(Kurir, 31.12.2008) Možete ga voleti ili ne, ali Ivici Dačiću se ne može osporiti da je uspeo da sačuva stranku koja je bila pred gašenjem i da je za samo osam godina prošao trnovit put od lidera najomraženije političke opcije do zamenika predsednika Vlade i ministra policije. Tim je izbor Kurira za naj političara u 2008. godini bio lakši. Hoće li Ivica Dačić izgurati ceo mandat na mestu ministra policije? - To ne zavisi od mene. Nisam protiv izbora, ali oni ne smeju postati igre bez granica, jer onda nema kontinuiteta državne politike. Šutanovac tvrdi da je oduvek hteo da bude ministar policije. Jeste li i vi imali slične želje? - Nisam ni pomišljao na to. Mesto ministra policije nije bilo naš zahtev, već je do toga došlo na predlog DS. Osećate li se udobno na toj funkciji? - Iskreno, moj sin se najviše raduje. Uživa u akcijama specijalnih jedinica. Da li i dalje dobijate pretnje? - Stalno, oguglao sam na to. Evo, sad su mi pretili ovi s juga Srbije. Prete i organizovane kriminalne grupe i razni pojedinci. Odnosi u vladajućoj koaliciji ni izbliza nisu tako idilični? - Zato što je to navika nekih koji su bili u prethodnim vladama. Oni žele da se takmiče s partnerima umesto da se svi zajedno takmičimo da ova Vlada bude bolja. Govorite o G17 plus? - Pričam generalno. Kad se s nečim ne slažete, red je da se problemi prvo rasprave u koaliciji. Dokle će se tolerisati Dinkićevo iskakanje iz šina? - Mi imamo veoma dobre odnose sa DS, a korektne sa G17 plus. Mislim da Boris Tadić ima mnogo nerava. Hoće li oni ostati čvrsti? - Mislim da hoće. Tadić je pokazao veliku političku zrelost, ali u isto vreme njegova pozicija je najlagodnija. On uvek može da kaže: „Dosta je bilo, nećete me više nervirati, idemo na izbore“. Da li je Dinkić u pravu kada kaže da država nije dobila nikakve garancije da će gasovod i skladište gasa biti izgrađeni i da smo NIS praktično dali za džabe? - Kad smo kod poklanjanja, sve privatizacije posle 2000. godine bile su pokloni. Mi smo sve fabrike u Srbiji prodali za 49 procenata „Telekoma“, za koliko ga je Milošević prodao Italijanima i Grcima. Na ručku koji je predsednik Rusije Medvedev priredio za našu delegaciju jasno je predsedniku Tadiću rekao da može da ga pozove telefonom u bilo koje doba dana i noći i da može da očekuje rusku podršku za bilo šta u političkom smislu. Zar neko misli da to ima cenu? Ja bih voleo da to možemo da uradimo i sa Obamom, ali ne verujem da je moguće. Uostalom, kakve su garancije da „Fijat“ neće bankrotirati, pa država ulaže stotine miliona? Zašto je toliki problem da Tomislav Nikolić uđe u rekonstruisanu vladu? - Vlada još uvek ima parlamentarnu većinu. Međutim, i sami vidite da je došlo do približavanja između DS i SNS, što me raduje. Otkud toliki animozitet između Nikolića i Vučića, s jedne, i vas, s druge strane? - Želim dobre političke odnose sa SNS. Samo, ljudi koji su nas napadali da smo izdali Miloševića nemaju moralno pravo da mi drže pridike jer i njih sada napadaju da su izdali Šešelja. Ja ih zbog toga nikad neću napasti, ali oni nas jesu. Napadali su nas što smo u Beogradu napravili vlast s Đilasom, a sada s Đilasom zajedno planiraju kako da uvedu prinudnu upravu u Zemunu! Žao mi je što je Vučićem nastao nesporazum oko Beograda, ali Boris Tadić nije hteo da dozvoli da u Beogradu bude druga vlast u Srbiji u odnosu na glavni grad, zbog Đilasa. Ne znam kako neko može da se ljuti na mene i Sašu Antića a da se ne ljuti na Đilasa. Možda zato što ste im obećali da ćete napraviti koaliciju u Beogradu? - Znate kako, jesmo napravili koaliciju, ali ona nije mogla da opstane zbog pritiska DS. Naši ljudi nisu hteli da rizikuju vlast u republici zbog Beograda. Predsednik Tadić je upravo smenio načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša. Da li je Ponoš bio u pravu, odnosno da li je izabrao pravi način da izrazi nezadovoljstvo? - Način nije pravi, teme možda jesu. O tome treba da se razgovara. Kolika je cena dogovora s radikalima u parlamentu? - Ne bi bila veća nego kad se dogovaralo s Nikolićem. Zašto