Maliciozne interpretacije Jelene Guskove

Reagovanje na tekst J. Guskove „Srbija: nova vlast, nova pitanja …“

U članku „Srbija: nova vlast, nova pitanja …“ – objavljenom 7. novembra ove godine na ruskom sajtu „Fond strateške kulture“, a koji je prevashodno preko srpskih sajtova „Novi Standard“, „Vaseljenska TV“, „Nova srpska politička misao“, „vesti.rs“, „Srpske novine“ (Crna Gora), „Srbija danas“ i „facebookreporter.org“,koji su ga preneli, došao pred oči naše čitalačke publike – Jelena Guskova je, iz nekog razloga, grubo falsifikovala moje reči i stavove.

Koridor neistine

U pomenutom tekstu J. Guskova je izvukla iz konteksta pa i pogrešno citirala delove mog članka „Kavkaske paralele“, te mi je na kraju čak i pripisala ono što nikada nisam rekao. Ona je napisala sledeće – „Dragomir Anđelković u magazinu „Pečat“ piše: ,Mi, koji smo odsečeni NATO kordonom i od EU i od Rusije, na žalost (…) nismo u sferi (…) njenih životnih interesa’. I sam pravi zaključak: ,Rusija danas u našem okruženju ne predstavlja najjači vojno-politički faktor’ i predlaže da se preorijentišemo na evroatlantski blok, sve dok i u njemu ne dođe do raspada, kao nekad u sovjetskom“.

Međutim, u članku „Kavkaske paralele“, koji je objavljen u broju 240 nedeljnika „Pečat“, ne da ne predlažem da se preorijentišemo na evroatlantski blok, već ističem njegov neprijateljski odnos prema Srbima i iznosim stav da Srbi ne smeju da propuste ono što već danas mogu da čine, a to je da sistematski rade na vojnom, kulturno-identitetskom, demografskom i svakom drugom jačanju, kako bi u pogodnom momentu, kada nastupe povoljnije geopolitičke okolnosti na Balkanu, po uzoru na rusku akciju u Zakavkazju 2008. godine, bili spremni i voljni da reše „kosovsko pitanje“.

Inače – što je bitno da se zna radi razumevanja njegovih delova – moj od strane G. Guskove zloupotrebljeni tekst, objavljen je 26. oktobra, pošto sam se vratio iz Republike Abhazije, gde sam učestvovao na izvanrednoj konferenciji posvećenoj geopolitici savremenog Kavkaza („Kavkaz u svetskoj politici: istorija i savremenost“), koju su ruska i abhaska strana zajednički organizovale. U njemu sam nastojao da srpskim čitaocima ukažem na pravne i istorijske razloge u prilog priznanja nezavisnosti pomenute kavkaske države kao i Južne Osetije, odnosno da napravim paralele između pozitivne uloge Moskve u Zakavkazuju i negativnih posledica dominacije SAD i NATO-a na Balkanu.

Autentični stavovi i reči

Navešću dva dela teksta „Kavkaske paralele“ iz kojih su maliciozno istrgnute moje reči, odnosno ne samo iskrivljeni već i izmišljeni zaključci koji iz njih proizlaze. Kako bi se čitaoci sami uverili šta je istina, a šta laž, navodim citate (boldovani su) iz mog teksta, koje je iskoristila G. Guskova, kao i na njihov kontekst potreban za rauzmevanje mojih reči navedenih u članku „Srbija: nova vlast, nova pitanja …“

Prvi deo: „Mi smo NATO i EU kordonom odsečeni od Rusije i, nažalost, pored svih simpatija koje ima prema nama, te izvesne podrške koju nam pruža, ne nalazimo se u sferi njenog svestranog dometa, pa i njenih vitalnih interesa. Tako, ma koliko se težište svetske ekonomske i donekle vojnopolitičke moći seli ka istoku, početak novog ciklusa pregovora sa Prištinom dočekujemo u zoni evroatlantske dominacije. I to još opterećeni ozbiljnom štetom koja je našim kosovskim pozicijama naneta od 2008. do 2012. godine. Otuda, jasno je da nam manevarski prostor nije zavidan. Ipak, postoje neke linije koje ne smemo da pređemo …“

