Mediji i ratni zločini

(Politika, 13.07.2009)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) podnelo je Tužilaštvu za ratne zločine krivičnu prijavu protiv novinara, urednika i rukovodilaca u medijskim kućama koji se sumnjiče za ratnohuškačko novinarstvo iz vremena raspada SFRJ, što je naišlo na oprečna reagovanja u javnosti. Tim povodom gošće „Politike” bile su predsednica NUNS-a Nadežda Gaće i predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović.

Politika: Zašto je NUNS odlučio da podnese krivičnu prijavu protiv novinara „ratnih huškača” koja je formalno naslovljena protiv NN lica, a u prilogu podnetom uz nju navedena su imena i sve je objavljeno na sajtu NUNS-a?

Gaće: Sve što NUNS radi je transparentno. To mora biti na našem sajtu jer sem novinara sajt posećuju i građani pa moramo dati obrazloženje i zašto smo to uradili. Zašto sada, sholastičko je pitanje. Tačno je da se sve dešavalo od 1991. do 1999. godine ali ko je pre 5. oktobra to pitanje uopšte mogao da postavlja. Tužilaštvo za ratne zločine postoji tek pet godina a pitanje je za okružnog tužioca zašto se time nije bavio pre. Iako oba novinarska udruženja imaju svoje sudove časti, ovo su pitanja koja prevazilaze sudove časti. Posle 2000. godine UNS je isključio osam svojih kolega, a obrazloženje tadašnjeg suda časti UNS-a, kvalifikacija zbog čega isključuju Milorada Komrakova i druge iz članstva, imalo je veću snagu optuživanja nego što danas o tome govori NUNS.

Politika : Kako na ovu inicijativu gleda UNS?

Smajlović: Pitanje ne samo za NUNS već i tužilaštvo je zašto sada. Prihvatam da nije bilo moguće pokrenuti pre, ali posle 5. oktobra je bilo moguće, a u poslednjih pet godina bilo je više nego moguće jer za to postoji i plaćeni državni organ. Kada se zločin, posebno ratni, ne goni dugo, to nameće pitanje političke motivacije da se u nešto krene s toliko zakašnjenja. U materijalu NUNS-a našla sam objašnjenja otkud tužilaštvu ideja da u sve to krene. Gospodin Vekarić je javno rekao da se tužilaštvo sada time bavi jer su naišli na iskaz jednog osuđenog u predmetu „Ovčara” koji kaže da je ubio stotinu ljudi jer se naljutio gledajući TV emisiju. Međutim, u materijalu NUNS-a advokati Nikola Barović i Dragoljub Todorović podsećaju da u sudskom postupku okrivljenima za ubistvo više od 200 hrvatskih zarobljenika na „Ovčari”, niko nije spomenuo medijske tekstove niti njihov eventualni uticaj, pa čas ni vest. Ako nema tih iskaza i u celom postupku nisu spominjani mediji, a tužilac kaže da ga je potakao iskaz optuženog u predmetu „Ovčara”, onda se pitam da li je ova krivična prijava mesec dana pošto je tužilac najavio nameru da goni srpske novinare kao ratne zločince, pokušaj da se naknadno tužilaštvu pruži razlog da krene u nešto što nije dobro objašnjeno u javnosti prvi put.

Gaće: Ta priča je pokušaj zamagljivanja ove ideje i traženja političkog odgovora zašto se nešto dešava. Tu se nikako nećemo složiti jer NUNS nije nikakva politička organizacija niti bilo šta radi u ime bilo čijih potreba. Da ne govorim o istorijatu, ali nema potrebe da se NUNS-u imputira da radi političke stvari za bilo koga u ovom društvu. Pre dve godine na skupu u Dubrovniku, gde su bila tužilaštva i kolege iz BiH, Hrvatske i Srbije, NUNS je zastupao stav da je zbog oporavka profesije neophodno progovoriti šta se događalo. Nezavisno udruženje novinara Srbije nema nikakvu potrebu nikome da sudi, šalje u zatvor, niti smo opterećeni ostrakizmom, ali imamo pravo da tražimo argumente i da određeni slučajevi iz nedavne prošlosti budu razjašnjeni, jer bez tog neophodnog oporavka svest građana Srbije biće i dalje zamagljena. Da biste znali kakva je sadašnjost morate znati i kakva je bila vaša nedavna prošlost.

Politika: Da li neko iz uprave oba udruženja aktivno sarađuje i pomaže tužilaštvu u pribavljanju materijala i dokaza za eventualnu istragu ?

Gaće: To je pitanje za tužilaštvo a ne za NUNS, jer sve što smo imali objavili smo i dostavili i niko od nas nema vremena da ide u konkretne slučajeve, to je posao istražitelja. Da li će pojedine kolege na tome raditi, treba pitati tužilaštvo, a ako neko pristane to da radi, zbog toga ne treba da bude na stubu srama niti razapet na krst.

