Косово је сусед Србије

(Прес, 23.2.2010)

Немачки амбасадор у Београду Волфрам Мас у интервју за Прес каже да добра регионална сарадња у духу добрих међусуседских односа спада у предуслове за улазак у Европску унију. Нема услова које би Србија  морала да испуни у наставку европских интеграција.

Међутим, након изјаве „неименованог немачког дипломате" да Београд мора да престане да понавља: „Косово је део Србије" и дипломатске ноте Француске у којој се од Србије тражи да „охлади" реторику о Косову, намеће се питање да ли ће то Европа директно условити Србију: или Косово, или улазак у ЕУ?

- Нема нових услова за даље европске интеграције Србије, они су исти као и за све друге кандидате. Захтев да се Косово призна као независна држава од стране Србије није никад постављен. Међутим, добра регионална сарадња у духу добрих међусуседских односа спада у предуслове за улазак у ЕУ. За нас Косово јесте сусед Србије.

Да ли ће Немачка и даље подржавати улазак Србије у ЕУ уколико званични Београд настави да брани територијални интегритет?

- Наша позиција је јасна, ми желимо улазак Србије, али и Косова у ЕУ. За Савезну Републику Немачку је питање статуса Косова решено. Наш је циљ да Србија и Косово заједно нађу пут који ће им напослетку омогућити чланство у ЕУ.

На конференцији у организацији Фондације „Конрад Аденауер" један неименовани немачки дипломата изјавио је да Немачка неће ратификовати приступање Србије ЕУ уколико не „реши" питање Косова и да ће тај став бити пренет председнику Борису Тадићу кад дође у Берлин. Да ли је то тачно?

- На тој конференцији није учествовао ниједан немачки дипломата. На конференцији није учествовао ни представник немачке владе, ни представник немачког министарства иностраних послова. Ту се може радити само о приватном мишљењу појединца које не желим и не могу да коментаришем.

Како је Немачки парламент осудио геноцид?Да ли је немачки парламент било када усвојио одлуку о осуди злочина и геноцида који је Немачка починила над Јеврејима и другим народима током Другог светског рата?

- Од 1996. године у немачком парламенту се сваке године 27. јануара одржава комеморација у знак сећања на холокауст, на којој говоре као гости познате личности из Немачке и иностранства. Ове године је учествовао израелски председник Шимон Перес. У Берлину је на централном месту подигнут споменик убијеним Јеврејима Европе. У одлуци немачког парламента о подизању овог споменика пише: „Овим спомеником желимо да одамо почаст убијеним жртвама, желимо да очувамо успомену на незамисливо дешавање у немачкој историји и да опоменемо будуће генерације да више никад не такну људска права, да бране демократску правну државу, да очувају једнакост људи пред законом и да се одупру свакој диктатури и тиранији".

Да ли Немачкој и осталим земљама ЕУ смета реторика којом наш државни врх брани Косово?

- Немачка је признала Косово, као и велика већина држава чланица Уније. Иако разумемо шта то Србији значи, Косово се не може вратити под окриље власти у Београду. По мом мишљењу било би разборитије усмерити сву енергију на решавање практичних проблема између Косова и Србије.

Да ли последње „незваничне" критике упућене Србији због Косова показују нервозу Запада због предстојеће одлуке Међународног суда правде, који треба да да мишљење да ли је отцепљење Косова било у складу са међународним правом?

- Одлуку о признавању Косова донели смо добро промишљено и не сумњамо у уверљивост наше правне позиције. Не видим разлог за нервозу на нашој страни.

Подржава ли Немачка идеју Србије да после одлуке Суда правде затражи гласање у Генералној скупштини УН о обнављању преговора о Косово?

- Питање статуса Косова за Немачку је завршено. Међутим, постоје многи практични проблеми, као на пример борба против организованог криминала или стављање новца на располагање за развој пројеката за побољшање инфраструктуре и средствима из царинских прихода и, што је нарочито важно, пропис за очување културног и верског наслеђа. О томе обе стране треба да разговарају у интересу људи.

Како Немачка види решење питања Косова, да ли можда по моделу поделе Немачке?

- Није на нама да нађемо решење, о томе морају да се договоре обе стране. Међутим, ми кажемо из личног искуства да је могуће наћи практична и прихватљива решења за та комплексна и тешка питања, решења која омогућавају свим странама да дејствују са погледом у будућност.

Након две године од самопроглашења Косова, сматрате ли да је признање Приштине била грешка? Посебно у светлу последњег извештаја међународних институција о поштовању људских права, у ком је Косово оцењено најлошијом оценом?

- До признања Косова је морало доћи. Немачка, ЕУ, као и међународна заједница уопште, и даље су позвани да свим снагама граде структуре на Косову које гарантују поштовање људских права. Овај циљ би се засигурно лакше остварио кад би се у области права, слично као у области полиције, а у сарадњи са Еулексом, створио јединствен правни простор за Косово.   

(Разговор водила С. Марјановић)