Neću pečat na mom narodu

(Večernje novosti, 27.4.2010)

Za Milorada Dodika Rezolucija o Srebrenici koju je usvojila srpska Skupština, potpuno je neobavezujuć dokument. On i njegov tim smatraju da je istina drugačija, da će je dokazati i da niko neće moći da je sakrije. Zamera Srbiji što je usvojila akt koji, kako kaže, sugeriše genocid, kao i to što drugi zločini nisu jednako tretirani. Ali, tvrdi da taj stav ne znači razdor sa maticom, niti sa njenim rukovodstvom. Srpska će samo nastaviti svoju bitku za istinu jer priznavanje genocida nju može da košta opstanka.

Mislite li da nije kasno za drugačiju sliku o Srebrenici i da će neko želeti da čuje istinu do koje vi dođete?

- Istina će se čuti i od nje niko neće moći da okreće glavu. Pod pritiskom visokog predstavnika, Vlada RS naterana je 2004. godine da izradi izveštaj o Srebrenici u kojem je navela činjenice i podatke koji su se pokazali netačnim. Prikazano je da se radi o 7.000, a ne o 3.500 žrtava. Već smo došli do podataka da se više od 500 ljudi sa tog spiska nalazi među živima, da više od 250 osoba sahranjenih u Potočarima nije ni stradalo u Srebrenici... Da ne pričam da se sada i rodbina stradalih sahranjuje u Memorijalnom centru, pa se i to prikazuje kao dokaz kolektivnog zločina koji su počinili Srbi. Niko ovde ne želi da umanjuje obim zločina, ali želimo da otklonimo manipulacije.

Jeste li pokušali da kažete vlastima u Beogradu da istina možda nije onakva kakva je potvrđena usvajanjem Deklaracije u parlamentu?

- Da smo mogli, mi bismo sprečili donošenje takve deklaracije. Nije nam ni dalje jasno zašto je Srbija to učinila i protivimo se tome. Ne možemo i nikada nećemo prihvatiti da se taj događaj kvalifikuje kao genocid. Nažalost, iz onog što je napisano u deklaraciji Skupštine Srbije, to može da se tako tumači. Sa druge strane, ne slažemo se sa tim što je Srbija izdvojila jedino događaj u Srebrenici. Nema nikakvog razloga da ona bude izuzeta iz konteksta čitavog ratnog dešavanja. Zar treba da generacije koje dolaze na ovim prostorima obeležavaju samo jedan događaj kao mesto zločina - Srebrenicu? To neće moći, i u to nas niko, pa ni Srbija, ne može da ubedi.

Šta su vam odgovorili u vrhu srpske vlasti kada ste pokušali da ih ubedite da ne usvajaju deklaraciju zbog efekata koje bi mogla da ima na status RS u budućnosti?

- Rečeno mi je da je njihov postupak u skladu sa evropskim tekovinama i u funkciji ojačavanja evropskog procesa.

Je li Beograd pokušao da vas ubedi da pozdravite taj čin?

- Moj stav bio je i ostao veoma jasan - ako dođe neko da ponudi Evropu u zamenu za priznavanje genocida u Srebrenici, ja ću reći: hvala vam za Evropu! Mojim postupcima neće rukovoditi neki Jelko Kacin, koji je upalio rat na Balkanu, a sad bi da dokusuri srpski narod i Srbiju. A takav je i predložio Rezoluciju o Srebrenici u Evropskom parlamentu.

Očekujete li da druge zemlje u susedstvu, pre svih Bosna i Hrvatska, usvoje slične dokumente?

- Nikakva rezolucija ”a la Srebrenica” ovde ne može da prođe, jer Sarajevo ovde ne odlučuje. Samo papir u kom bi se osudio masovni zločin svih strana, protiv svih vera i nacija, može da dođe na dnevni red. Ovde je neko pobio 30.000 Srba. Neko je to uradio! To nije bila elementarna nepogoda. Da li će taj poziv Srbije da svi osude zločine proći? Moj odgovor je - neće! Ovde vlada stereotip da su Srbi monstrumi i agresori, a muslimani žrtve, i tako će i da ostane.

