovo.

Te žalosne mrvice koje se tiču policijskog sistema, koje je srpska delegacija uspela da izvuče, izgledaju prosto smešno pošto će policija i sud biti sastavni deo odgovarajućih struktura nezavisnog Kosova.

Srbi kažu da je srpska vlast na ovaj način sama uništila rezultate srpske borbe duge 14 godina, kada je sever Kosmeta predstavljao oslonac suprotstvljanja i uspešnog preživljavanja Srba u srpskoj oblasti Kosovo.

Lider kosmetskih Srba Marko Jakšić kaže da je to nož koji je srpska vlast zarila u telo Srbije, u vidu Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića. Aleksandar Vučić je odigrao ulogu pokretača evrointegracija i predaje Kosova. Tomislav Nikolić je zajedno sa Vučićem u toku predizborne kampanje putovao po zapadu i verovatno su dali lične garancije, uključujući i predaju Kosova. Ivica Dačić je takođe u tome učestvovao tako što je vodio pregovore sa Hašimom Tačijem.

Ta tri čoveka snose personalnu odgovornost za priznavanje nezavisnosti Kosova.

Postoji još jedan veoma važan momenat.

Nije postojao nikakav jasno formulisan zahtev Srbije Rusiji. Po tekstu nema takvog momenta kad je Dačić tražio da Rusija sadejstvuje prilikom povratka pregovora pod okrilje UN.

Srpska vlast koja je smenila režim Borisa Tadića učinila je još veće avanse Zapadu, još radikalnije i brže obećavajući da će okončati Tadićev posao.

Sva nadanja u Rusiju razmatrana su samo deklarativno, bez ikakvog političkog sadržaja, zbog toga što je svoje obaveze Srbija povezala sa Zapadom. Pri tom su te obaveze toliko žestoke, da ih očigledno, nipošto ne smeju kršiti.

Rusija nije mogla da manevriše i nešto učini, zato što nije mogla da učini ništa iza leđa legitimnih i kako naše Ministarstvo inostranih poslova podvlači, suverenih srpskih vlasti.

Ukoliko Srbija ne formuliše svoje zahteve, ne konsultuje se sa ruskom stranom, onda su Rusiji vrata za nju jednostavno zatvorena. Jedino što je Rusija činila sama – to je zaštita Srba na Kosmetu, što je radio Čurkin u SB UN.

To što je sporazum zasad samo parafiran, ne znači da može da se promeni. Napominjem da je sporazum Borka Stefanovića sa Editom Tahiri sklopljen 2011. godine o uspostavljanju državnih granica sa Srbijom takođe bio samo parafiran ali je postao dogma, obavezujuća za novu vlast da je ispuni.

Posebno podvlačim da je nova vlast dobila izbore na obećanju da neće nastaviti liniju Borisa Tadića po pitanju Kosova. To jest, ta vlast pre svega nije obmanula samo Rusiju nego i svoje birače, zato što su zvanično pred izbore obećali dijametralno suprotno.

Niko ne bi glasao za Nikolića da je on tada otvoreno rekao: „Ja ću ispuniti sve sporazume Tadića, no još brže i žešće nego on”. To je podlo ponašanje i to treba podvući.

Mislim da je tačka posle koje nema povratka već pređena, zato što neumoljivi kurs koji je Vučić zauzeo prema EU, munjevito stiže do finiša.

Zapad već likuje, Albanci likuju, prozapadne nevladine organizacije u Srbiji likuju – za njih je pređena tačka posle koje nema povratka.

(Ruska narodna linija, Fakti)