Drugi deo: „Pred Srbijom je težak zadatak da iznađe model kako da zaštiti bar minimum svojih nacionalnih interesa, a da ne izazove aktivno neprijateljstvo onih koji, to ne bi trebalo ni da sumnjamo, mogu da nam nanesu ekonomsku i svaku drugu štetu (a već su pokazali svoje agresivno lice). To važi za Kosovo čiji slučaj se drastično razlikuje od abhaskog, ali i za Republiku Srpsku, koja na nezavisnost ima pravo koliko i pomenuta kavkaska država. Bitno je da u narednom periodu damo sve od sebe da privredno i vojno ojačamo, te se demografski konsolidujemo, a da pri tom ne vežemo sebi ruke za rešavanje kosovskog problema u pogodnijim uslovima. Ničija hegemonija nije večno trajala i ako sami ne dignemo ruke od sebe, i te kako imamo razloga da se nadamo da ćemo u budućnosti biti u stanju da se radikalnije izborimo za svoje interese. i ne znači da se u daljoj budućnosti to neće desiti, odnosno da evroatlantski blok neće doživeti urušavanje kao Rusija danas nije prvorazredni vojnopolitički faktor u našem okruženju, alnekada sovjetski. A kavkasko iskustvo svedoči da se pragmatizam i strpljenje u kombinaciji sa samosvešću i istrajnošću na pozicijama koje ne smeju da budu napuštene, neretko pokažu plodotvornim kada nastanu pogodne okolnosti.“

Etička senka

Bio sam i ostao evroskeptik i protivnik ulaska u NATO, a zagovornik najtešnje saradnje sa Rusijom, naravno na način koji pogoduje interesima obe države.[1] To gospođa Guskova svakako dobro zna, a kako izvanredno govori srpski jezik, nije mogla da u potpunosti ne shvati i smisao mojih reči u sastavu konkretnog teksta kojim se bavila. S druge strane, kao istoričar, svakako dobro poznaje i metodološku stranu problema. I studenti prve godine istorije nauče da je neprimereno da se čini ono što je pomenuta doktorka istorijskih nauka, očito ne iz neznanja, uradila. S obzirom kako su sečene rečenice i veštački konstruisani citati, te izmišljani zaključci, nesumnjivo se radilo o (zlo)namernom falsifikovanju mojih stavova od strane J. Guskove. A da bi čitaoci to teže primetili, iako dotična gospođa reference uglavnom navodi u elektronskom vidu, u vezi sa mojim zloupotrebljenim tekstom ukazuje samo na broj i stranicu pisanog izdanja u kome je objavljen. Da je navela adresu na kojoj tekst u elektronskoj formi može da se nađe, bar neki čitaoci bi odmah proverili njene tvrdnje.[2]

Zašto je sve to učinila? To ne znam, ali šta god bio njen motiv, opisani postupak je u koliziji sa elementarnim intelektualnim poštenjem i profesionalnim standardima, te baca senku na mnogo toga drugog što je do sada J. Guskova napisala. Posle ovakvog, lako dokazivog, manipulisanja citatima i zaključcima, ostaje osnovana sumnja da je to i ranije činila te da to čini i u nekim drugim segmentima najnovijeg teksta. Konačno, izmišljanje stavova koji su, u krajnjoj konsekvenci, u suprotnosti sa interesima Rusije, te se u njoj zasigurno ne doživljavaju pozitivno, svakako ne doprinosi rusko-srpskim odnosima. Nadam se da J. Guskovoj nije cilj da ih namerno kvari, ali ni u to više nisam siguran. Kao što neki krugovi u srpskoj vlasti i opoziciji nalaze interes da ih ugrožavaju, tako su i pojedini ruski eksperti za srpsko pitanje bili i ostali profiteri na pravim i isfabrikovanim problemima u našoj zemlji, te realnim i izmišljeni preprekama na planu razvoja veza između Moskve i Beograda. Ni ruski, ni srpski interesi nisu im bitni – ma koliko napadno o njima pričali – već samo gledaju kako lično bolje da se pozicioniraju.