Ne verujete ni da će susret Tadića i Silajdžića, uz posredstvo turskog predsednika, nešto promeniti?

- Haris Silajdžić je u Turskoj bio kao privatno lice! Nije to susret tri predsednika. Silajdžić je samo treći član Predsedništva BiH. On za taj put nije imao odluku organa u kojem sedi, a ako odluke nema, on može samo privatno da se druži sa kim god hoće. Njegove odluke i potpisi ne znače ništa ovde.

Intenzivno se dogovara o Samitu u Sarajevu 2. juna, ne bi li se našao model za učešće Kosova. Smeta li vam što Sarajevo u tim pregovorima zastupa Ankara?

- Uloga Turske je sve aktivnija, i to je veoma opasna stvar. Ponekad neko objašnjenje Srbije za toliki diplomatski prodor i dobijemo, ali ni dalje ne razumemo zašto Srbija dozvoljava da Turska ojačava svoju poziciju u odnosu na BiH. Iznenadio sam se kada sam saznao da je turski ambasador napravio udruženje ”prijatelja Sandžaka”. To i nije baš bezazlena priča. Ne prihvatamo ulogu Turske u BiH ni iz istorijskih razloga. Podsetiću samo da je, u vreme kada je turski kontingent dolazio u misiju, tamošnja štampa osvanula sa naslovima, poput ”Turski vojnik ponovo u Bosni”. To govori o jednoj daleko većoj ambiciji i geostrateškom interesu.

Ustavni sud odobrio je održavanje referenduma kojim bi se narod u RS pitao o odlukama visokog predstavnika. Hoćete li ga održati pre izbora u oktobru?

- Namera nam je da bude tako. Referendum je naš jedini način da se odbranimo od samovolje visokog predstavnika i donošenja zakona koji su na našu štetu. A ovde su mnogi zakoni doneti preko noći, iz hira jednog čoveka, često i na sam dan isteka njegovog mandata. Međutim, rok ne zavisi od nas jer postoji pravna procedura koja ga usporava. Posle stava Ustavnog suda, treba da donesemo odluku o raspisivanju referenduma, a onda Bošnjaci ponovo mogu da stave veto, pa da ceo slučaj ponovo ide na sud. Zato datum ne možemo da saopštimo sada, ali možemo da kažemo da će odluka o referendumu biti sprovedena 30 dana od odluke Ustavnog suda. Sprovešćemo referendum tada, pa bilo to i na dan izbora.

Iako ovo neće biti referendum o statusu RS, u Evropi se uveliko vodi polemika da li se Bosna raspada. Šta vi kažete?

- Bosna je veoma teško održiva. Onaj ko želi mir ovde, mora da razmišlja o drugim mehanizmima, umesto nasilničkog održavanja nečega što ne može da se spoji. Kao ulje i voda - džaba ih je mešati. Čim prestanete da mešate, oni se ponovo raziđu. To je Bosna. Ne znam kako to još neko ne vidi.

Ovakva Bosna ne može da ostane?

- Ma, nije problem da ostane u nekim okvirima. Ali, ne može da bude unitarna i jaka država. Može da bude samo vrlo, vrlo labilna zajednica dve države u svom okviru, od kojih je jedna Srpska. Zato su i krenuli u ustavne promene po svaku cenu, samo da bi obesmislili RS. A ja poručujem: nećemo to prihvatiti ni pre, ni posle izbora! Nikada!

Kako predsednička kampanja bude odmicala uloga ”gromobrana”, u kojoj se nalazite, biće sve teža. Činiće se sve, očigledno, da budete izolovani i prikazani kao jedini ”neposlušnik” na Balkanu...