Smajlović: Ja razumem zašto Nadežda ne želi da se dovede u vezu rad tužilaštva i prijava NUNS-a. Nažalost, te dve stvari ne možemo da posmatramo odvojeno. Ovo izgleda kao prilično sinhronizovana akcija, čini mi se da se ostvarila jedna vrsta simbioze između tužilaštva i NUNS-a, po mom mišljenju ne sasvim zdrava. I pre podnošenja prijave, potpredsednica NUNS-a podržala je želju tužilaštva da razdvaja „žito od kukolja” u novinarskoj profesiji kako bi se ponovo uspostavili kriterijumi profesionalizma. Te kriterijume ne može da uspostavlja Tužilaštvo za ratne zločine, već udruženje i to je UNS uradio kada je osam svojih članova, koji su smatrani najodgovornijim što su mediji u Srbiji pretvarani u sredstva ratne propagande, isključio iz članstva. Nadežda kaže da im nije cilj da nikome sude, pa zašto se krivične prijave podnose ako ne s namerom da se neko optuži i osudi…

Gaće: Nikoga NUNS neće poslati u zatvor, a da li će tužilaštvo nekome dokazati odgovornost pitanje je tužilaštva. Volela bih da se izmaknemo iz ugla gledanja da iza ovog stoji bilo kakva politička sinhronizacija, niti da NUNS sada radi po nekom nalogu.

Smajlović: Odlično je što je ovaj dosije o medijima objavljen, ali sam stvarno zgranuta nekim stvarima na koje sam naišla. Pitanje da li je pravedno da budu gonjeni Milanović i Komrakov, a ne i Mila Štula koju svi pamte po besomučnom blaćenju opozicije i što je etiketirala Vuka Draškovića… Pa nije sva ogavna propaganda ratni zločin, pa čak ni sva ratna propaganda nije ratni zločin. Nama ovde NUNS sugeriše da treba da budu kažnjeni ljudi koji su blatili opoziciju. Nikoga nije lepo blatiti. Ništa nije gore blatiti opoziciju, nego novinara „Politike”. Ovde je blaćen novinar „Politike” Aleksandar Apostolovski i pomenut u kontekstu što je rekao da je humanitarna katastrofa bila nevešt izgovor NATO-a. Pa nije valjda NUNS pozvan da utvrđuje šta je bio stvarni razlog NATO-a za bombardovanje i da li su oni koji tvrde suprotno ratni zločinci?

Sada je objavljena knjiga Dejvida Gibsa, američkog profesora, koji se ruga ideji da je humanitarna katastrofa bila povod NATO intervenciji, opšte je mesto među zapadnim teoretičarima da je humanitarna katastrofa bila izgovor.

Gaće: U NUNS-u niko nije mazohista, niko nije presrećan što je Srbija bombardovana. Šta je ovde javni interes? Da li je javni interes koji ostvaruju svi poslenici medija bio 1987. godine pripremiti srpsko javno mnjenje da ga svi mrze? Da li je to bio tada javni interes? Šta je danas javni interes, Ljiljo?

Smajlović: Javni interes je uvek isto – sloboda medijskog izražavanja. Sloboda novinara je uvek javni interes.

Gaće: Sloboda medijskog izražavanja podrazumeva veliki stepen odgovornosti.

Politika: Da li je NUNS pre pokretanja ove akcije proučavao strana i istorijska iskustva?

Gaće: Već 15 godina NUNS insistira na istim stvarima. Inostrana iskustva su dobrodošla, ali mi u istoriji sećanja imamo toliko mnogo dokaza za nešto što nismo morali raditi i gde se pokazalo da je pristajanje na propagandu dovelo do strašnog zla. Prema tome, to nas ne može danas spasti. Možemo o tome govoriti, ali se ne možemo vraćati ni na Nirnberg, ni na to da je tamo glavni i odgovorni urednik bio osuđen.

Smajlović: Ipak, red je da kažemo da Julijus Štrajher, pominjan od strane Tužilaštva za ratne zločine kao dokaz da je novinarima i ranije suđeno, nije osuđen kao glavni urednik za podsticanje na zločin. On je optužen kao jedan od najviših funkcionera nacističke Nemačke, kao čovek koji je lično vršio pogrom nad Jevrejima 1933. godine, kao čovek koji je bio gaulajter Nirnberga, kao čovek koji je u usvajao rasne zakone. On je bio vlasnik i urednik jednog lista, koji je bio najstrašniji antisemitski list, ali on nije bio osuđen kao novinar za podsticanje na ratne zločine, nego na zločine protiv čovečnosti. Ja se slažem kad Nadežda kaže da ne treba da poredimo to s Nirnbergom, jer nema paralele.

