Koštunica da odgovara za sve što je učinio

(Danas 29. 10. 2010)

Neko može da pomisli da povećanjem nagrade za informaciju o Ratku Mladiću država poručuje da zapravo nije sposobna da obavi posao a da ne potkupi nekoga „iznutra“. Međutim, ja mislim da podizanje visine nagrade ima tri cilja: prvi je da se i na ovaj simboličan način pokaže svetu i građanima Srbije da je država odlučna da uhapsi Mladića i da „ne pita za cenu“. Drugi je da onima koji čuvaju Mladića pruži dovoljno izazovan motiv da prekinu nešto što, verujem, i sami danas vide kao propali projekat. Treći je da sledi brzo hapšenje Mladića (jer se pouzdano zna gde se krije) i da će se onda ta nova odlučnost i brzina obrazložiti visinom nagrade zbog koje su ga jataci odali - ocenjuje u intervjuu za Plave strane Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa.

Da li je podizanje nagrade urađeno zbog dolaska Serža Bramerca u novembru i odluke EU da prosledi aplikaciju za članstvo Evropskoj komisiji?

- Zahtev EU je nesumnjivo glavni razlog pokretanja ove inicijative. Pomalo strepim da kraj 2011. kao fiksirani rok i čvrsto obećanje predsednika mogu one koji čuvaju Mladića navesti da sami eliminišu svog štićenika i time ga spreče da govori.

Da li je čak deset puta niža nagrada za informaciju o Goranu Hadžiću dokaz da je država na tragu hapšenja tog optuženika mnogo bliže nego kada je reč o Mladiću?

- Njihovi zločini, a samim tim i njihova cena na „tržištu ratnih zločinaca“ nikako nisu i ne mogu biti isti. Mislim da će kao svojevrsna priprema javnosti na hapšenje njih dvojice prethoditi hapšenje nekih drugih begunaca, kao što je recimo glavni organizator ubistva Brisa Tatona ili čak i Šarića. Ovako je isuviše očigledno da se svi optuženi za, po državu nezgodna pitanja, nalaze „u bekstvu“.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević optužio je bivšeg šefa BIA za ozbiljno krivično delo - nuđenje pregovora sa Ratkom Mladićem, a protiv Radeta Bulatovića nije pokrenut nikakav postupak, odnosno istraga. Kako će to tumačiti EU, odnosno Serž Bramerc?

- Mene mnogo više interesuje kada je tačno tužilac Vukčević dobio tu informaciju i od koga. Na osnovu toga mogli bismo da procenimo u kojoj meri antihaški lobi još uvek kontroliše sudstvo i „službe“. Ovako se čini da nam se neko podsmeva: uvek saznamo da nam je Mladić bio ispred nosa pre dve godine, a nikad ne znamo gde se trenutno nalazi. Nadam se da je trenutak pokretanja istrage protiv Bulatovića i to ne samo zbog nuđenja pregovora i hapšenja jataka samo taktičko pitanje i da se vreme meri danima.

Da li smatrate da bi Vojislav Koštunica, kao bivši premijer trebalo da snosi odgovornost zbog kršenja Zakona o saradnji sa Tribunalom u Hagu i zaustavljanja procesa evropskih integracija?

- Kršenje Zakona o saradnji sa Tribunalom u Hagu jedan je u nizu podužeg spiska poteza koje je Koštunica povukao i kao predsednik Srbije i kao premijer, a koji su bili na štetu države, demokratije i naših odnosa sa regionom, EU i Amerikom. Njegova podrška Legiji koštala je života premijera Đinđića, a tek ćemo videti sve posledice njegove odluke da zadrži „u službi domovine“ Radeta Markovića. Samo zbog načina na koji je napisan i usvojen Ustav Republike Srbije zaslužuje istragu zbog zloupotrebe službenog položaja. Verujem da on i ljudi iz njegovog okruženja neće izbeći da odgovaraju za sve što su činili dok su bili na vlasti.

Kako komentarišete istraživanje Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) da čak 51 odsto građana smatra da hapšenje i isporučenje Mladića nije u najboljem interesu zemlje?

- Taj podatak pre svega govori da država nije na pravi način upoznala javnost sa zločinima koje je Mladić počinio. Radi navodnog očuvanja mira i stabilnosti, odgovornost za prošlost se relativizuje a samim tim umanjuje se i Mladićeva krivica. I povećanje nagrade za hapšenje može se staviti u taj kontekst jer se tema „Mladić“ bezbolno vraća u javnost ne kroz govor o zločinima već o 10 miliona evra. Nažalost, mnogi smatraju da istina nije najbolji interes zemlje. Ja mislim da se društvo kao i pojedinac brže i uspešnije leče ako im se jasno kaže od čega boluju.

Vukčević je naveo i da odgovornost za curenje informacija o Mladiću snosi MUP. Ivica Dačić je, s druge strane, interno proglašen najevropljaninom. Kako komentarišete taj paradoks, odnosno da li to znači da je u političkom interesu Ivice Dačića da uhapsi Mladića, da bi to bio slučaj?

- Čini mi se da je Ivica Dačić odlučio „na kojoj je strani“ i da više nema razloga da čini bilo kakve usluge svojim bivšim koalicionim partnerima. Hapšenje Mladića bi mu politički više koristilo nego što bi mu naškodilo. Otud prozivka MUP može biti izazov i poziv Dačiću da dokaže da „curi“ na nekom drugom mestu. Događaji oko Parade ponosa pokazali su da policija ume i može efikasno da deluje, ali da je neophodna dobra saradnja sa Bezbednosno-informativnom agencijom.

I MUP i BIA imaju interes da očuvaju dobre odnose tako da će se „kvar“ najverovatnije pronaći na nekom trećem, neočekivanom mestu.