- Sve se čini da se za zastoj u evropskim integracijama optuže Milorad Dodik i njegova partija. Odustali su od priča kako će me smeniti, uhapsiti, zatvoriti... Ne zato što to više ne žele, nego zato što nemaju dokaze ni za šta što pokušavaju da mi podmetnu: nema pronevera, nema kriminala, nema ničeg... Sada idu na priču o demokratiji, tražeći je u opozicionim strukturama. Svakog dana su ovde grupe stranih ambasadora sa jednim jedinim ciljem: da oslabe našu stranku, jer znaju da je pobediti ne mogu. Namera im je da naprave heterogenu vladu, kojom je lako manipulisati. To bi dalo krila međunarodnoj zajednici da nastavi tamo gde je stala kada sam ja preuzeo vladu. Ali, ostaću gromobran!

Optužujete strane ambasadore da pokušavaju da naprave drugačiju strukturu vlasti?

- Tačno se zna koji ambasadori to rade. Mi im to u oči i kažemo. Nećemo ćutati. Vrlo brzo ćemo to reći. Zna se i ko je rekao Mladenu Ivaniću (kandidat opozicije za člana Predsedništva) da se udalji od vlasti jer će zauzvrat biti pošteđen kazne od godinu i po dana zatvora koja ga je čekala. Pre petnaestak dana je oslobođen optužbi i već je poručio da je spreman da prizna da je u Srebrenici bio genocid. Svejedno, uloga opozicionih lidera je još na nivou statističke greške. Mi ćemo samo projuriti kroz ove izbore i dobiti ih. Ovo je pitanje opstanka Srpske i ovaj narod to zna. Nije reč samo o jednim izborima.

Hoćete li promeniti nešto u vašem nastupu koji je toliko iritantan Sarajevu i dobrom delu međunarodne zajednice?

- Nemam potrebu da se menjam. Moja politika je u skladu sa najvažnijim i najvrednijim civilizacijskim načelima. Ona nije uperena ni protiv koga. Ona brani ustavni poredak i ovaj narod. Davno sam izgubio potrebu da se dopadam bilo kome.

Sa kojim konkretnim rezultatima idete pred birače na jesen?

- Najveći argument je samoodrživost RS. Zahvaljujući, pre svega, privatizaciji ”Telekoma”, omogućili smo preživljavanje u epicentru krize. Danas na računima Srpske imamo više od 300 miliona evra. Ta sredstva se čuvaju za kapitalne stvari, za privredu. Za tri i po godine postigli smo nominalni rast društvenog proizvoda od tri milijarde maraka. Samo prošle godine imali smo rast industrijske proizvodnje 19 odsto. Dobar deo jeste ostvaren zahvaljujući ”Rafineriji”, što će mnogi reći, ali bismo i bez nje imali rast. Završavaju se svi planirani projekti puteva. Do jeseni ćemo završiti i 48 kilometara autoputa. Srpska je danas veliko gradilište.

Da li odnose sa Beogradom opterećuje i ”slučaj Ganić”. Je li svejedno gde će mu se suditi?

- Kada predsednik Srbije kaže da mu je svejedno gde će se suditi Ganiću, to u nekoj apstraktnoj viziji može da zvuči razumljivo. Dakle, ako verujete da je sudstvo svuda objektivno. Ali, ovde nema objektivnog sudstva. Istog dana kada je Tadić dao tu izjavu, predsednica Suda BiH je poručila: ”Svi smo mi Ganić”. I sada neko treba da očekuje da će ta predsednica suda i taj sud da presude objektivno Ganiću! Taj isti sud je, inače, nametnut i sudi jedino Srbima! Od 2002. godine Srbima je dosuđeno više od 1.500 godina kazne zatvora, a muslimanima samo 40. Dakle, Ganiću mora da sudi Beograd! Uostalom, Beograd ga je tražio, a ne Sarajevo. I ne može Beograd odustati od suđenja. Može samo da se povuče i da kaže da ga je greškom tražio, pa da se predomislio. A Ganić u Sarajevu nikad neće biti osuđenik, nego heroj!