neko ne pita kolika je cena kad Čeda Jovanović da kvorum? Kolika je cena? - Ne znam! Ali znam da cene ne treba da bude. Kada SRS postane kooperativan, kada DSS i NS odustanu od amandmana, kada Čeda omogući kvorum, kada Toma uzme mandate - sve je to deo nekog dogovora. Ko pravi te dogovore? - Mi nismo u poziciji da pravimo dogovore, jer nismo najveća stranka već osam godina. Da nije bilo nas, nikad ne bi bila formirana vlada Koštunice i Tadića. Lično sam učestvovao u posredovanju između Tome Nikolića i Koštunice da ta vlada profunkcioniše. Ako bi se pred Srbiju postavila dilema - Kosovo ili EU - koji je odgovor? - To je bar svima jasno. A to je i predsednik Tadić rekao Medvedevu. Pod tim uslovima, ako ih bude, odgovor Srbije biće „ne“ Evropskoj uniji. Ranije ste pozivali u rat za Kosovo. Kako danas gledate na to? - Oduvek sam govorio da, ukoliko međunarodna zajednica mirno gleda kako teroristi ubijaju Srbe, mi moramo zaštititi narod. Tim izjavama sam hteo da sprečim defetizam. Kakvu smo poruku davali izjavama: „Uzmite nam Kosovo slobodno“? Srbija je postigla značajan iskorak u borbi za očuvanje Kosova, pitanje smo sa političkog prebacili na pravni teren. Euleks je došao na Kosovo pod našim uslovima. Koštunica tvrdi da je to kapitulacija? - Euleks bi svakako došao! Da li bi Koštunica mogao to da spreči? U međunarodnim odnosima, nažalost, ne postoji samo pravo, već argumenti snage i sile. Euleks je statusno neutralan, što je bio naš cilj. Srbija nikad neće priznati nezavisno Kosovo, čak i ako nam ga otmu. Nije izgubljeno ono što je oteto, već ono što je dato. Možemo li očekivati nemire na jugu Srbije? - Ne znam zbog čega. Uhapšeni su ratni zločinci koji su zverski ubili 51 nealbanca. Ako će Albanci braniti ratne zločince, kako onda mogu tražiti od Srbije da isporučujemo naše ljude Haškom tribunalu? Da li direktori javnih preduzeća iz SPS imaju obavezu da stranci uplaćuju određen procenat? - Da, u našem slučaju to je 10 odsto. To pravilo važi za sve stranke, nema tu nikakve tajne. To je njihova članarina. Kako su vas u Socijalističkoj internacionali prihvatili isti oni koji su do pre nekoliko meseci tvrdili da ste stranka Slobodana Miloševića? - Nisu nas poznavali, o nama su razmišljali onako kako su želeli da nas vide. Najavili ste novu „belu knjigu“ o stanju kriminala u Srbiji? - U završnoj je fazi, ali nemojte očekivati da ću vam je dati (smeh). Ona je skup policijskih informacija, a ne dokazanih činjenica s kojima se može ići na sud protiv kriminalaca. U Srbiji ima između 30 i 40 organizovanih kriminalnih grupa. Nije, međutim, sve organizovani kriminal i tu nam treba saradnja svih. Evo, uzmite za primer ovog Rašetu, mi smo ga uhapsili, ali ga je upravnik zatvora pustio. Šta se desilo s njim? - Više je nego očigledno da je u pitanju korupcija, i zato je upravnik zatvora smenjen. Mi smo procesuirali mnoge kriminalce i predali ih tužiocima i sudijama, ali procesi protiv njih traju godinama. Za to vreme oni paradiraju s velikim obezbeđenjem. Ima li korupcije u policiji? - Na prvom kolegijumu posle mog izbora rekao sam da je svuda u svetu jasno da, gde ima organizovanog kriminala, to mora da ima neke veze s državom i policijom. Sve ćemo istražiti. Krenuli smo s hapšenjima u policiji povodom nameštanja tendera, a tu ćemo akciju proširiti i na ostale državne organe. Uhapsili smo i celu smenu na graničnom prelazu prema BiH. Dali smo primer da niko neće biti pošteđen i privilegovan. Imamo informaciju da su vozila za policiju nabavljana bez tendera, a preko „Verano motorsa“. - To moramo da proverimo. Da li vam je poznato da je sve građevinske radove u MUP radila kompanija „Sila“, čiji je vlasnik izvesni Đulić, kum Dragana Jočića? - Nastavićemo sa svim istragama, u to nemojte sumnjati. Predložićemo promenu načina na koji se tenderi sprovode. Moramo sprečiti zloupotrebe, ali ne tako što će umesto jednih doći drugi. Zašto niko ne sme da dirne u „građevinsku mafiju“? - Mislim da sme, ali mi nemamo dovoljno dokaza. Policija ne može da radi na osnovu priča, već na