Početna strana > Prenosimo > Medijska sačekuša
Prenosimo

Medijska sačekuša

PDF Štampa El. pošta
Dragan J. Vučićević   
petak, 19. mart 2010.

(Pres, 20. mart, 2010)

Možete li da zamislite ovo: Na TV B92 kod Jugoslava Ćosića gostuje Mlađan Dinkić, a negde usred intervjua telefonski se, iznenada, uključi Bogoljub Karić i slobodno opljune Mlađana i sve ostale koji mu nisu po volji? Ili probajte da to zamislite ovako: Ćosić u pola razgovora sa Ivicom Dačićem pozove Darka Šarića, pa onda on uživo, u udarnom terminu na nacionalnoj frekvenciji kaže sve što mu je na narkodilerskoj duši?

Šta rekoste? Ne možete to ni da zamislite?! A, što? Pa, ako može gospodin Cane, što ne bi mogli i gospoda Karić i Šarić?

Elem, videli ste već, Jugoslav Ćosić je u prošli ponedeljak na svojoj šifrovanoj televiziji patentirao jedan potpuno novi medijski žanr. Klasičnu medijsku sačekušu. Može on sad da se vadi koliko god hoće, može da raspreda svoje zvečeće, prazne priče o istraživačkom novinarstvu, ništa mu to ne vredi. Sasvim je ovde dovoljno dokaza da je Ćosić ušao u „zločinačko udruženje" sa čovekom sa crvene poternice. A to više nije novinarstvo.

Kaže Jugoslav da je Canetova izjava sama po sebi „novinarska senzacija" i da je kao takvu nijedna ovdašnja televizija ne bi propustila. Tačno. Ali, izjava u vestima ili zaseban intervju su jedno, a paramafijaška medijska sačekuša je nešto sasvim drugo.

Najpre, potpuno je jasno da je Ćosić sa Subotićem sve unapred pažljivo dogovorio i isplanirao. Potpuno je jasno da je Jugoslav tačno znao šta će i kako će Cane reći u njegovoj emisiji. Jer da nije tako, da li bi se usudio da Caneta uključi uživo u program?! Šta bi se, na primer, desilo da je Cane rekao da je onih famoznih 50 miliona evra dao, na primer, Borisu Tadiću?! Da li bi i tada kolega Ćosić samo uljudno zamolio „gospodina Subotića" da pojasni svoju izjavu bez ijednog konkretnog potpitanja? (Odakle ti, Cane, 50 miliona u kešu?! Zar, Cane, pozajmljuješ 50 miliona bez ikakve priznanice? Imaš li, Cane, ikakve veze sa ubistvom Ive Pukanića?...)

Dalje, ako Jugoslav zaista nije hteo da medijski ritualno likvidira kukavnog Nebojšu Medojevića, pa što ga pre početka intervjua nije pitao da li pristaje na Caneta? Zašto, dakle? Pa, zato što je znao da Medojević naprosto neće smeti da usred emisije odbije Subotićevo uključenje. Tako bi ispalo da se Medo plaši Žapca, a u političkoj Crnoj Gori to je ravno samoubistvu. Ćosić i Subotić odigrali su, dakle, „siguricu".

Konačno i najvažnije: Finalni dokaz „zločinačkog udruženja" Ćosića, TV B92 i Stanka Subotića jeste ekspresna razrada Subotićeve priče. Njegova tvrdnja da je dao 50 miliona evra Miškoviću i Beku da kupe „Luku" i „Novosti" odmah je preuzeta kao izjava kredibilnog izvora kome se, maltene, bezrezervno veruje! Nacionalna televizijska frekvencija ustupljena je čoveku sa poternice koga srpska, ali i neke druge evropske policije sumnjiče za najstrašnije zločine!? A kako se to onda zove, ljudi moji? Istraživačko novinarstvo? Ili odbrana mafije?