Gaće: Evo, prvi put ćemo se Ljiljana i ja složiti, mislim da su te vrste analogija apsolutno pogrešne. Treba gledati istoriju da znate šta ne valja činiti, ali ovde se to nije dogodilo, ovde se činilo. Naravno, NUNS će se uvek zalagati za slobodu govora, ali sloboda govora pre svega podrazumeva i postojanje moralne odgovornosti, posebno u kriznim trenucima. Bez ličnog morala nema ni društvenog.

Smajlović: Bilo je drugih ratova osim eksjugoslovenskih, ali nije bilo primera da se novinari krivično gone za ratni zločin, pa ni za bilo koji drugi zločin. Čak ni za mnogo manje teška dela, mada smo videli da je bilo mnogo ratne propagande, na primer oko Iraka s potpuno lažnim izgovorom. Međutim, nije bilo sličnih inicijativa i po mom mišljenju je dobro što ih nije bilo.

Politika: Da li je bilo sličnih inicijativa u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH? Da li su oni sudili neki svojim „ratnim huškačima”?

Smajlović: Koliko ja znam nisu, niti imaju nameru. Ali, pretpostavljam da se Nadežda i ja u tome slažemo, da to što nisu radile ni Hrvatska ni Bosna i Hercegovina ne bi bio argument da nešto ni mi ne treba da radimo.

Gaće: Ovde ću se složiti da to što one to nisu radile za mene ne bi bio nikakav argument. Niti živimo u Bosni, niti u Hrvatskoj. Na njihovim udruženjima i javnosti uopšte je pitanje da li će progovoriti iskreno o nekim stvarima koje su se kod njih dogodile. Ovo je moj lični stav i neću to imputirati kolegama iz Hrvatske niti tražiti da oni to rade, ali pomenuću ono što se desilo u Sisku 1991. godine kad su jedne novine objavile spisak srpskih imena. Izvinite, to je apsolutno direktno, ali to je njihovo. Mislim da je na kolegama novinarima, ali i na najširoj javnosti, da li će se suočiti s time. Recimo, da se to ovde dogodilo, ja bih smatrala da je direktno navođenje i da ne bi trebalo govoriti da li postoji podsticaj i podstrekivanje.

Politika: Da li će se UNS na bilo koji način baviti ratnim izveštavanjem, ne samo u smislu krivične odgovornosti, nego u etičkom ili analitičkom smislu? Da li je za vas to tema?

Smajlović: To je apsolutno tema. Ona je inače istraživana. Mi sad kažemo da se to nije moglo raditi za vreme Miloševića, ali moglo je, mi smo vreme proveli kritikujući državne medije. Snježana Milivojević i Jovanka Matić si izdale sjajnu knjigu o dnevnicima. O tome se govori...

Politika: Ako tužilaštvo zatraži od vas pomoć da se dostave neki drugi podaci, na primer arhivski, da li ćete pomoći?

Gaće: Sa ovom temom NUNS nastavlja i u narednom dosijeu pošto ne može sve da stane u jedan. Mi ćemo dati ono što imamo. Ali, ponavljam, mi nismo nikakva ni produžna ruka Tužilaštva za ratne zločine, niti je ono krenulo u to zato što smo mi počeli o tome da govorimo.

Politika: Da li je UNS raspoložen da pomogne tužilaštvu ako zatraži pomoć?

Smajlović: Reč je o tome da tužilaštvo ovo ne može da radi bez stručne pomoći. Recimo, kada Rojters pusti vest o 41 bebi navodno ubijenoj u Vukovaru, potrebno je da tužilaštvu uđe u to kako Rojters pušta vest, ko šalje vest, ko je čita, koji je metod verifikacije, kad urednik pita novinara imaš li dva izvora, koji su ti izvori... Ja se s Nadeždom slažem, treba goniti ljude koji su zaista odgovorni. Ako je neko počinio ratni zločin, uvek je urednik za to odgovoran. On je bio dužan da proveri navode i da traži da se to proveri. U tom slučaju tužilaštvu bi bila potrebna pomoć, u smislu veštačenja, i UNS bi tu pomogao. Ako traže informativne razgovore s članovima, to se više ne tiče UNS-a. Tu postoje zakonske obaveze i meni nije nikakva namera da ometamo sprovođenje istrage tužilaštva. Ja mislim da je naš posao da postavljamo pitanja na koja još nemamo odgovor i mislim da su to važna pitanja.

Gaće: U svetu vi imate zaposlene ljude koji proveravaju da li je nešto istinito. Ako ne nađe – na margini stoji: po autoru. I autor će sutra odgovarati. U Norveškoj, njihove najjače novine imaju urednika za etiku. I takvim standardima treba težiti i boriti se za takvu situaciju u medijima, a ne dozvoljavati ono, na šta Ljiljana stalno podseća, da postoje tzv. politički nevidljive ruke koje impliciraju šta će da se radi. Mi treba da se izmaknemo iz toga.