osnovu dokaza. Znate kako, mi sve znamo. Ali između toga da nešto znate i da je nešto dokazivo sudu velika je razlika. Mnoga ubistva novinara ostala su nerazjašnjena? - Kad god postoji neki novi momenat, mi se time bavimo. Mnogi slučajevi više nisu u rukama policije, već u tužilaštvu. Nedavno je jedna osoba izrazila želju da bude zaštićeni svedok u slučaju ubistva novinara Pantića, ali na poligrafu se ispostavilo da je čovek lagao. Hoće li se istražiti ko je ubio Ranka Panića na mitingu SRS? - Na osnovu informacija koje posedujemo utvrdićemo koja je jedinica u pitanju, kao i koji policajac. Neoprostivo je što nismo znali da se Panić nalazi u Urgentnom centru. Koji je poslednji dobar savet koji ste dobili od vašeg savetnika Vlada Divca? - Pričali smo o nekim humanitarnim akcijama. Dao mi je i jedan savet o SPS, ali neću vam reći koji (smeh). Divac nije član SPS, ali znam da je iz sve snage podržavao formiranje ove vlade. Milan Nedić je, zasad, preživeo Dačića? - Mislim da nije. Ne želim da se bavim time da sklanjam nečije slike, ali Nedić je bio predsednik Vlade koji nije bio izabran na tu funkciju, već postavljen od Nemaca. Mnogo je korektnije i poštenije staviti sliku predsednika vlade u izbeglištvu nego njegovu. U MUP su svi ministri policije od Jakova Nenadovića do danas, ali nema slika onih ministara od 1941. do 1945. Oživeli ste Bakija Anđelkovića i Zorana Lilića. Ko je sledeći? - Želim stranku koja će ići korak dalje u kadrovskim reformama, ali ne smemo zaboraviti ni stare ljude. Lilić nije bio kandidat SPS niti se sa naše liste kandidovao na to mesto. Pa, ko ga je kandidovao? - On je došao kao predlog iznedren u različitim stranačkim dogovorima i ličnim predlozima ministara. Imaju li navijači Partizana popust kod policije, pošto ste poznati kao navijač crno-belih? - Niko nema popust, ali sa svima želim da se dogovorim. Neredi nikome ne odgovaraju. Šta vas više nervira - kad vas podsećaju na „aferu kofer“ ili kada vas zovu Mali Sloba? - Ni jedno ni drugo, navikao sam se. Ne znam da li Malog Slobu prizivaju s pozitivnim ili negativnim prizvukom. Kako vi to doživljavate? - Najvažnije je da treba da poštujemo ono što je Milošević učinio za SPS, ali stranka mora da živi novi život. Od prošlosti se ne živi. Ni Zvezda ne može da bude prvak samo zato što je osvojila Ligu šampiona. Održavate li kontakt s Mirom Marković? - Ne mogu da stignem na red od ovih što sada više vole Moskvu. Šalu na stranu, kontaktiramo s porodicom Milošević i pomažemo im, što je normalno. Ali ne pitam ih šta treba da radim. Postali ste ozbiljan faktor u vlasti, a oni nikako da se vrate u Srbiju? - Zato što sama porodica smatra da je ispod svake časti da se njihovim položajem trguje. Ne tražimo da se bilo ko abolira, ali ne može neko odgovarati samo zato što je član ove ili one porodice. Ceca ili Karleuša? - I jedna i druga. Ceca je moja velika prijateljica, a u dobrim sam odnosima i sa Karleušom. Koštunica ili Tadić? - Hteo sam vladu i s jednim i s drugim, Koštunica je hteo ili-ili. I zato Tadić. Toma ili Čeda? - Ni jedan ni drugi. Politički je prihvatljiviji Toma, ali dobro sarađujemo sa LDP u Beogradu. Guča ili Egzit? - Nisam išao ni na jedno ni na drugo. Veronauka ili građansko vaspitanje? - Loše je što se građanima postavljaju takvi ultimatumi. Jedan sam od retkih političara koji je kršten kad mu je bilo vreme, što je ostavilo trajne posledice po one koji su kršteni kasnije, pa se sada ponašaju kao nekrsti. Pravoslavac sam, ali ljudi moraju da imaju osnove građanskog vaspitanja. Tito ili Draža? - Opet me stavljate u teške dileme. Sa aspekta moje političke opcije, izbor je Tito, ali ne zbog onog što je radio posle rata. Ja sam za one koji su se borili protiv okupatora. Ko je to bio, nije na meni da određujem. Baklava ili tulumba? - Baklava. Za kraj, šta bi s vašom dijetom? - Moraćemo ponovo (smeh). Moj život je večna borba s kilogramima, ali tako vežbam svoj karakter. U tom slučaju može se zaključiti da ste vrlo labilna osoba? - Bila je ovo nestabilna politička godina (smeh). |