Kako komentarišete postavku stvari u kojoj turbofolk pevačica staje u odbranu gej populacije oštrije i odgovornije od mnogih drugih javnih radnika?

- Svojevremeno je profesor Žarko Puhovski iz Zagreba rekao da je pobeda jednog Roma u Velikom bratu više učinila, bar kratkoročno, za Rome u Hrvatskoj nego sve organizacije za ljudska prava zajedno. Mislim da se u ovom trenutku isto može reči za Jelenu Karleušu u odnosu na gej populaciju. Osim što je svojoj publici, nama nedostižnoj ciljnoj grupi, koja je ušančena u svom neznanju i predrasudama jasno rekla ko su, šta su i kakvi su, ona je učinila očiglednim i decenijski oportunizam i ćutanje ljudi sa naše estrade. Oni su, kao i kolaboracionisti iz Drugog svetskog rata, pevali i svirali u vreme nacionalističke „okupacije“ Srbije. To ćutanje o svemu što se u društvu događa suština je „pinkoizacije“ Srbije. Ipak moram da dodam da su se i mnogi drugi „javni radnici“ oglasili povodom Parade, svako svojim rečima i svojoj publici.

Koliko je politički interes pojedinaca iz različitih oblasti javnog života povezan sa zalaganjem za poštovanje najelementarnijih ljudskih prava? Da li je i to posledica katastrofalne partizacije svih delova društva: kulture, medija..?

- Mene zbunjuje što se kod nas ne vidi ili se umanjuje, pa čak i zanemaruje činjenica da je poštovanje ljudskih prava po definiciji političko pitanje. Ljudska prava se doživljavaju kao pitanje dobre volje a ne kao obaveza SVIH. Veliki broj partija koristi ljudska prava kao verbalnu i programsku poštapalicu, kao masku modernosti i dokaz otvorenosti prema Evropi i Americi. Njihova praksa, međutim, govori nešto sasvim drugačije. To dokazuje slučaj sela Jabuka, odnos prema Romima, odnos prema ženama, odnos prema Paradi ponosa, pa do slučaja učenika koga bojkotuje cela škola, dakle situacije u kojima bi SVE političke partije trebalo jasno i glasno da stanu u zaštitu ljudskih prava.

Tek kad učenje o ljudskim pravima postane obavezno za sve učenike (a bogami i nastavnike) u školama i na univerzitetima dokazaćemo svoju iskrenu želju da se uklopimo u demokratski svet.

Na koji način bi, nakon ovih nemilih događaja, trebalo tretirati SPC? Da li bi trebalo primeniti Zakon o zabrani diskriminacije kad su u pitanju Amfilohije Radović i drugi članovi crkve koji su svojim delovanjem podsticali nasilje?

- Zakon o crkvama i verskim zajednicama koji garantuje apsolutnu nekažnjivost za reči izrečene tokom verskog obreda, po mom mišljenju, u direktnoj je koliziji sa Ustavom i Zakonom protiv diskriminacije i taj zakon treba što pre menjati. Mene ohrabruje što se, nasuprot huškačkom glasu Amfilohija Radovića, u SPC javljaju i neki umereni, pomirljivi stavovi. Zvanično se SPC ogradila od svih koji svoje nasilje vrše u ime pravoslavlja. Nadam se da je ta struja dovoljno jaka da Amfilohija Radovića pre svega osudi u okviru crkve i po crkvenim zakonima.

Kolika je odgovornost predsednika Srbije i ostalih funkcionera DS, koji imaju najveći uticaj na prilike u društvu, unazad već dve godine, za ovakvo ponašanje SPC?

- U nekoliko navrata sam govorio i pisao da je uticaj crkve na državne poslove posledica ne toliko snage i uticaja same crkve koliko dnevnopolitičkog interesa političara da „udvaranjem“ SPC sebi obezbede neke dodatne glasove na izborima. Setite se samo kako je patrijarh Pavle politički zloupotrebljen na referendumu o Ustavu. Voleo bih da država i SPC uz puno međusobno poštovanje povuku jasnu granicu u mešanju u poslove one druge strane.

Kako najeksplicitnija podrška Miloradu Dodiku utiče na evropske integracije zemlje?

- Podršku Dodiku vidim kao protivtežu promeni politike prema Kosovu. Dok na jednoj strani popuštam na drugoj bar prividno zatežem i to pre svega zbog domaće publike. Svojom direktnom podrškom u vreme izbora Srbija je sebi obezbedila veliki uticaj na Dodika i vreme će pokazati kako se taj uticaj može iskazati. U jednom trenutku podrška koju trenutno Dodik ima može se pretvoriti u pritisak da promeni svoju politiku i konstruktivno se uključi u dijalog o budućnosti Bosne i Hercegovine. Videćemo. U svakom slučaju svojom pomalo kontradiktornom politikom prema BiH Srbija sebi obezbeđuje važnu ulogu u pitanjima bezbednosti i stabilnosti u regionu. Međutim, veliki problem leži u činjenici da ni Evropa ne zna tačno šta će sa Bosnom i Hercegovinom. Govori se i o tome da se smanji spoljni pritisak na BiH i da im se da određeno vreme da sami dođu do nekog rešenja.

Kako komentarišete ponašanje Vuka Jeremića, kada je reč o RS?

- Ponašanje Vuka Jeremića prema mnogim pitanjima pa i prema RS izmiče mom razumevanju, pa ne mogu ni da ga komentarišem. Još manje razumem strpljenje i toleranciju predsednika Srbije Borisa Tadića i Vlade prema takvom ponašanju.

(razgovor vodila: Snežana Čongradin)